Ćuretina ili piletina: Koja ima više proteina?
Kada je reč o nemasnim izvorima proteina, i piletina i ćuretina pružaju slične količine proteina i esencijalnih nutrijenata, kao što su vitamini B grupe, cink i selen. Ali da li je jedan bolji izvor proteina od drugog?
Evo kako se piletina i ćuretina porede, gram za gram.
Piletina i ćuretina imaju istu količinu proteina
Piletina i ćuretina spadaju među najbolje izvore proteina koje možete jesti, sa oko 25 grama po porciji od 85 grama.
Ćuretina ima neznatno više proteina od piletine, sadržeći oko 0,4 grama više po porciji od 85 grama, ali je razlika minimalna.
I piletina i ćuretina smatraju se visokokvalitetnim, kompletnim izvorima proteina, što znači da sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina koje telo mora uneti hranompiše portal Health.
Pošto su životinjski proteini, piletina i ćuretina takođe imaju lako svarljive proteine, što se odnosi na to koliko efikasno telo može da apsorbuje i iskoristi aminokiseline koje proteini pružaju.
Pored podrške zdravom sastavu tela i jakim kostima, unos hrane bogate proteinima, kao što su piletina i ćuretina, može podstaći gubitak težine i pomoći u održavanju zdravog nivoa šećera u krvi usporavanjem oslobađanja šećera u krvotok i podsticanjem hormona sitosti.
Ćuretina ima nešto manje kalorija i masti
Ako vodite računa o unosu kalorija i masti, ćuretina, posebno belo meso, bolji je izbor od piletine.
Porcija od 85 grama ćurećih grudi sadrži oko 25 kalorija manje i oko tri grama manje masti nego ista količina piletine, što je čini nemasnijom opcijom.
Iako je razlika mala, može se sabrati tokom vremena ako redovno birate živinu kao glavni izvor proteina.
Obe su bogate vitaminima i mineralima
I piletina i ćuretina bogate su vitaminima B grupe i mineralima, kao što je selen.
Ćuretina je bolji izvor vitamina B3, B12 i holina, dok je piletina bolji izvor vitamina B6. Vitamini B grupe su ključni za pretvaranje hrane u energiju i imaju mnoge druge važne uloge u zdravlju.
Piletina i ćuretina su takođe odlični izvori selena, minerala koji deluje kao snažan antioksidans, štiteći ćelije od oksidativnog oštećenja. Selen je takođe neophodan za imunitet i funkciju štitne žlezde.
Ćuretina ima blagu prednost nad piletinom kada je reč o cinku, nutrijentu važnom za imunitet i funkciju štitne žlezde.
Ćuretina vs. piletina: Nutritivno poređenje
Evo nutritivnog poređenja između porcije od 85 grama pilećih i ćurećih grudi.
I piletina i ćuretina su bogate nutrijentima, obezbeđuju proteine, vitamine B grupe i minerale kao što je selen.
Međutim, ćuretina sadrži više većine vitamina B grupe (osim B6) i bolji je izvor selena i cinka.
Pročitaj još
Kako izabrati između ćuretine i piletine
Kada je reč o proteinima, piletina i ćuretina su gotovo identične, ali postoje neke ključne nutritivne razlike koje mogu uticati na izbor.
Izaberite ćuretinu ako pazite na masti i kalorije: obe opcije su niskokalorične i nemasne, ali ćureće grudi imaju manje masti i kalorija.
Izaberite ćuretinu ako želite više mikronutrijenata: ćuretina sadrži veće količine mnogih vitamina i minerala, uključujući holin, B3, B12 i cink.
Izaberite bilo koju ili obe ako želite da povećate unos proteina: piletina i ćuretina imaju gotovo istu količinu proteina, što ih čini jednako dobrim izborom.
Iako ne morate birati između ćuretine i piletine jer su obe nutritivne, važno je uzeti u obzir i njihov ukus.
Ćuretina, posebno tamnije meso, ima bogatiji i izraženiji ukus od piletine, koja ima neutralniji ukus.
U zavisnosti od toga šta kuvate, jedna može jednostavno bolje odgovarati jelu nego druga.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
14
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Komentari 5
1
C18
Miko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar