Novo istraživanje: Muzika bi mogla da podstakne rast biljaka
Izloženost biljaka monotonom zvuku podstiče aktivnost gljivica koje podstiču rast biljaka, pokazalo je novo istraživanje.
Foto: Pixabay
To otkriće upućuje na mogućnost da bi puštanje određene vrste muzike moglo biti korisno za brži rast useva i za bujnije vrtove.
"Možemo li uticati na mikrobne zajednice tla ili biljaka u celini? Možemo li ubrzati proces obnove tla stimulišući Zemlju prirodnim zvukovima? Kakav bi to uticaj moglo da ima na faunu tla? Brojna su važna pitanja koja nas zaokupljaju i na kojima radimo", kazao je glavni autor studije Džejk Robinson sa Univerziteta Flajnders iz Australijskog grada Adelejd.
Može li puštanje Mocartove muzike pospešiti rast biljaka? To je već dugo predmet naučnih rasprava.
Američka TV emisija "MythBusters" pretpostavku je i testirala, otkrivši da su biljke koje su bile izložene metalu i klasičnoj muzici napredovale malo bolje od onih koje nisu bile izložene muzici, ali ti rezultati su odbačeni kao neuverljivi.
Međutim, s obzirom na to da je danas biljni svet suočen s nizom izazova i problema za koje su odgovorni ljudi, poput erozije tla, krčenja šuma, zagađenja i sve veće opasnosti od izumiranja određenih biljnih vrsta, naučnici strahuju da je budućnost svetske bioraznolikosti i useva ugrožena.
Prema novoj studiji čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Biology Letters", "uloga akustične stimulacije u podsticanju oporavka ekosistema i održivih prehrambenih sistema ostaje nedovoljno istražena".
Na temelju prethodnog rada u sklopu kog je bakterija E. coli bila izložena zvučnim talasima, tim australijskih istraživača odlučio je da proceni fekat zvuka na stopu rasta i proizvodnju spora gljivice Trichoderma harzianum. Ta gljivica se često koristi pri organskom uzgoju zbog sposobnosti da zaštiti biljke od patogena, da poboljša količinu hranjivih materija u tlu i pospeši njihov rast.
Zbog toga su istraživači napravili male zvučne kabine u koje su smestili Petrijeve posude pune gljivica.
Umesto pop hitova puštali su im "Tinnitus Flosser Masker na 8 kHz", sredstvo za prikrivanje ambijentalne buke. Reč je o zvuku s jednog od mnogih videosnimaka belog šuma sa Jutjuba, kombinaciji različitih zvukova na raznim frekvencijama koje ljudsko uvo može da čuje, čija je svrha da ublaži tinitus ili pomogne bebama da zaspu.
"Zamislite da između kanala čujete zvuk starog radija. Odabrali smo ovakve monotone zvukove iz kontrolisanih, eksperimentalnih razloga, ali možda je bolja raznolikija ili prirodnija zvučna kulisa", rekao je AFP-u Robinson.
Petrijeve posude su ispuštale ovaj zvuk pola sata dnevno na jačini od 80 decibela. Nakon pet dana ustanovljeno je da su i rast i proizvodnja spora bili veći među gljivicama kojima je puštan zvuk u poređenju s onima koje su rasle u tišini. Iako daleko od konačnog rešenja, istraživači su izneli potencijalne razloge za to.
Pojasnili su da bi se akustični talas mogao pretvoriti u električni naboj koji stimuliše gljivice pod onim što je poznato kao piezoelektrični efekat. To je pojava stvaranja električnog naboja (a time i električnog napona) na površini posebno odsečenog kristala, koji je elastično deformisan spoljašnjom silom.
Pročitaj još
Druga teorija odnosi se na sićušne receptore na membranama gljivica koji se nazivaju mehanoreceptori. Oni se mogu uporediti sa hiljadama mehanoreceptora na ljudskoj koži koji igraju važnu ulogu u našem čulu dodira, što uključuje reakciju na pritisak ili vibracije.
"Pretpostavljamo da zvučni talasi stimulišu te mehanoreceptore u gljivicama, koji potom pokreću kaskadu biohemijskih događaja, a oni dovode do uključivanja ili isključivanja gena, na primer vrsta gena odgovornih za rast", rekao je Robinson.
"Naše preliminarno istraživanje upućuje na to da gljivice reaguju na zvuk, ali još ne znamo da li to koristi biljkama. Dakle, to je naš sledeći korak u istraživanju", dodao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Šta regruteri u Srbiji traže u prvih 10 sekundi: Profesionalan CV za presudan prvi utisak
20.05.2026.•
0
Kada konkurišete za novi posao važan je prvi utisak koji ostavljate. Ali ne stvarate ga na razgovoru - već vašim CV-jem.
Predmeti Metjua Perija uskoro na aukciji
20.05.2026.•
0
Predmeti koji su pripadali pokojnom glumcu Metjuu Periju, od umetničkih dela Benksija, do scenarija popularne televizijske serije "Prijatelji", prodavaće se na aukciji u SAD-u u junu.
Na današnji dan: Donet Dušanov zakonik, umro Kolumbo, rođen Balzak
20.05.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 20. maj.
Na današnji dan: Rođeni Malkolm X, Pol Pot i Ho Ši Min, umro Vangelis, poginuo Lorens od Arabije
19.05.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 19. maj.
Na današnji dan: Počela da važi evropska konvencija o ljudskim pravima, umro Dobrica Ćosić
18.05.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 18. maj.
Besni za volanom: Ako vam se često dešava, ovo je šest načina da to promenite
17.05.2026.•
2
Da li ste se ikada našli besni nakon što vas je neko isekao u saobraćaju ili vam nije dozvolio da se uključite, iznervirani zbog nepristojnog gesta drugog vozača ili pri kraju sa strpljenjem u zakrčenom saobraćaju?
Ljudi bi radije živeli pored nuklearke nego pored AI data centra
17.05.2026.•
2
Amerikanci se toliko protive izgradnji data centara veštačke inteligencije u svojim lokalnim zajednicama da bi radije videli izgradnju nuklearne elektrane u blizini, pokazali su novi podaci istraživanja Galupa.
Električni automobili u Kini završavaju na otpadu već posle tri godine
17.05.2026.•
19
Električni automobili u Kini sve više postaju potrošna roba, dok žestoka borba proizvođača kroz snižavanje cena ozbiljno potresa tržište.
U Češkoj nađena ukradena lobanja svetiteljke: Lopov hteo da je sahrani, pa je zalio betonom
17.05.2026.•
0
Češka policija je saopštila da je našla dragocenu relikviju, lobanju Svete Zdislave, zaštitnice bolesnih i sirotinje iz 13. veka, ukradenu u utorak iz crkve u mestu Jablone.
Na današnji dan: Poginuo Kraljević Marko, umro vojvoda Putnik, počela istraga o aferi Votergejt
17.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 17. maj.
Ovo je najvažniji korak u čišćenju kuhinje koji svi preskaču
16.05.2026.•
0
Mnogi veruju da je dovoljno naprskati sredstvo za čišćenje i odmah obrisati površinu da bi kuhinja bila čista.
Na današnji dan: Poginuo Dis, Tito proglašen za doživotnog predsednika, "Đerdap" pušten u rad
16.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 16. maj.
Dijamant veličine nokta na malom prstu prodat za skoro 15 miliona evra
15.05.2026.•
0
Plavo-zeleni dijamant postigao je rekord na aukciji u Ženevi.
Na današnji dan: Umrli Skerlić, Hejvort i Janketić, u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog poplava
15.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 15. maj.
Na današnji dan: Proglašen Izrael, osnovan Varšavski pakt, umro Sinatra, žene nastupile na OI
14.05.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 14. maj.
Na današnji dan: Rođeni Marija Terezija i Dimitrije Tucović, počelo zasedanje Majske skupštine
13.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 13. maj.
Na današnji dan: Rođena Florens Najtingejl, umro Smetana, završena sovjetska blokada Berlina
12.05.2026.•
1
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 12. maj.
Vlasti u Japanu uvele nagradu za one koji prijave nelegalne strane radnike
11.05.2026.•
1
Japanska prefektura Ibaraki, severoistočno od Tokija, pokrenula je program nagrađivanja ljudi koji prijavljuju preduzeća koja zapošljavaju ilegalne strane radnike.
Na današnji dan: Umrli Bob Marli i Džo Banana, rođeni Balašević, Radmilović, Dali i Slavenski
11.05.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 11. maj.
Da li se mozak rađa "prazan" ili "pun"?
10.05.2026.•
0
Neobična studija na miševima sugeriše da mozak nije "prazna tabla" pri rođenju, koja čeka da se uspomene upišu u nju.
Drastičan porast stradalih od vrućine i hladnoće u Evropi, jedan od razloga - ekonomska nejednakost
10.05.2026.•
0
Ekonomska nejednakost dodaje više od 100.000 smrtnih slučajeva već velikom broju žrtava vrućine i hladnoće u Evropi svake godine, pokazalo je najnovije istraživanje.
Komentari 1
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar