Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Na današnji dan: Počeli da rade prvi semafori, umrli Nobel i Pinoče, ustanovljen Dan ljudskih prava

Autor: Beta

Život
10.12.2024.
20:59 > 07:16
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 10. decembar.
Na današnji dan: Počeli da rade prvi semafori, umrli Nobel i Pinoče, ustanovljen Dan ljudskih prava
Foto: Pixabay (ilustracija)
1508 - Formirana je Kambrejska liga, savez protiv Venecije koji su sklopili papa Julije II, francuski kralj Luj XII, aragonski kralj Ferdinand II i rimsko-nemački car Maksimilijan I.
 
1520 - Nemački crkveni reformator Martin Luter u Vitenbergu je javno spalio bulu u kojoj mu je papa Lav X zapretio prokletstvom, ako se u roku od 60 dana ne odrekne jeresi. U januaru 1521. Luter je ekskomuniciran iz rimokatoličke crkve.
 
1603 - Umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert koji je prvi uveo naziv za elektricitet. Njegovo delo "O magnetima" u kojem iznosi teoriju o Zemlji kao magnetu i magnetskim silama između nebeskih tela (1600) imalo je značajan uticaj na razvoj nauke u 17. veku.
1810 - Napoleon Bonaparta priključio je Francuskoj nemačke gradove Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg i Libek.
 
1845 - Engleski građevinski inženjer Robert Tompson patentirao je prve pneumatske gume.
 
1848 - Luj Napoleon je nadmoćnom većinom od preko četiri miliona glasova dobio izbore za predsednika Francuske. Četiri godine kasnije izveo je državni udar i proglasio se carem Napoleonom III.
1851 - Rođen je američki knjižar Melvil Djui koji je 1870. izradio prvu decimalnu klasifikaciju, sistem klasifikacija knjiga koji se primenjuje u bibliotekama u celom svetu.
 
1868 - Prvi semafori za regulisanje saobraćaja u svetu počeli su da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade Parlamenta Velike Britanije.
 
1895 - Osnovano je Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Sokobanja, u kojoj su često na odmoru boravili knezovi Miloš i Mihajlo Obrenović, pominje se kao lečilište još u starom Rimu i ranoj Romeji (Vizantija).
 
1896 - Umro je švedski industrijalac Alfred Nobel, koji je bogatstvo stečeno pronalaskom dinamita (1867) uložio u osnivanje zadužbine iz koje će se dodeljivati godišnje nagrade za vanredna dostignuća u raznim oblastima. Nobelove nagrade prvi put su dodeljene 1901. Dodeljuje ih Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti.
 
1898 - Potpisan je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila je Amerikancima Filipine i Guam.
 
1902 - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok reke Nil.
 
1936 - Abdicirao je britanski kralj Edvard VIII, jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson, kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin. Posle abdikacije dobio je titulu vojvode od Vindzora. Nasledio ga je Džordž VI.
 
1941 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u Južnom kineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo 800 mornara.
 
1948 - Generalna skupština UN je usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Ovaj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.
 
1963 - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao je republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.
 
1964 - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava Afroamerikanaca.
 
1967 - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena je u Novom Meksiku (SAD) radi vađenja prirodnog gasa iz podzemlja.
 
1980 - Milton Obote proglašen je predsednikom Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.
 
1991 - Jugoslovenska narodna armija se povukla iz Zagreba i Hrvatske, ali su se nastavile borbe Srba i hrvatskih snaga.
 
1996 - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao je Ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom. To je bio završni čin demontiranja sistema aparthejda u toj zemlji.
 
1998 - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu osudio je bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.
 
2001 - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga jula 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.
 
2001 - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobio je Nobelovu nagradu za mir.
 
2002 - Bivši američki predsednik Džimi Karter primio je Nobelovu nagradu za mir.
 
2003 - Šef UNMIK-a Hari Holkeri predstavio je u Prištini dokument "Standardi za Kosovo", radi ocenjivanja da li je ono dostiglo standarde demokratskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Taj dokument je prihvatio i Savet bezbednosti UN.
 
2004 - Prvi američki putnički avion, kompanije "Junajted erlajns", sleteo je u Vijetnam posle tamošnjeg rata.
 
2004 - Milanski sud je oslobodio italijanskog premijera Silvija Berluskonija optužbi za korupciju - što je bila pobeda desetogodišnje borbe tog milijardera sa zakonom.
 
2006 - Umro je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče koji je na vlast došao 1973. vojnim pučem, zbacivši marksističkog predsednika Salvadora Aljendea. Za vreme njegove 17-godišnje vladavine ubijeno je oko 3.000 ljudi, a oko 28.000 je bilo mučeno.
2010 - U Oslu je simbolično uručena Nobelova nagrada za mir kineskom disidentu Liu Sjaobou, koji je tada bio na izdržavanju 11-godišnje zatvorske kazne.
 
2012 - Evropskoj uniji je dodeljena Nobelova nagrada za mir koju je primio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
 
2016 - Predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos dobitnik je Nobelove nagrade za mir zbog nastojanja da okonča višedecenijski građanski rat u kome je stradalo 220.000, a raseljeno osam miliona Kolumbijaca, tokom najdužeg sukoba na zapadnoj hemisferi.
 
2018 - Globalni pakt za migracije UN koji treba da obezbedi sigurno, uređeno i humano kretanje ljudi po svetu usvojile su aklamacijom 164 zemlje. Američka vlada ga je podržavala u vreme Baraka Obame, dok ga je Donald Tramp odbacio.
 
2023 - Ekonomista Havijer Milei, koji je politikom počeo da se bavi dve godine ranije, postao je novi predsednik Argentine.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Naprednjaci za predstojeće lokalne izbore promenili taktiku: Panović objašnjava na koji način
Naprednjaci za predstojeće lokalne izbore promenili taktiku: Panović objašnjava na koji način
Profesor Milosavljević: Vučić bi u svakoj drugoj zemlji gde se poštuje Ustav već bio smenjen
Profesor Milosavljević: Vučić bi u svakoj drugoj zemlji gde se poštuje Ustav već bio smenjen
Marko Milošević: Moj deda Slobodan je razmišljao 1997. da više ne bude predsednik, ali mu okruženje nije dalo
Marko Milošević: Moj deda Slobodan je razmišljao 1997. da više ne bude predsednik, ali mu okruženje nije dalo

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

10.03.2026.• 0
Italija je kupila delo baroknog majstora Karavađa za 30 miliona evra, što je jedna od najvećih suma koje je država ikada platila za jedno umetničko delo, saopštilo je danas italijansko Ministarstvo kulture.
Prvi automati za pomfrit stižu i u Brisel

Prvi automati za pomfrit stižu i u Brisel

07.03.2026.• 1
Automati za pomfrit stižu u Brisel, glavni grad Belgije, gde su prženi krompirići omiljeni a i tradicija, preneo je belgijski portal Fokus na Belgiju (Focus on Belgium).
Najkomentarisanije