Globalna trgovina čokoladom, vredna više milijardi dolara na godišnjem nivou, kao rezultat ima široko rasprostranjeno krčenje šuma u Obali Slonovače i Gani.
Kakao koji se često ilegalno gaji meša se sa pravim, a sastavni je deo čokolada koje se nude na tržištu. Više od 40 odsto kakaa na tržištu dolazi iz Obale Slonovače.
Svetska glad za čokoladom sve je veća. Čokoladna industrija doprinosi katastrofalnom uništavanju prašuma zapadne Afrike, kako bi se zasadio kakao. Ako se nešto ne preduzme, do 2030. godine na Obali Slonovače šume će nestati.
Satelitske mape Obala Slonovače i Gane pokazuju da su delovi nekadašnje guste šume postali plantaže kakaoa od 2000. godine. Kakao je zasađen na trećini zemljišta ove države. Procenjuje se da je svetska trgovina čokoladom prošle godine vredela više od bilion dolara.
Najvažniji sastojak kakaa proizvodi se od semena tropskog drveta Theobroma cacao. Poreklom je iz Južne Amerike, ali većina se sada proizvodi u Africi, pri čemu Obala Slonovače i Gana čine dve trećine svetske proizvodnje.
Proizvodnja kakaa smatra se utočištem za kršenje ljudskih prava, a čokolada je dugo bila povezana sa ropstvom. Ali najnovija istraživanja takođe povezuju "laganu čokoladnu užinu" sa klimatskim i biodiverzitetskim krizama koje mogu uzrokovati katastrofalni slom biosfere naše planete.
Poput tropskih regiona, zapadna Afrika brzo gubi svoje šume. Procenjuje se da je Obala Slonovače izgubila više od 90 odsto od 1950. godine, dok se smatra da je Gana izgubila najmanje 65 odsto šuma. Proizvodnja kakaa je označena kao jedan od glavnih uzroka krčenja šuma u obe zemlje, pored rudarstva, selektivne seče i druge poljoprivrede, ali nije izvesno u kojoj meri i sa kojom odgovornošću.
Međunarodni tim istraživača odlučio je da precizno mapira obim uzgoja kakaa u krčenim područjima koristeći satelitske snimke koje će kasnije da uporedi sa oblastima mapiranim u Svetskoj bazi podataka zaštićenih područja.
Uzgajivači kakaa u zapadnoj Africi dobijaju samo šest odsto maloprodajne cene čokoladice. I oni su na gubitničkom kraju lanca snabdevanja, podnoseći teret hronično niskih cena i sa malo mogućnosti za pregovore. Oni su na prvim linijama klimatske krize, što ih čini ranjivim na sušu, štetočine i bolesti koje mogu da desetkuju žetvu.
Zauzvrat, degradacija zemljišta često dovodi do transformacije šumskih područja, uključujući zaštićena područja, u nove plantaže kakaoa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar