Menu 021

Norvežani recikliraju 97 odsto flaša: Nije problem u plastici, već u ponašanju ljudi

Jednu po jednu, starija gospođa ubacuje prazne plastične flaše u otvor mašine postavljene ispred supermarketa u Oslu.
Život 16.02.2020. | 10:19
Norvežani recikliraju 97 odsto flaša: Nije problem u plastici, već u ponašanju ljudi
Foto: Pixabay
Zahvaljujući usavršenom sistemu odlaganja, Norveška reciklira gotovo sve svoje plastične flaše.
 
"U svakom slučaju ih se morate rešiti, pa zašto onda to ne činiti inteligentno", kaže sedamdesetogodišnja Norvežanka dok joj mašina izbacuje priznanicu s barkodom na 30 kruna (335 dinara) koju može da potroši u supermarketu ili da je unovči na blagajni.
 
Norveška je sa stopom recikliranja od 97 odsto deset godina ispred ciljeva EU-a, koja je odredila da države do 2029. moraju da recikliraju 90 odsto plastičnih flaša. U Francuskoj ili Britaniji, na primer, postotak recikliranja iznosi oko 60 odsto.
 
Za norveški uspeh ključnim se smatra upravo sistem odlaganja. Kupci plaćaju nekoliko dodatnih centi kada kupuju piće u plastičnim bocama. Dodati iznos im se vraća kad vrate praznu flašu.
 
"Kupcima poručujemo da kupuju proizvod, ali posuđuju pakovanje", pojašnjava Kjel Olav Maldum, lider Infinituma, kompanije koja vodi sistem prikupljanja plastičnih flaša.
 
Koncept povraćaja praznih boca postao je toliko raširen da u norveškom ima i svoj glagol - pante.
 
Više od milijardu i sto miliona plastičnih flaša i aluminijskih limenki vraćeno je 2018. na mestima za odlaganje u supermarketima, benzinskim stanicama i malim prodavnicama.
 
U Fetsundu, tridesetak kilometara od Osla, stalna je kolona kamiona koji dovoze prazne flaše u glavni Infinitumov centar za procesuiranje.
 
Plastične flaše u kojima su nekada bili voda ili sok razvrstavaju se, kompresuju i stavljaju na palete koje podsećaju na ogromne Rubikove kocke.
 
Svaka nova plastična boca sadrži oko 10 odsto recikliranog materijala, a Norvežani se nadaju da će taj nivo povećati regresivnim porezom koji bi trebalo da motiviše proizvođače da koriste recikliranu plastiku umesto nove, trenutno jeftinije.
 
U takvom primeru kružne ekonomije, ono što neki smatraju otpadom postaje resurs.
 
Ideja se "prima" i drugde. 
 
"Jedan primer je Litvanija gde je zabeleženo 34 odsto povraćaja pre uvođenja sistema prikupljanja, a dve godine kasnije evidentirano je 92 odsto", kaže Maldum.
 
Larisa Copelo iz ekološke organizacije zaštite "Zero Waste Europe" kaže da su sistemi povraćaja jedini načini da se ispune ciljevi EU-a.
 
Iako norveška industrija reciklaže priznaje da ovaj problem treba rešiti što pre, njeni stručnjaci smatraju da plastika, lagan, praktičan i jeftin materijal, još ima budućnost.
 
"Nije problem u plastici, nego u ljudima i njihovom ponašanju", kaže Maldum. "Plastika je fantastična, ali ne u prirodi."
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • stevica
    20.02.2020 11:43
    Policija
    Bilo bi interesanto saznati kada je posladnji put policija (redovna ili komunalna) naplatila kaznu fizickom licu za bacanje flasice koka kole, papira od sladoleda, opuska....na travu, pesacku stazu, trg....
  • Goran
    19.02.2020 18:30
    @w/e
    'Reciklaza
    ... gde vas teraju da vase vlasnistvo poklanjate firmama..'

    Šta ti radiš sa plastičnim flašama koje su tvoje vlasništvo? Slažeš ih u dnevnoj sobi? :-)
  • w/e
    19.02.2020 15:39
    Reciklaza
    Reciklaza je velika prevara, gde vas teraju da vase vlasnistvo poklanjate firmama koje zaradjuju na tome, tako sto vas zakon prisiljava da im nabavljate materijal za rad. Ukoliko ste ikada posetili neki centar za reciklazu u Evropi, videli biste da se izvlaci samo ono sto vredi nesto, a ostatak se mesa na gomilu, iako ste vi pre toga satima uredno birali u koju od 10 kanti za reciklazu cete odloziti otpad.
  • Voja
    19.02.2020 12:04
    Smeće
    Mi smo još na nivou gde treba da se postigne odlaganje smeća u kantu, bilo kakvu, a ne u reku ili u šumu.Prvo dostići nivo gde se koristi ova jedna kanta za sve i onda lagano pričati o daljim koracima.Ovde veći procenat ljudi smatra da je sasvim OK baciti smeće na sred ulice.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest