Nekadašnja direktorka, sada promoterka kulturnih događaja, Paloma Rejes Lahajo, i ranije se zbog problema obraćala i Nacionalnom institutu za antropologiju i istoriju a sada posebno jer je pred otvaranje kulturnih atrakcija u Meksiku, nakon što su bile zatvorene usled pandemije virusa korona, uočeno da mumija nema.
Prema njenim rečima, koliko god bi priča o krađi mumija bila intrigantna, objašnjenje je mnogo dosadnije - radi se o nedostatku brige i nepažnje, piše Meksiko njuz dejli.
"Prema mom mišljenju vrlo je verovatno da su tela podvrgnuta procesu skeletonizacije", rekla je i dodala da to znači da se očuvana koža, kosa i odeća tih mumija najverovatnije raspala i dezintegrisala ne ostavljajući ništa osim kostiju.
Rejes je nestanak pripisala neadekvatnim uslovima u kojima su mumije čuvane pa je čelnike grada optužila za nebrigu.
Upozorila je da je gradska kulturna baština izložena riziku zbog gradske vlade koja je mumije slala na festivale i sajmove širom Meksika pa i na trke automobila - bez odgovarajuće dozvole ili pridržavanja protokola o zaštiti.
Rejes je rekla da je bila direktorka Muzeja do 2018. i da protokol ne dopušta prenošenje mumija van grada.
Iako se Muzej mumija Guanahuatu mogao pohvaliti kolekcijom 117 mumificiranih ostataka, pa i sa 111 čitavih ženskih i muških tela, četiri glave i dva fetusa, Rejes je rekla da ih u muzeju sada ima samo 95.
Mumije iz Gvanahuata su prirodno mumificirana tela iskopana na groblju Svetog Pavla u Gvanahuatu, glavnom i najvećem gradu istoimene države, poznatom po borbi za meksičku nezavisnost. Jedna su od najvećih turističkih atrakcija u Meksiku. Iskopane su između 1865. i 1958. jer njihovi rođaci nisu mogli da plate porez kako bi ostali u grobu. Dva odsto svih iskopanih tela bilo je prirodno mumificirano zbog soli i kišnog perioda u kome su sahranjivana.
Nakon što su ih iskopali, kao i sve ostale posmrtne ostatke siromašnih, čuvane su u jednoj kući koja je vremenom postala turistička atrakcija pretvorena u muzej koji nedeljno poseti i nekoliko hiljada turista.
Osim globalno poznatih egipatskih mumija, možda i najveću pažnju naučnika budi i Eci koji umro oko 3.300 p.n.e. sa 45 godina. Njegovo telo nađeno je u glečeru na Alpima. Imao je 61 tetovažu koja se poklapala sa akupunkturnim tačkama, oružje, alate i opremu sličnu onoj za prvu pomoć.
Tu je i Tolundski čovek iz IV veka p.n.e. sačuvan danskim tresetom, što ga čini jednom od najpoznatijih močvarnih mumija.
Mala Inka nađena je 1999. sa još dvoje dece na granici Čilea i Argentine, stara oko 500 godina.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar