Studija pokazala: Izbacivanje besa ne smanjuje ljutnju - ali nešto drugo pomaže
"Izduvavanje" kada smo ljuti zvuči kao logičan potez. Uobičajeno verovanje kaže da izražavanje besa može da ga ublaži, kao kada se iz ekspres lonca ispušta para.
Foto: Pixabay
Ali ta metafora je pogrešna, prema meta-analitičkom pregledu iz 2024. godine. Istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju analizirali su 154 studije o ljutnji i pronašli malo dokaza da "ventilacija" pomaže. U nekim slučajevima, može čak i pojačati bes.
"Važno je razbiti mit da, ako si ljut, treba da 'izbaciš sve iz sebe'. Izbacivanje besa možda zvuči kao dobra ideja, ali nema nijednog naučnog dokaza koji podržava teoriju katarze", rekao je autor studije i naučnik komunikacije Brad Bušman.
To, međutim, ne znači da treba ignorisati ljutnju. Refleksija može pomoći da razumemo zašto se ljutimo i da se pozabavimo uzrocima. Takođe može pomoći u emocionalnoj validaciji - prvom koraku u zdravoj obradi osećanja.
S druge strane, "ventilacija" besa često prelazi granicu refleksije i postaje prekomerno preispitivanje i ruminacija. Studija pokazuje da mnogi pokušavaju da izbace bes i fizičkom aktivnošću, što ima koristi po zdravlje, ali ne nužno i po raspoloženje, piše ScienceAlert.
Analiza je obuhvatila 10.189 učesnika različitog uzrasta, pola, kulture i porekla. Istraživači su zaključili da je ključ za smanjenje besa - spuštanje fiziološkog uzbuđenja, bilo da je ono izazvano samim besom ili fizičkom aktivnošću koju on pokrene.
"Ako želiš da smanjiš bes, bolje je da radiš stvari koje spuštaju nivo uzbuđenja. Suprotno uvreženom mišljenju, čak ni trčanje nije efikasna strategija jer zapravo pojačava uzbuđenje i može biti kontraproduktivno", rekao je Bušman.
Istraživanje je delom inspirisano popularnošću "soba za bes" gde ljudi plaćaju da razbijaju predmete nadajući se da će time izbaciti bes, kaže prva autorka studije Sofi Kjervik, naučnica iz Virdžinije.
"Želela sam da razbijem celu teoriju da je izražavanje besa način da ga se oslobodimo. Hteli smo da pokažemo da je smanjenje fiziološkog uzbuđenja ono što je zaista važno", rekla je Kjervik.
Studija se oslanjala na Šahter-Singerovu teoriju dvostrukog faktora, koja opisuje emocije kao kombinaciju fiziološke i kognitivne komponente.
Dosadašnja istraživanja su se uglavnom bavila kognitivnim aspektima, kao što je kognitivno-bihevioralna terapija, koja pomaže ljudima da promene značenje koje pridaju situacijama koje ih ljute.
Ali njihova analiza ističe drugi put za obuzdavanje besa - putem tela, a ne samo uma. Takođe, CBT nije delotvoran za sve tipove ličnosti.
U analizi su poređena ponašanja koja povećavaju i ona koja smanjuju uzbuđenje: boks, biciklizam, trčanje naspram dubokog disanja, meditacije, joge. Pokazalo se da su smirujuće aktivnosti efikasne u smanjenju besa - i u laboratoriji i u realnim uslovima, bez obzira na način izvođenja ili demografske razlike učesnika.
Delotvorne tehnike uključuju: sporu jogu, svesnost (mindfulness), progresivnu mišićnu relaksaciju, dijafragmalno disanje i pravljenje pauze.
"Bilo je zanimljivo videti da opuštanje, pa čak i obična relaksacija, može biti jednako efikasna kao meditacija. A joga, iako dinamičnija, fokusirana je na disanje i može imati isti smirujući efekat na ljutnju", rekla je Kjervik.
Pročitaj još
Umesto da bes izbacujemo, istraživači preporučuju da ga neutrališemo - spuštanjem unutrašnjeg "ključanja". Tehnike koje smanjuju stres mogu smanjiti i gorivo koje napaja bes.
"U današnjem društvu svi se nosimo s velikim stresom, i potrebno nam je da naučimo kako da se s njim nosimo. Fascinantno je da iste tehnike koje pomažu kod stresa - pomažu i kod besa", rekla je Kjervik.
Većina aktivnosti koje povećavaju uzbuđenje nisu smanjivale bes - neke su ga čak pojačavale, a trčanje se pokazalo kao najrizičnije.
Ipak, fizičke aktivnosti koje uključuju igru (npr. timski sportovi) mogle bi pomoći, jer smanjuju uzbuđenje kroz zabavu.
"Neke aktivnosti možda jesu dobre za srce, ali nisu nužno dobre za kontrolu besa. Ljudi često misle da se osećaju bolje kad se 'izduvaju', ali to zapravo jača agresiju", kaže Bušman.
Iako je potrebno više istraživanja, za sada istraživači preporučuju smirujuće taktike - makar to bilo samo brojanje do deset ili pauza.
"Ne moraš da ideš kod terapeuta da bi se izborio sa besom. Dovoljna je aplikacija, ili video na Jutjubu. Bes se može kontrolisati - ako znaš kako", kaže Kjervik.
Studija je objavljena u časopisu "Clinical Psychology Review".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Preminuo italijanski modni dizajner Valentino
19.01.2026.•
0
Valentino Garavani, italijanski modni dizajner i osnivač čuvenog brenda Valentino, preminuo je u 93. godini.
Na današnji dan: Rođen Edgar Alan Po, umrli Zaharije Orfelin i Branislav Nušić
19.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 19. januar, u svetu i kod nas.
VIDEO: Nekadašnji britanski nuklearni bunker pašće u more
18.01.2026.•
0
Nuklearni bunker je na "samo nekoliko dana" udaljen od pada u more zbog erozije obale.
Vašington razmatra da ukine sve saobraćajne kamere
18.01.2026.•
0
Gradska uprava za saobraćaj Vašingtona planira da ukine saobraćajne kamere, uključujući one koje nadziru brzinu, crvena svetla i znakove stop.
Univerzitet u Teksasu zabranio Platona jer promoviše rodnu ideologiju i homoseksualnost
18.01.2026.•
0
Spisi starogrčkog filozofa Platona, čije se delo smatra osnovom moderne filozofije, proglašeni su previše kontroverznim za Univerzitet Teksas A&M.
Na današnji dan: Kraj opsade Lenjingrada, poginuo Džemal Bijedić, rođen Oskar Davičo
18.01.2026.•
1
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 18. januar, u svetu i kod nas.
Nobelov komitet: U istoriji ostaje upisan originalni laureat, bez obzira na sudbinu medalje
17.01.2026.•
2
Nobelova nagrada za mir ostaje neraskidivo vezana za osobu ili organizaciju koja je proglašena laureatom, bez obzira na to šta se kasnije desi sa medaljom, diplomom ili novčanim iznosom, saopštio je Nobelov komitet.
Komunikacija bez greške: Loše navike koje treba izbeći
17.01.2026.•
1
Uobičajeno imamo sklonost da mislimo kako je komunikacija lakša nego što jeste, da je to samo nešto što prirodno dobro radimo, a ne nešto što može da se usavrši, razvije i nešto čemu možemo svesno da posvetimo pažnju.
Na današnji dan: Rođen Bendžamin Frenklin, ubijen Patris Lumumba, umro Bobi Fišer
17.01.2026.•
1
Pregled najznačajnijih dešavanja na današnji dan, 17. januar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Umro Jovan Cvijić, zapalio se Jan Palah
16.01.2026.•
0
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 16. januar.
Uvedeno ograničenje od 30 km/h u centru Rima
15.01.2026.•
3
Istorijski centar Rima od danas, 15. januara, zvanično postaje "Zona 30", sa maksimalnim ograničenjem brzine od 30 kilometara na čas, nakon što je gradska uprava potpisala odluku o stupanju ove mere na snagu.
Prošla godina bila treća najtoplija u istoriji, a za to je odgovoran čovek
15.01.2026.•
1
Prošla godina je bila treća najtoplija od početka merenja, a ključni uzrok visokih temperatura i dalje je ljudska aktivnost, pre svega sagorevanje fosilnih goriva.
Na današnji dan: Rođen Martin Luter King, počela "seča knezova", ubijen Arkan
15.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 15. januar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Osnovana Matica srpska, rođen Miloš Đurić, umrli Luis Kerol i Hemfri Bogart
14.01.2026.•
1
Pregled najznačajnijih dešavanja na današnji dan, 14. januar, u svetu i kod nas.
Influenseri sve češće preuzimaju ulogu medija, pokazuje istraživanje Rojtersovog instituta
13.01.2026.•
2
Istraživanje Rojtersovog instituta pokazuje da ulogu medijskih profesionalaca sve češće preuzimaju influenseri, koji nisu obavezani novinarskim standardima, što otvara prostor za širenje dezinformacija.
FOTO, VIDEO: Matel predstavio prvu Barbi lutku s autizmom
13.01.2026.•
1
Matel je lansirao svoju prvu autističnu Barbi.
Na današnji dan: Rođen Sterija, Novi Sad postao Evropska prestonica kulture
13.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja na današnji dan, 13. januar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Umrla Agata Kristi, rođeni Šarl Pero i Džek London, zemljotres uništio Haiti
12.01.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja na današnji dan, 12. januar, u svetu i kod nas.
U Moskvi palo pola metra snega
11.01.2026.•
3
Snežni nanosi u Moskovskoj oblasti dostigli su 50 centimetara, čime je visina snežnog pokrivača dvostruko premašila klimatsku normu, koja iznosi 25 centimetara, saopštio je Mihail Leus iz meteorološkog centra Fobos.
Preminuo švajcarski pisac Erik fon Deniken, poznat po tvrdnjama o "drevnim vanzemaljcima"
11.01.2026.•
7
Švajcarski pisac Erik fon Deniken, poznat po tvrdnji da su Zemlju u dalekoj prošlosti posetili vanzemaljci kako bi pomogli da se postave temelji ljudske civilizacije, umro je u 91. godini.
Preminuo Bobi Vir, jedan od osnivača grupe Grejtful Ded
11.01.2026.•
2
Bobi Vir, kompozitor, gitarista i jedan od osnivača grupe Grejtful Ded umro je juče u 78. godini, nakon duge borbe protiv kancera.
Komentari 1
З
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar