Naučnici otkrili više od 1.700 "mračnih" proteina skrivenih u ljudskim ćelijama

Autor: 021.rs

Život

23.05.2026.

22:00 > 20:15

Nova studija otkrila je ranije skriven sloj ljudskog genoma.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Naučnici otkrili više od 1.700 "mračnih" proteina skrivenih u ljudskim ćelijama

Foto: 021.rs (AI)

Međunarodni tim pronašao je dokaze da se više od 1.700 "mračnih" proteina, osnovnih gradivnih blokova tela, proizvodi iz delova genoma za koje se obično ne smatra da imaju ovu vrstu biološke mašinerije.

Ovi sićušni molekuli nalik proteinima nisu sasvim tipični proteini. Mnogi su toliko mali ili neobični da su im istraživači dali sopstvenu kategoriju.

"Koristeći nove tehnike, dali smo ime nečemu što smo detektovali, videli da ima potencijal za dalja istraživanja, formalno definisali i učinili dostupnim drugim istraživačima", kaže pedijatrijski onkolog Sebastijan van Hes iz centra Princeza Maksima u Holandiji, prenosi ScienceAlert.

Dugo se smatralo da samo deo naše DNK sadrži gene koji usmeravaju proizvodnju proteina koji obavljaju funkcije širom tela. Ogromna većina genoma odbacivana je kao "otpadna" DNK bez stvarne uloge.

Poslednjih godina naučno razumevanje ove teme značajno je napredovalo. Otkriveno je da ovaj ranije zanemareni DNK pejzaž sadrži širok niz prekidača i kontrolnih mehanizama koji deluju na regularne gene - ponekad nazivanih "mračni genom".

"Ulazimo u posebno uzbudljivu fazu biologije", kaže genetičar Norbert Hibner iz centra Maks Delbrik u Nemačkoj.

Ova najnovija studija dodaje dokaze da mračni genom ne deluje samo kao modifikator, već zapravo proizvodi i "mračni proteom" - proteine, ali ne prema konvencionalnoj definiciji.

"Znamo da trenutni pregled priznatih proteina ne prikazuje kompletnu sliku. Ovom studijom pokazujemo da hiljade zanemarenih genetskih sekvenci doprinose mračnom proteomu proizvodeći novu klasu molekula nalik proteinima, mikroproteine, koji su do sada bili propuštani", kaže van Hes.

Otkriće je zahtevalo značajan rad.

Istraživači su počeli sa listom od 7.264 DNK regiona poznatih kao nekonvencionalni otvoreni okviri čitanja (ncORFs). Ovi regioni bili su identifikovani u prethodnoj studiji kao potencijalno povezani sa stvaranjem proteina, ali nije bilo jasno koliko njih zaista proizvodi detektabilne molekule.

Kroz detaljnu analizu 3,7 milijardi podataka prikupljenih iz 95.520 odvojenih eksperimenata, za čiju je procenu navodno bilo potrebno oko 20.000 sati računarskog vremena, istraživači su identifikovali 1.785 mikroproteina.

"Bilo je veoma posebno kada smo shvatili: ovo je zaista nešto novo", kaže van Hes.

Samo nekoliko ovih mračnih proteina zaista podseća na konvencionalne; mnogi su mnogo manji.

Istraživači su im dali novo ime, "peptideini", ukazujući na njihovu dvosmislenost (peptidi su poput kratkih fragmenata proteina). Možda funkcionišu poput standardnih proteina, ali trenutno nije jasno šta većina njih radi.

"Tek počinjemo da uviđamo šta ovaj mračni proteom može da ponudi. To je kao trejler za film. Vidimo obrise pogleda na ljudsku biologiju koji menja pravila igre", kaže pedijatrijski neuro-onkolog sa Univerziteta Mičigen Džon Prensner.

Ranija verzija ovog istraživanja objavljena je 2024. godine. Od tada, tim se odlučio za termin peptidein - mikroproteini ili mračni proteini koji bi mogli prerasti u stvarne proteine - i identifikovao jedan konkretan peptidein koji obavlja specifičnu funkciju.

Proizveden iz OLMALINC-a, gena koji se ranije smatrao nekodirajućim, ovaj mračni protein izgleda da je povezan sa preživljavanjem raka. Kada su ga istraživači deaktivirali u laboratorijskim testovima, ćelije raka su teško rasle.

Ne samo da ovo pokazuje da peptideini mogu biti funkcionalni, poput regularnih proteina, već takođe sugeriše da bi mogli biti koristan deo budućih terapija bolesti.

"Neverovatno smo uzbuđeni što će naredne godine otvoriti nova vrata za pomoć u rešavanju i lečenju ljudskih bolesti poput raka", kaže Prensner.

To je ipak još daleko - potrebno je mnogo više istraživanja o ovim peptideinima - ali potencijal postoji. I čini se da je naša DNK mnogo aktivnija i funkcionalnija nego što se ranije mislilo.

"Otkriće stotina peptideina daje vidljivost ogromnom i ranije zanemarenom sloju genoma i značajno proširuje poznati proteom. Razumevanje njihovih uloga moglo bi transformisati način na koji proučavamo ljudske bolesti, uključujući kardiovaskularne poremećaje, i možda otkriti potpuno nove terapijske mogućnosti", kaže Hibner.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

proteini DNK

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Vlada

24.05.2026 • 04:03

Legatu

Taj deo genoma upravo predstavlja onaj poligon za evolutivne promene, slobodni prostor gde biološka mašinerija eksperimentiše,svojevrsna laboratorija tela .
Zato je i nemoguće otkriti jasnu funkciju tih proteina, jer je još uvek i nemaju !

2 0 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.