Na današnji dan: Umro Gončarov, osnovan Informbiro, Nemačka, Italija i Japan potpisali trojni pakt

Autor: Beta

Život
27.09.2022.
13:30 > 06:10
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 27. septembar.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
1540 - Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis ecclesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.
1601 - Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. godine, osnovana je Francuska akademija.
1825 - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington - Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.
 
1862 - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.
 
1891 - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština" - sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom").
 
1901 - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora partizanskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima oktobra 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.
 
1902 - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike").
 
1917 - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", "Pralja").
 
1922 - Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom, dve godine pošto se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.
 
1939 - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli glavni grad Poljske.
 
1940 - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt sila Osovine Berlin-Rim-Tokio.
 
1947 - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). To savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.
 
1962 - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.
 
1964 - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Drugi su tvrdili da Osvald koji je ubijen dva dana posle atentata, nije bio jedini atentator, a možda i da nije ni učestvovao u atentatu.
 
1968 - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar koji je vladao od 1932, zbog moždanog udara se povukao s mesta premijera.
 
1970 - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
 
1990 - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Rušdija. Odnosi su vraćeni na nivo ambasadora tek 1998, kada su vlasti Irana odustale od "fatve" - verske osude kojom je tražena smrt Rušdija.
 
1996 - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.
 
1998 - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.
 
2000 - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno je pozdravilo proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji je najavila vlast.
 
2000 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.
 
2001 - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Cug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.
 
2002 - Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.
 
2003 - Umro je Donald O'Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu "Pevajući na kiši".
 
2006 - Haški tribunal osudio je bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Oslobođen je optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu.
 
2009 - Umro je kolumnista Njujork tajmsa i dobitnik Pulicerove nagrade Vilijam Sefajr, stručnjak za jezik i bivši pisac govora u Beloj kući.
 
2011 - Umro je australijski naučnik i ginekolog Karl Vud, zaslužan za prvo vantelesno začeće.
 
2011 - Preminuo je britanski TV producent i scenarista Dejvid Kroft, autor serije "Alo, alo".
 
2012 - Umro britanski filmski i TV glumac Herbert Lom, poznat po ulozi inspektora Drajfusa u serijalu "Pink panter" Blejka Edvardsa u kojem mu je partner bio Piter Selers.
2020 - Države Jermenija i Azerbejdžan proglasile su ratno stanje usled eskalacije sukoba oko Nagorno-Karabaha, jermenske enklave u Azerbejdžanu nad kojom Jermenija nema kontrolu od kraja rata 1994. godine.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
Tepić: Kružević i Zobenica prijavljeni italijanskoj policiji zbog nekretnina u Trstu
Tepić: Kružević i Zobenica prijavljeni italijanskoj policiji zbog nekretnina u Trstu
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata:
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata: "Da je svih 230 notara overavalo potpise, morali bi po četiri u minuti"

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Švajcarska objavila dosije od 200 strana o Mengeleu

Švajcarska objavila dosije od 200 strana o Mengeleu

11.09.2026.• 2
Švajcarska obaveštajna služba objavila je dosije od 200 stranica o nacističkom zločincu Jozefu Mengeleu, lekaru poznatom kao "Anđeo smrti" zbog sprovođenja užasnih medicinskih eksperimenata nad zatvorenicima u Aušvicu.
Najkomentarisanije