Biljke zaista "vrište", evo zašto to do sada nismo čuli

Autor: RTS

Život

14.04.2024.

05:40

Kao što ljudi ponekad vrisnu, biljke umesto toga emituju zvukove puckanja ili kliktanja, ali na ultrazvučnim frekvencijama izvan opsega ljudskog sluha, i to kada je biljka pod stresom.

Biljke zaista "vrište", evo zašto to do sada nismo čuli

Foto: Pixabay

Prema studiji objavljenoj prošle godine, to bi mogao biti jedan od načina na koji biljke saopštavaju "da su na neki način u nevolji".

"To su zvuci koje mi ne čujemo, ali nose informacije. Postoje životinje koje mogu da čuju te zvukove, tako da postoji mogućnost da se dešava mnogo akustične interakcije", rekla je evolucionista, biološkinja Lila Hadani sa Univerziteta u Tel Avivu.

"Biljke su u interakciji sa insektima i drugim životinjama sve vreme, a mnoge od njih koriste zvuk za komunikaciju, tako da bi bilo zapravo neobično da biljke uopšte ne koriste zvuk", objasnila je evolucionista Hadani.

Dok su pod stresom, biljke nisu nimalo pasivne. One prolaze kroz neke prilično dramatične promene, od kojih je jedna od najuočljivijih (bar za nas ljude) oslobađanje moćnih aroma. Takođe mogu promeniti svoju boju i oblik.

Ove promene mogu signalizirati opasnost za druge biljke u blizini, koje kao odgovor pojačavaju sopstvenu odbranu; ili mogu privući životinje koje uništavaju štetočine koje mogu naneti štetu biljci.

Međutim, da li biljke emituju druge vrste signala, kao što su klasični zvukovi na koje je čovek navikao i koji su mu poznati i koje bi možda mogao da detektuje, nije u potpunosti istraženo. Pre nekoliko godina, Hadani i njene kolege otkrile su da biljke mogu da otkriju, odnosno da detektuju zvuk. Sledeće logično pitanje bilo je da li i one mogu da ga proizvedu.

Da bi saznali, snimili su biljke paradajza i duvana u raznim uslovima. Prvo su snimili biljke bez stresa, da bi dobili osnovnu liniju. Zatim su snimili biljke koje su bile dehidrirane i biljke kojima su odsečene stabljike. Snimci su se prvo pravili u zvučno izolovanoj akustičnoj komori, a zatim u okruženju staklenika.

Potom su kreirali i primenili algoritam koji je uz pomoć mašinskog učenja mogao da razlikuje zvuk koji proizvode biljke bez stresa, posečene biljke i dehidrirane biljke.

Zvukovi koje biljke emituju su poput zvukova pucketanja ili kliktanja na frekvenciji koja je previsoka da bi ljudi mogli da je razaznaju, i koja se može otkriti u radijusu od preko metara. Biljke bez stresa uopšte ne prave mnogo buke; njihovo kliktanje i pucketanje je izuzetno retko i slabo.

Nasuprot tome, biljke pod stresom su mnogo bučnije, emituju u proseku do oko 40 "klikova" na sat u zavisnosti od vrste. I biljke lišene vode imaju takođe primetan zvučni profil. Počinju da klikću još pre nego što pokažu vidljive znake dehidracije, a kako biljka postaje sve više isušena, kliktanja su sve učestalija.

Algoritam je bio u stanju da razlikuje ove zvukove, kao i vrste biljaka koje ih emituju. I to nisu samo biljke paradajza i duvana. Tim istraživača je testirao razne biljke i otkrio da je proizvodnja zvuka prilično uobičajena aktivnost biljaka. Pšenica, kukuruz, grožđe, kaktus, takođe su snimljeni kako proizvode zvuk.

Ipak, još ima nekoliko nepoznanica. Na primer, nije jasno kako se biljni zvuci proizvode. U prethodnim istraživanjima otkriveno je da dehidrirane biljke doživljavaju kavitaciju, proces u kome se mehurići vazduha u stabljici šire i pucaju. Ovo bi se, na primer, moglo uporediti sa pucketanjem zglobova kod ljudi.

Ko reaguje na oglašavanje biljaka?

Još nije poznato ni da li i drugi nepovoljni uslovi mogu izazvati zvuk u biljnom svetu. Patogeni, izlaganje UV zračenju, ekstremni temperaturni uslovi i drugi nepovoljni uslovi takođe mogu dovesti do toga da se biljke oglašavaju.

Takođe, nije jasno da li je proizvodnja zvuka kod biljaka njihov adaptivni razvoj, ili je to proces koji se svakako podrazumeva. Tim istraživača je pokazao da algoritam može da identifikuje i razlikuje zvukove biljaka.

Pored toga, utvrđeno je da su i neki drugi organizmi mogli da nauče da na različite načine reaguju na buku uznemirenih biljaka.

"Na primer, moljac koji namerava da položi jaja na biljku ili životinja koja namerava da jede biljku, mogla bi da koristi zvukove kako bi pomogao u njihovoj odluci", rekla je Hadani.

To da li druge biljke osećaju zvuke i reaguju na njih ili ne, nije poznato.

"Sada kada znamo da biljke emituju zvukove, sledeće pitanje za istraživače se odnosi na to ko bi mogao da ih čuje", kaže Hadani.

"Trenutno istražujemo odgovore drugih organizama, i životinja i biljaka, na ove zvukove, a takođe istražujemo našu sposobnost da identifikujemo i interpretiramo biljne zvuke u potpuno prirodnom okruženju", dodala je ona.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

biljke

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Nemojte

14.04.2024 • 15:57

Ovo reći

Veganima i ostalim sektasima. Sad ce jesti samo pesak i vode do kraja života.

23 4 +19

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.