FOTO: Mesta koja će nestati sa lica Zemlje

1. Zimovališta širom sveta

Prosečne temperature na svetu će se podići za oko 1,1 stepen Celzijusa u narednih 40 godina, što znači da će se dobar deo planinskih snegova otopiti. Proces će uništiti poznata zimovališta koja se nalaze na nižim nadmorskim visinama poput Whistler-a (Kanada) i Kitzbühel-a (Austrija). Očekuje se da će oko polovine svih skijaških staza nestati do 2050.

2. Veliki koralni greben, Australija

Greben izgrađen od milijardi sitnih polipa korala naseljava ga oko 7.150 različitih vrsta i on predstavlja najveću strukturu od živih organizama. Pošto je izuzetno osetljiv na zagađenja, očekuje se da će zbog komercijalne plovidbe nestati do 2030.

3. Kilimandžaro, Tanzanija

Iako je popularna među ljubiteljima planinarenja, najviša planina u Africi ubrzano se topi. Već je od 1912. izgubila oko 85 odsto snega na vrhovima, a očekuje se da će oni potpuno nestati do 2025.

4. Venecija, Italija

Iako je poznata po kanalima, Venecija je sada prilično ugrožena vodom. U poslednjem veku potonula je za oko 30,5 centimetara, a grad biva poplavljen oko 100 puta godišnje. Opasne poplave očekuju se do 2050. pa ne bi bilo čudno da se stanovništvo potpuno evakuiše do 2040.

5. Republika Maldivi

Država se sastoji od 1.192 ostrva čija se najviša tačka nadmorske visine nalazi na samo 2,3 metra. Okruženi Indijskim okeanom, Maldivi će vremenom potpuno nestati pod vodom. Do 2070. verovatno će tako skončati čak 75 odsto teritorije te države.

6. Njujork, SAD

U regiji grada Njujorka, nivo mora će rasti pedeset odsto brže u odnosu na svetski prosek. Sa više od 966 kilometara obale podložne poplavama, izgradnja nasipa bila bi pravi izazov. Do 2075. nivo mora će u toj oblasti narasti za 1,52 metra.

7. Nju Orleans, SAD

Nju Orleans tone 0,64 centimetra svake godine, a neki delovi grada već se nalaze na 2,43 metra ispod nivoa mora. Procenjuje se da će ceo grad biti potpuno prekriven vodom do 2090.

8. Šangaj, Kina

Šangaj ima nestabilne temelje u močvarnom zemljištu zbog čega je potonuo za 2,43 metra između 1921. i 1965. Sada svake godine pod težinom solitera potone za 1,27 centimetara, a veći delovi grada biće veoma ugroženi poplavama do 2100.

Svetski nivo mora podiže se svuda, ali u različitim stopama. To potiče iz mnoštva faktora od kojih je najbitniji težina vode, podvodne struje i salinitet. Prosečno se svake godine podignu za 1,57 centimetara, a ako se takav ritam nastavi, nivo mora porašće za 1,37 metara do kraja ovog veka. To će značajno promeniti život ljudi u primorskim oblastima i naterati na raseljavanje oko 10 odsto svetske populacije.