Pandemija korona virusa onemogućila je 73-ogodišnjim blizancima iz Švedske da se vide unutar iste države, pa se oni svake subote druže na granici dve države u kojima žive.
Foto: Pixabay
Blizanci rodom iz Švedske nalaze se svake subote, svaki na svojoj strani granice, na mostu koji povezuje države u kojima žive - Norvešku i Švedsku.
Bez obzira na vremenske prilike oni ne propuštaju svoje subotnje susrete.
Ola i Pontus Berglund ponesu stolice na rasklapanje, sendviče, termose i mnogo dobrog raspoloženja, a potom se smeste svaki sa svoje strane tanke, ali neprelazne linije koja razdVaja Norvešku i Švedsku.
"Nije nam dozvoljeno da pređemo granicu, pa svaki od nas kada dođe do granice, odvoji se po jedan metar od linije kako bismo poštovali propisanu distancu od dva metra", navodi Ola Berglund.
On živi u Haldenu, na jugoistoku Norveške, gde je odavno otišao, dok je Pontus u pola sata vožnje udaljenom švedskom gradiću Stromstadu.
Ovi jednojajčani blizanci posećivali su se jednom nedeljno, ali je pandemija to sprečila, te je privremeno mesto njihovih susreta postao most "Svinesund". Oni su na ovom mostu čak i proslavili svoj 72. i 73. rođendan, te kako kažu, navikli su se na ovaj vid druženja.
"Ovo je jako neobično, ali navikli smo da se viđamo jednom nedeljno i nismo želeli to da prekinemo, pandemija nas nije zaustavila i to je naša pobeda", kaže Pontus za medije u Švedskoj.
Iako se situacija s virusom u ovim državama tokom vremena menjala, granica je sve vreme ostala zatvorena. Tokom tog perioda za Olu i Pontusa se u ovim skandinavskim državama pročulo, pa postoje ljudi koji čak satima voze samo kako bi se sa njima fotografisali.
Ipak, braća kažu da im je to nevažno, te ističu da im je jedino bitno da se vide na bilo koji način.
Od samog početka pandemije, svoj nedeljni sastanak propustili su svega tri puta, a svaki put je jedini razlog za to bila policija koja im nije dozvolila pristup "graničnom" mostu.
Kako kažu, bez tog viđanja upali bi u depresiju, a iako Ola kaže da mu nedostaje zagrljaj sa bratom, tvrdi da to ponekad reši tako što zagrli sebe - "jer su isti".
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
U užurbanom svakodnevnom životu, naročito kada su u porodici mala deca, mnogi roditelji pribegavaju tome da decu nahrane ranije, a zatim kasnije jedu odvojeno. Ipak, stručnjaci upozoravaju da to nije najbolja odluka.
Kineski univerzitet pozvao je studente da "uživaju u cveću i zaljube se" tokom prolećnog raspusta povodom inicijative države da podstakne mlade na brak i domaću potrošnju.
Nova studija pokazuje da majke i njihova deca pokazuju sinhronizovanu neuralnu aktivnost dok se igraju zajedno, čak i kada govore jezikom koji nije njihov maternji.
Tri četvrtine beba starih devet meseci provode kratko vreme pred ekranom kompjutera, dok samo dva odsto roditelja dozvoljava svojoj deci da to rade više od tri sata dnevno.
Rađanje više od prosečnog broja dece ili nemanje dece uopšte povezano je sa kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem u nedavnoj studiji koju je predvodio tim sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Nova istraživanja sugerišu da su bebe izložene mnogo većem broju "večnih hemikalija" pre nego što se rode nego što se ranije mislilo, dok se potencijalne štete ovih supstanci i dalje istražuju.
.jpg "Zašto neke žene žale što su postale majke?")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar