Menu 021

Mesta na Dunavu

Dunav i njegove obale, od ranog proleća do pozne jeseni, privlače brojne turiste, od kojih mnogi na put kreću biciklom ili se pak odlučuju za krstarenje rekom. Ipak, potencijale Đerdapske klisure, najveće u Evropi, fruškogorskog i đerdapskog nacionalnog parka, Novog Sada i Beograda, ali i brojnih drugih sadržaja uz ovu moćnu reku i dalje nedovoljno koristimo. Ne samo da se sporo turistički razvijamo, nego umemo da napravimo i korak nazad, pa je tako prošle godine u Srbiji registrovano nešto više od 2.260.000 turista, za dva odsto manje u odnosu na pre dve godine.
Život 23.02.2009. | 14:52 > 15:26

 

Osim manjih i većih ulaganja u sadržaje koje imamo, intenzivnije bi trebalo raditi na njihovom predstavljanju, kako  primera radi, dva miliona cikloturista iz Nemačke, ne bi dolazilo samo do Budimpešte. Za to su prvenstveno potrebne biciklističke staze, putokazi i smeštajni kapaciteti, a potom i ulaganja u sadržaje, koji bi turiste, posebno one koji pristaju brodom, trebalo da privuku na što duži boravak. Na modernizaciju železnice ili otvaranje manjih aerodroma se mora pričekati, ali se već sada  može raditi na dovođenju niskobudžetnih avio kompanija na naše tržište, neophodnih za razvoj turizma uopšte. Prema podacima  “Evromonitora”, Beograd je trenutno na 168. mestu među 230. naposećenijih svetskih turističkih destinacija. U ovoj kompaniji koja se bavi istraživanjem tržišta, kažu da glavni grad Srbije, koji je kada su strani turisti u pitanju naša najpopularnija destinacija, ne može da se takmiči sa Bečom, Pragom ili Moskvom, ali da može da postane lider u regionu, te da je za to, dolazak niskobdžetnih avio kompanija, jedan od važnijih uslova.

Petrovaradinska tvrđava veliki je turistički adut Novog Sada, ali su pogled s nje, nekoliko restorana, ateljea ili muzej, mali deo od onoga što u turističkom smislu može da se iskoristi. Na pravi sjaj Tvrđave i Podgrađa, možda se mora čekati, dok neko ne poradi na javno-privatnom modelu kojim će se ulaganja moći isplatiti ili dok Đava ne dobije preduzeće koje će  se starati o njoj, kao što je to slučaj s Beogradskom tvrđavom. Međutim, postoji mnogo toga što se može uraditi kako bi se poboljšala turistička ponuda, a da pri tom ne treba potrošiti mnogo vremena i novca.

Jedan parking za autobuse kod Sajma je nedopustiv za grad koji želi turistički da se razvija. Turistički vodič, Bogoljub Savin, kaže da je više nego neophodno obezbediti više lokacija na kojim bi se mogli parkirati autobusi. Kao primer navodi Budimpeštu u kojoj kod svih važnijih turističkih atrakcija postoje parkinzi za turističke autobuse. Ništa lošije stanje nije ni s javnim toaltima, za čije nepostojanje nedostatak novca ne može biti izgovor. Kada je u pitanju turistička signalizacija, stanje se poslednjih godina znatno popravilo, ali je to posao na kojem se ne sme stati. Stanje je bolje i kada su mape grada u pitanju. Međutim, Savin smatra da je nedovoljna ponuda besplatnih informativnih sredstava, koji moraju biti lako dostupni turistima koji dolaze u Novi Sad, te da nedostaju informativni centri. Slaba suvenirska ponuda, još jedna je od truističkih slabosti Novog Sada, a za čije otklanjanje nisu potrebna velika ulaganja, te na kojoj novoosnovana Turistička organizacija grada mora poraditi.

Petrovaradinska tvrđava je mesto koje ostavlja najjači utisak na većinu turista koji dođu u Novi Sad. Za goste našeg grada privlačan je i Exit festival, koji predstavlja dobar primer unapređenja festivalske ponude. Uprkos svim manjkavostima koje podrazumeva turistička ponuda Novog Sada, turisti koji su prošle godine bili na Exitu, imaju samo reči hvale, kako za festival, tako i za Novi Sad. Na Exit festival, dolaze ljudi sa svih krajeva sveta, ali nedovoljno u odnosu na broj posetilaca iz Engleske. Tako primera radi, izostaje promocija festivala u Holandiji, zemlji koja verovatno ima najbrojniju festivalsku publiku posle Velike Britanije.

Stranici koji posete našu zemlju ne nose pozitivne utiske samo iz Novog Sada. Grupa nemačkih novinara, koja je bila na putovanju u jednoj promotivnoj dunavskoj turi, pozitivne utiske nosi sa svih mesta uz Dunav koje je posetila. Ahim Stop, kaže da su njegova očekivanja od puta u Srbiju bila ambivalentna: “Mislio sam da je to opasna zemlja za mene; da je možda bolje da samo prođem i obiđem druge zemlje poput Grčke, da ne ostajem dugo. Mislio sam da uz Dunav možda nema hotela, da ću morati da spavam u šatoru, da nema prodavnica, da ce ljudi biti malo distancirani. Moje iskustvo je potpuno suprotno. Potpuno sam iznenadjen. I mislim da je privilegija imati takvu zemlju, prirodu i ljude. To je vrsta ekskluziviteta.” Što su manja očekivnja, oduševljenje je veće. Međutim, posetom je više nego zadovoljan i novinar nemacke WDA, Luc Kozlek, koji kaže da prilikom putovanja u bilo koju zemlju u kojoj ranije nije bio, nema nikakvih očekivanja: “Otkrio mesta na kojima sam poželo da provedem više vremena. Ovo je put koji predstavlja kombinaciju turizma, opuštanja, sporta, muzeja, geografije; ovo je veoma atraktivno područje, posebno za ciklo turiste.” Analizirajući utiske turista, Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije, kaže da su stranci generalno oduševljeni turističkom ponudom naše zemlje. “Uglavnom nam kažu da sami ne znamo da cenimo dovoljno ono što imamo. Ono prvo što ih oduševi su ljudi. Naša srdačnost, atmosfera koja ovde vlada i to je ono zašta kažu da je naša velika komparativna prednost. Priroda je takođe ono što ih privlači, kao i specifičan način predstavljanja stvari”, kaže Ljiljana Čerović.

Kada su strani turisti u pitanju Beograd je naš najpopularniji turistički centar i svakako jedan od najvažnijih centara na Dunavu. Međutim ostala mesta uz Dunav, kriju mnogo potencijala kada je turistički razvoj u pitanju. Zato treba znati na pravi način predstaviti Kapelu mira, nastalu na mestu gde je 1699. godine potpisan Karlovački mir, a u kojoj se nalazi okrugli sto, koji simboliše ravnopravnost pregovaračkih strana i čiji je termin u diplomatskoj upotrebi upravo od tog vremena. Takođe, pitanje je koliko stranaca zna da je crkva Snežne gospe na Tekijama, u svetu jedinstvena po  katoličkom, pravoslavnom i protestantskim oltaru. Priča o pobedi hrišćanske vojske nad turskom, iz 1716. godine, nije ništa manje zanimljiva od većine priča koje se serviraju turistima prilikom posete sličnim mestima širom sveta. Podatak da je na području Srbije, posle Italije, rođeno najviše rimskih imperatora, malo se koristi, baš kao i Viminacijum, koji je i dalje zbog naše nezaintersovanosti u velikoj meri zatrpan oranicama.

Od arheoloških nalazišta uz Dunav, turistički je bolje pozicioniran Lepenski vir, ali takođe nedovoljno, imajući u vidu značaj tog lokaliteta. Kustos Narodnog muzeja u Beogradu i rukovodilac lokaliteta Lepenski vir, Vasoje Vasić, podseća da je u pitanju najstarije evropsko urbano naselje, koje je postojalo šest i po hiljada godina pre Hrista: “Pošto je ostvarena specifična religija, na Lepenskom viru su se pojavile kamene skulpture, koje su najstarija monumentalna kamena plastika u Evropi, samim tim i na svetu. U to vreme ni na Bliskom istoku, ni u Evropi, ni u Anadoliji, nema umetnosti. Pogotovo ne kamene skulpture. A ovde se ona pojavila i verovatno ima religiozni karakter. Tako da te skulpture predstavljaju božanstva, vrstu idola, totema.” Na samom Đerdapu, klisuri koja je najveća u Evropi, otkriveno je jos 13 lokaliteta iz istog vremenskog perioda, ali su nažalost ostali pod vodom zbog izgradnje hidroelektrane. Dobar primer originalnog turističkog sadržaja, nastao zahvaljujući entuzijazmu pojedinca, a ne pomoći države, predstavlja otvorena galerija na Kapetan Mišinom bregu, mesta sa kojeg se pruža živopisan pogled na Dunav. Jedinstvenu galeriju na otvorenom čini skoro 400 drvenih skulptura, koje je prikupio i delimično obradio Živorad Stefanović.

Više ovakvih primera, otvaranje smeštajnih kapaciteta svih kategorija, veća briga o kulturno-istorijskom nasleđu, o tome gde se baca smeće, uz dobar marketing, infrastrukturu i druge manje ili veće napore, koje iziskuje razvoj turizma, predstavljaju ogroman razvojni potencijal Novog Sada i mnogih drugih mesta uz Dunav. Srazmerno ulaganjima, rezulatati ne mogu izostati, ali to treba znati iskoristiti.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest