Sve više ljudi, naročito mladih, izbegava da telefonira - ovo su razlozi
Nakon prvog telefonskog razgovora u istoriji prošlo je 150 godina i nikada nije bilo lakše pozvati nekoga, ali za neke ljude podizanje slušalice i dalje je veoma teška stvar.
Foto: Pixabay
"Gospodine Votsone, dođite ovamo, želim da razgovaram s Vama." Tim rečima Aleksander Grejem Bel uveo je revoluciju u komunikaciju. To su bile prve reči koje su razumljivo prenete na daljinu - prvi telefonski poziv. Dana 14. februara 1876. Bel je podneo zahtev za patent za svoj izum, označivši uspon govorne komunikacije kao primarnog načina na koji ljudi ostaju povezani, piše Dojče vele.
Komunikacija u realnom vremenu i na daljinu zadivila je one koji su je prvi put iskusili. "Divan izum", napisao je 1877. godine list "Wichita City Eagle" iz Kanzasa. Opisao je publiku koja je počela burno da aplaudira nakon demonstracije telefona.
Promena preferencija
Iako je trebalo još nekoliko decenija da telefon uđe u svakodnevni život, danas je pozivanje nekoga jednostavnije nego ikada. Mobilni telefoni omogućili su razgovor dok hodamo ulicom, vozimo ili čak koristimo kupatilo - čini se da gotovo da nema ograničenja kada i gde možemo da uputimo telefonski poziv. Ipak, za mnoge to više nije glavna komunikaciona opcija kakva je nekada bila.
Od imejla do jednostavne SMS-poruke, aplikacija za razmenu poruka i platformi društvenih mreža, načini komunikacije su se umnožili, a čini se da se komunikacione preferencije menjaju, pri čemu se sve češće prednost daje tekstualnim porukama.
Prema međunarodnom istraživanju YouGova iz decembra 2023. godine, SMS ili tekstualne poruke najpopularniji su oblik lične komunikacije - 40 odsto ispitanika navelo ih je kao prvi izbor. Pozivi na mobilni telefon bili su drugi, sa 29 odsto, dok pozivi na fiksni telefon čine svega tri odsto komunikacije.
Čini se da se ove preferencije razlikuju po generacijama: mlađi se sve više udaljavaju od telefona kao prvog izbora. Isto istraživanje pokazalo je da je sklonost ka tekstualnim porukama najveća među ispitanicima od 18 do 24 godine, dok je najveća sklonost ka telefonskim pozivima - i mobilnim i fiksnim - zabeležena među onima starijim od 55 godina.
"Tiha generacija"
Zbog sklonosti pisanim porukama, generacija Z (a ponekad i milenijalci) dobila je naziv "tiha generacija" ("The mute generation").
"Rekla bih da su to pre svega mladi ljudi koji su se navikli da se većina naše komunikacije odvija putem tekstualnih ili audio-poruka", objašnjava Lea Uc, i sama milenijalka. Ona vodi nemački podkast "Telephobia", u kojem pomaže ljudima svih uzrasta da obave posebno teške i emotivne telefonske razgovore.
Mladi su odrasli uz druge oblike komunikacije i navikli se na njih. Navikli su da pažljivo biraju reči i emodžije, brišu ili uređuju već poslate poruke i zadržavaju kontrolu nad tim kada će pročitati ili čak primiti poruku od nekoga.
"Oni koji su odrasli uz ovakav način komunikacije verovatno su ga internalizovali potpuno drugačije od starijih ljudi", rekla je za Dojče vele.
Za mlade, spontano pozivanje nekoga može delovati čak i nepristojno, kao sebičan zahtev za tuđim vremenom. Možda je to razlog što je britansko istraživanje Uswitcha iz aprila 2024. pokazalo da 68 odsto osoba od 18 do 34 godine preferira unapred dogovorene pozive.
"Ako pošaljete tekstualnu poruku, to daje osećaj: 'Možete da odgovorite kada vam odgovara, ne želim da vas uznemiravam, možda trenutno niste dostupni'", kaže Uc.
Neprijatan telefonski poziv?
Međutim, čak i stariji, koji su skloniji telefoniranju, mogu osećati nelagodu i oklevanje u vezi s telefonskim pozivima. Amit Kumar je vanredni profesor marketinga, psihologije i neuronauke na Univerzitetu Delaver. Proučavao je očekivanja ljudi u vezi s glasovnim pozivima i kako se ona porede sa stvarnim ishodima. U više studija utvrdio je da ljudi očekuju da će glasovni pozivi biti neprijatniji od tekstualne komunikacije - i da se to uverenje očigledno zadržava kroz generacije.
"Dokazi koje imamo ukazuju na to da nije bilo značajnih razlika u zavisnosti od starosti učesnika", rekao je za Dojče vele.
I mladi i stari misle da će telefonski razgovor biti neprijatno iskustvo. Ipak, naglašava da je potrebno više studija koje se posebno bave uticajem uzrasta.
Kumar ističe da što više iskustva neko ima u nečemu, to će njegova očekivanja biti realnija.
"Ako ljudi češće pokušavaju da telefoniraju, veća je verovatnoća da će tačno proceniti koliko je to neprijatno. Ali problem je u tome što, ako ne pokušaju, ne mogu ni da nauče."
A kada pogrešna očekivanja potraju, to nas može navesti da radije šaljemo poruke nego da se javimo na telefon, objašnjava on.
Molim te, javi se!
Uprkos strahu i nelagodnosti, ljudi - uključujući mlade - i dalje žele da o određenim stvarima budu obavešteni telefonom. Istraživanje Uswitcha pokazalo je da bi se 53 odsto ispitanika od 18 do 24 godine uvredilo ako ne bi dobili telefonski poziv povodom srećnih ili važnih događaja, poput veridbe ili rođenja deteta.
S druge strane, teške teme su takođe one o kojima bi mnogi radije razgovarali telefonom nego putem SMS-a - kada uspeju da prevaziđu svoje rezerve prema biranju broja. Učesnici podkasta zovu i govore o vrlo intimnim i ličnim stvarima - od suočavanja s nasilnikom iz detinjstva, preko razgovora s davno izgubljenim članovima porodice, do povezivanja s vozačem koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću.
Pročitaj još
"Mislim da je onome koji zove obično jasno da o takvim temama ne može da se razgovara u tekstualnom četu", kaže ona. Za Uc, telefonski poziv je "idealna tačka" koja nudi emotivnu povezanost uz sigurnost distance.
"To je veoma lična veza, ali istovremeno nije toliko emotivno zahtevna kao susret uživo."
A ako je povezanost ono što se traži, telefonski poziv ima mnogo toga da ponudi.
"Otkrili smo da su ljudi zapravo formirali znatno jače veze kada su komunicirali telefonom nego putem tekstualnih medija", kaže Kumar, pozivajući se na svoja istraživanja.
A očekivanja o neprijatnosti? Pogrešna su. Ljudi zapravo ne doživljavaju telefonske razgovore kao išta neprijatnije od tekstualne komunikacije.
"Ti strahovi su pomalo izmišljeni. Mislimo da će biti pomalo čudno razgovarati s nekim telefonom. Kada zaista komuniciraju s nekim koristeći svoj glas, osećaju se povezanije", objašnjava on.
Zanimljivo je da su Kumarove studije pokazale da video-pozivi ne dovode do jačih veza od glasovnih poziva. Čini se da je povezujuća snaga i dalje pre svega - u glasu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Švedska uvodi sms sistem uzbunjivanja u slučaju vazdušnih napada
22.02.2026.•
0
Švedska će ove godine uvesti sistem uzbunjivanja preko mobilnih telefona kako bi mogla da upozori stanovništvo u slučaju vazdušnih napada u ratno vreme, inspirisan sličnim sistemom u Ukrajini.
Mladi izbegavaju kontakt na plesnom podijumu, više žele da snimaju nego da plešu
22.02.2026.•
1
Elektronska muzika i kultura klubova suočavaju se sa dubokim promenama, pošto su se mladi nakon pandemije vratili izlascima, ali sve više postaju pasivni snimatelji noćnog provoda dok istovremeno izbegavaju kontakt.
Ovo su najbolje zemlje za penzionisanje u 2026. godini
22.02.2026.•
2
Ako ste ikada razmišljali o tome da penziju provedete u inostranstvu, važno je znati da takva odluka podrazumeva razmatranje brojnih faktora.
VIDEO: Objavljena lista najskupljih automobila u 2026.
22.02.2026.•
0
Lista najskupljih automobila na svetu za 2026. godinu pokazuje dominaciju kompanije Rols-Rojs i snažno prisustvo modela proizvođača Bugati i Pagani, a ukupna vrednost deset vodećih modela premašuje 130 miliona evra.
Na današnji dan: Rođeni Svetozar Miletić i Danilo Kiš, umrli Mladen Delić i Endi Vorhol
22.02.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 22. februar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Đinđić postao gradonačelnik Beograda, u SAD ubijen Malkolm X
21.02.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 21. februar, u svetu i kod nas.
Carinici privremeno oduzeli sat vredan 40.000 evra, podsećaju da se vrednija roba mora prijaviti
20.02.2026.•
11
Carinici su privremeno oduzeli luksuzni časovnik marke "Audemars Piguet" čoveku koji ga nije prijavio prilikom ulaska u državu.
Na današnji dan: Srpska policija uhapsila 24 pripadnika "Otpora"
20.02.2026.•
1
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 20. februar.
Na današnji dan: Umrli Đorđe Balašević i Dinko Tucaković, izašao prvi broj "Borbe", rođen Kopernik
19.02.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 19. februar, u svetu i kod nas.
Studija: Homoseksualci i biseksualci u proseku žive kraće od heteroseksualnih ljudi
18.02.2026.•
0
Osobe koje se identifikuju kao lezbejke, homoseksualci ili biseksualne osobe (LGB+) imaju niži očekivani životni vek od heteroseksualnih ljudi, sugerišu novi podaci.
Kina pošumila obod jedne od najsurovijih pustinja: Stvoren rezervoar ugljenika
18.02.2026.•
5
Kina je masovnim programom sadnje drveća uspela da pošumi obod pustinje Taklamakan, jedne od najsurovijih na svetu, a novo istraživanje pokazuje da to područje sada apsorbuje više CO2 nego što ga emituje.
Stavili dlake u hranu u restoranu da ne bi platili račun od 190 evra
18.02.2026.•
2
Dvojica Britanaca odbili su da plate račun u iznosu od 165 funti (oko 190 evra) u jednom restoranu u Bartonu u centralnoj Engleskoj, nakon što su naveli da su u hrani pronašli dlake.
U ledu u Rumuniji otkrivena bakterija stara 5.000 godina: Otporna je na 10 antibiotika
18.02.2026.•
1
U ledu pećine u Rumuniji pronađen je soj bakterije star oko 5.000 godina koji pokazuje otpornost na deset savremenih antibiotika, objavljeno je u novoj studiji.
Na današnji dan: Umrli Openhajmer, Martin Luter i Mikelanđelo, rođen Miloš Forman
18.02.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 18. februar, u svetu i kod nas.
VIDEO: Kineski humanoidni roboti sada su i kung fu majstori
17.02.2026.•
1
Na najgledanijem TV programu u Kini, Prolećnoj gala večeri, roboti koje je razvila kompanija "Unitree Robotics" pojavili su se zajedno sa učenicima iz škole borilačkih veština Henan Tagou.
Žizel Peliko objavila memoare - "Himna životu" i silovanje
17.02.2026.•
0
Žizel Peliko (73), Francuskinja koja je preživela mnogobrojna silovanja dok je bila bez svesti, objavila je memoare u kojima opisuje pretrpljenu traumu i razloge zbog kojih je odlučila da javno istupi.
Na današnji dan: Spaljen Đordano Bruno
17.02.2026.•
1
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 17. februar.
Na današnji dan: Rođena Isidora Sekulić, umro Karduči, Kastro postao premijer Kube
16.02.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 16. februar, u svetu i kod nas.
Eurostat: Prosečna starost stanovnika EU i Srbije povećala se za dve godine
15.02.2026.•
2
Prosečna starost građana Evropske unije bila je 1. januara ove godine 44,9 godina, i taj medijalni prosek je bio 2,1 godinu veći nego 2015. godine, kada je iznosio 42,8 godina.
Italija ide ka demografskom slomu: Mladi osuđeni na starost u siromaštvu
15.02.2026.•
9
Italija se suočava sa ozbiljnom demografskom krizom koja drastično ugrožava standard budućih generacija, a današnji mladi su osuđeni na starost u siromaštvu zbog sve manjeg broja radnika koji će uplaćivati doprinose.
Komentari 4
Petar
To nisu više mobilni telefoni nego mobilni kompjuteri.
A šta će biti tek kad se pređe na mobilne naočari?
Sve je otišlo do đavola.
Sposobnost današnjeg izražavanja je -5.
Više i ne gledaju kuda idu već u tu igračku.
Luciano
Talac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar