Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Na današnji dan: Linčovan osnivač Mormonske crkve, puštena u rad prva nuklearna elektrana

Autor: Beta

Život
27.06.2023.
08:16
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 27. jun, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Linčovan osnivač Mormonske crkve, puštena u rad prva nuklearna elektrana
Foto: Pixabay
1693 - Džon Danton objavio je u Londonu prvi ženski časopis, "Lejdis Merkuri".
1743 - U "ratu za austrijsko nasleđe" britanski kralj Džordž II porazio je Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je lično predvodio trupe u bici.
1801 - Britanske i turske trupe porazile su Francuze i zauzele Kairo.
 
1838 - Rođen je indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži, prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku ("Kapalkundala", "Mrinalini", "Rađani").
 
1844 - Džozef Smit, američki verski reformator i osnivač Mormonske crkve, linčovan je u zatvoru u državi Ilionis.
 
1846 - Rođen je irski političar Čarls Stjuart Parnel, lider nacionalnog pokreta i jedan od osnivača irske Lige za zemlju.
 
1905 - Pobunjeni ruski mornari preuzeli su krstaricu "Potemkin" u Crnom moru. To je bio prvi masovni izliv nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije 1905-07.
 
1908 - U Crnoj Gori je završeno suđenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića ("bombaška afera"). Od 52 optužena, četvorica su osuđena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.
 
1932 - U Sijamu (Tajland) je, nakon državnog udara, proglašen ustav i uspostavljena ustavna monarhija.
 
1943 - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali grčku prestonicu Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom.
 
1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.
 
1946 - Ministri spoljnih poslova SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili su da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, uključujući Rodos, koja su bila pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nemačkom okupacijom do 1945. Odluka je potvrđena mirovnim ugovorom u Parizu 10. februara 1947.
 
1950 - U FNR Jugoslaviji donet je Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom "samoupravnog modela", po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog.
 
1954 - U Obninsku, blizu Moskve, puštena je u rad prva nuklearna elektrana u svetu.
 
1976 - Palestinski teroristi su u Grčkoj oteli avion "Er Fransa" sa 246 putnika i 12 članova posade i prinudili posadu da ga odveze u Entebe (Uganda). Taoci su oslobođeni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.
 
1976 - General Antonio Ramaljo Janeš izabran je za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne fašističke diktature Antonija de Oliveire Salazara.
 
1986 - Međunarodni sud u Hagu presudio je da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.
 
1989 - Umro je Džuls Alfred Ejer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa novijeg doba ("Jezik, istina i logika", "Problem saznanja", "Pojam osobe").
 
1990 - Građanski rat u Nikaragvi okončan je ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog pokreta Kontras predsednici Violeti Barios de Čamoro.
 
1991 - Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela je granične prelaze prema Italiji, Mađarskoj i Austriji, nakon čega je došlo do šestodnevnog rata sa jedinicama slovenačke teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo je 49 ljudi, među kojima najviše regruta JNA.
 
1993 - SAD su sa 23 krstareće rakete "tomahavk" bombardovale sedište iračke obaveštajne službe u Bagdadu.
 
1997 - Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali su mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.
 
1997 - Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili su se da se zabrani upotreba nagaznih mina.
 
1999 - U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja tokom kojeg je ubijeno oko 100.000 ljudi, alžirska vlada je, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.
 
1999 - U 80. godini umro je bivši lider grčke vojne hunte Georgos Papadopulos. Tokom vladavine hunte 1967-74. hiljade Grka su bile hapšene i mučene.
 
2000 - Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili su Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija je održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, SRJ i nekim drugim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. SRJ je pristupila Varšavskoj deklaraciji 2001. posle pada režima Slobodana Miloševića.
 
2000 - Ujedinjene nacije su objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu, i procenile da će od te bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.
 
2001 - Više od milion ljudi okupilo se da čuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.
 
2002 - Umro je basista legendarne britanske rok grupe "The Who" Džon Entvistl.
 
2004 - Za predsednika Srbije izabran je lider Demokratske stranke Boris Tadić. Novi predsednički mandat osvojio je ponovo 3. februara 2008. godine.
 
2007 - Gordon Braun zamenio je Tonija Blera na funkciji premijera Velike Britanije.
 
2008 - Za mandatara nove srpske vlade imenovan je Mirko Cvetković, ekonomista, član Demokratske stranke.
2011 - Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje libijskog lidera Moamera Gadafija, njegovog sina Saifa al Islama i šefa obaveštajne službe Abdulaha al Senusija zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti.
 
2013 - Kevin Rad je ponovo postao premijer Australije, zamenivši na toj funkciju Džuliju Džilard, koja je tri godine ranije premijersko mesto preuzela od Rada.
 
2014 - Savet Evropske unije predložio je bivšeg luksemburškog premijera Žan-Klod Junkera za novog predsednika Evropske komisije; U Briselu je potpisan Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji Ukrajine, Gruzije i Moldavije.
 
2017 - Holandski apelacioni sud presudio je da je holandska vlada delimično odgovorna za smrt oko 300 bošnjačkih muškaraca koje su ubile snage bosanskih Srba 1995. godine u Srebrenici.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Naprednjaci za predstojeće lokalne izbore promenili taktiku: Panović objašnjava na koji način
Naprednjaci za predstojeće lokalne izbore promenili taktiku: Panović objašnjava na koji način
Profesor Milosavljević: Vučić bi u svakoj drugoj zemlji gde se poštuje Ustav već bio smenjen
Profesor Milosavljević: Vučić bi u svakoj drugoj zemlji gde se poštuje Ustav već bio smenjen
Marko Milošević: Moj deda Slobodan je razmišljao 1997. da više ne bude predsednik, ali mu okruženje nije dalo
Marko Milošević: Moj deda Slobodan je razmišljao 1997. da više ne bude predsednik, ali mu okruženje nije dalo

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

10.03.2026.• 0
Italija je kupila delo baroknog majstora Karavađa za 30 miliona evra, što je jedna od najvećih suma koje je država ikada platila za jedno umetničko delo, saopštilo je danas italijansko Ministarstvo kulture.
Prvi automati za pomfrit stižu i u Brisel

Prvi automati za pomfrit stižu i u Brisel

07.03.2026.• 1
Automati za pomfrit stižu u Brisel, glavni grad Belgije, gde su prženi krompirići omiljeni a i tradicija, preneo je belgijski portal Fokus na Belgiju (Focus on Belgium).
Najkomentarisanije