Najhladnija i "naopaka" planeta Uran otkrivena je na današnji dan

Autor: RTS, Nasa

Život

13.03.2025.

22:39 > 22:40

Na današnji dan, 13. marta 1781. godine, Vilhelm Heršel, objavio je da je otkrivena planeta Uran.

Posmatrači i stručnjaci ga neko vreme nisu priznavali za planetu, zbog njegove slabe vidljivosti. Ipak, uz pomoć teleskopa, krajem 18. veka, proširene su granice Solarnog sistema, i Uran, kao sedma planeta po udaljenosti od Sunca, dobija zvanje planete.

Uran je dobio ime po starogrčkom božanstvu neba. Vilhelm Heršel je u početku mislio da je ugledao kometu. Uran je, zapravo, viđen i mnogo puta pre (na granici je vidljivosti golim okom), ali je u kartama bio prikazan kao uobičajena zvezda.

Uranov sistem ima jedinstvenu konfiguraciju među planetama Sunčevog sistema, pošto je njegova osa rotacije položena na bok, skoro u ravan njegove revolucije oko Sunca; njegov južni i severni pol leže tamo gde je većini planeta ekvator.

Slike sa "Vojadžera 2", prikazuju Uran kao nezanimljivu planetu bez oblaka ili oluja koje su imale druge planete-džinovi.

Međutim, posmatrači sa Zemlje su ipak primetili znake sezonskih promena i pojačane aktivnosti vetra, kada se Uran približi svojoj ravnodnevnici, prenosi RTS.

Ledeni div

Uran, kao i Neptun ima drugačiji unutrašnji i atmosferski sastav od gasovitih divova - Jupitera i Saturna. Zbog toga ih astronomi ponekad svrstavaju u posebnu kategoriju "ledenih divova".

Iako nije najdalja planeta od Sunca Uran je najhladniji.

Njegova atmosfera, sa temperaturom od −224 °C, sastavljena je pretežno od vodonika i helijuma, uz visok procenat vodenog, amonijskog i metanskog leda, i tragove ugljovodonika. Uprkos niskim spoljnim temperaturama, temperatura prema unutrašnjosti raste do nekoliko hiljada Celzijusovih stepeni.

Kao i ostale planete-džinovi, i zeleno-plavičati Uran ima prstenove -za sada je utvrđeno 13, i 28 satelita.

Smatra se da, kao i Neptun, ima malo kameno jezgro, ali, za razliku od ostalih gasovitih divova, nema sopstveni izvor toplote u unutrašnjosti.

Fotografije teleskopa "Habl" otkrivaju sve veću aktivnost u Uranovoj atmosferi. "Habl" je tokom 1998. godine snimio čak 20 svetlih oblaka, najverovatnije sastavljenih od kristala metana, na različitim visinama.

Vetrovi na ekvatoru Urana duvaju brzinama do 50 metara u sekundi, što je dosta sporije nego na srodnim planetama.

Ova planeta ima i smenu godišnjih doba, a jedan Uranov obilazak oko Sunca traje 83,83 godine, dok se oko svoje ose okrene za 17 sati i 14 minuta.

Ofelija i Julija - Uranovi sateliti i čudesni tamni prstenovi

Do danas je pronađeno ukupno 28 Uranovih satelita. Za razliku od ostalih planeta čiji sateliti dobijaju imena uglavnom po mitskim likovima, Uranovi sateliti su dobijali imena po likovima iz dela Vilijama Šekspira i Aleksandra Poupa: Kordelija, Ofelija, Bjanka, Julija, Rozalinda…

Heršel je nekoliko godina po otkriću planete, otkrio prva dva velika Uranova satelita Titaniju i Oberon, a Lasel je 1851. godine otkrio Arijel i Umbriejl. Miranda, najmanji od pet velikih Uranovih satelita, otkrivena je 1948. godine.

U novije vreme su se uz pomoć starih "Vojadžerovih fotografija" i posmatranjem putem modernih teleskopa otkrivali novi Uranovi sateliti.

Tako su 1997. otkriveni Kaliban i Sikoraks, a 1999. još tri: Prospero, Setebos i Stefano.

Za vreme pomračenja zvezde Sigma Kentaura Uranom, 1977. godine primećena je jedna nepredviđena pojava. Naime, zvezda nije naglo nestala iza Urana, već je pre i posle pomračenja devet puta zatitrala, što je bio rezultat prolaska iza Uranovih devet prstenova.

Deseti i jedanaesti prsten su otkriveni kasnije, 1985. godine.

Redom od Urana prema spoljašnjosti nalaze se prstenovi sastavljeni od ekstremo tamnih čestica: 1986U2R, 6, 5, 4, Alfa, Beta, Eta, Gama, Delta, Lambda (bivši 1986U1R) i Epsilon.

Samo jedna letelica je posetila Uran, odnosno proletela pored njega, i to je bio "Vojadžer 2", koji je 24. januara 1986. godine. prošao 81.500 iznad vrhova Uranovih oblaka.

Tom prilikom, napravljeno je dosta fotografija planete, koja kao da leži dok se okreće oko Sunca, i koja je dugo i nepravedno bila smatrana "tek jednom zvezdom".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Cole

15.03.2025 • 17:37

Ok

To znači da kako se prilazi jezgru temperatura drastično raste. To je slučaj sa svim planetama sunčevog sistema!

2 0 +2
Realista

14.03.2025 • 06:26

RTS ćaci

Tekst je izuzetno loše preveden, recimo, šta znači ova rečenica u kontekstu:"Uprkos niskim spoljnim temperaturama, temperatura prema unutrašnjosti ( Urana, prim. aut.) raste do nekoliko hiljada Celzijusovih stepeni."?

5 3 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.