Pre nekoliko dana zapadnu Evropu i Veliku Britaniju pogodila je velika oluja koja je širom evropskog kontinenta paralisala život. Vremenska prognoza uveliko pomaže ljudima da se pripreme za takve stvari i spreče štetu.
Međutim, kako nastaju vremenske prognoze? I još važnije, zbog čega toliko greše?
Podaci koji se tiču vremenskih prilika i stanja u atmosferi se prikupljaju i čuvaju u moćnim superkompjuterima. Mere se temperature vazduha, pritisak, vlažnost, kao i brzina vetra. Ovi podaci se prikupljaju na globalnom nivou, pa se na osnovu njih određuje vremenska prognoza.
Otežavajuća okolnost je, zapravo, brzina kojom superkompjuteri uspevaju da obrade podatke o stanju u atmosferi. Tako je baš pre nekoliko dana objavljena vest da Velika Britanija ulaže 1,4 milijarde evra u superračunar koje će im služiti upravo za prognozu vremena.
Meteorolozi, pritom, sprovode dodatna merenja, kako bi predvideli bilo kakve promene i na temelju njih upotpunili prognozu.
Zašto su prognoze često pogrešne uprkos detaljnim i opširnim podacima?
Naša atmosfera je toliko osetljiva da i najmanje promene u svetskim okeanima, na primer, mogu uticati na to kakvo će vreme biti na kopnu. Atmosfera je širok i složen sistem, pa je zato nemoguće precizno nadgledati je u celini, što znači da su propusti u meteorološkim ispitivanjima neizbežni.
Na primer, sedmodnevna prognoza tako će se vrlo verovatno promeniti.
Ipak, dobre vesti su da će s razvojem tehnoloških dostignuća i sistem praćenja vremenskih prilika biti sve precizniji. Tako britanski Met Office navodi da je četvorodnevna prognoza danas tačna kao što je pre trideset godina bila prognoza za jedan dan.
Ni dugoročne prognoze nisu naodmet i dobar su pokazatelj da li će vlažnost, na primer, biti iznad ili ispod proseka.
Takođe, postoje kompjuterski programi koji nam omogućuju da predvidimo klimu i nekoliko decenija unapred, piše BBC.
Kakvo nevreme je teško predvideti?
Poteškoću predstavlja precizno prognoziranje za određenu lokaciju. Padavine su posebno nezgodne i nepredvidive. Često pomislimo da je vremenska prognoza pogrešila jer smo očekivali pljusak, a nije se dogodio. Zapravo, verovatno se dogodio, samo nekoliko kilometara od nas.
Takođe, različite svetske meteorološke organizacije koriste svoje kompjuterske programe, zbog čega je moguće dobiti nekoliko prognoza koje nisu istovetne za jedno područje.
Sve je veći broj i aplikacija zaduženih za praćenje vremenskih prilika, koje neretko koriste drugačije pristupe prognoziranju. Ako postoji 30 odsto šansi da će pasti kiša, jedna aplikacija će označiti vreme kišobranom, dok će druga to učiniti oblačićem, jer i dalje postoji 70 odsto šanse da će biti suvo.
Svakako, s razvojem sve istančanije tehnologije, i sama vremenska prognoza će postati preciznija, brže dostupna i odnosiće se na uže određena područja.
Komentari 3
Dejan
Realista
Ako niste sigurni kakvo će biti vreme bar kratkoročno dovoljno je da proverite kakvo je vreme u okruženju recimo Zagrebu kada duvaju zapadni vetrovi, Budimpešti kada duva severac,...
pa ćete imati dovoljnu tačnu prognozu za vreme kloje zavisi od brzine vetra. Nije baš tako jednostavno ali u većini slučajeva je dovoljno
postar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar