Najveće iznenađenje velike studije, koja je obuhvatila međunarodni tim od 121 naučnika i objavljena u časopisu "Cell", pokazalo je zapanjujući gubitak genske raznolikosti u proteklih 200 do 300 godina koja je pratila moderni uzgoj konja. Konj je jedna od poslednjih životinja koju su ljudi pripitomili i to dugo nakon psa, stoke i svinje.
Pre nekih 5.500 godina ljudi su počeli da jašu i zatvaraju konje u staje i nakon toga odnosi između čoveka i konja više nikad nisu bili isti.
"Konj je imao direktan uticaj na ljudsku istoriju", kaže Ludovik Orlando, direktor istraživanja na CNRS i univerzitetu Tuluz, koji je koordinirao studiju.
Zahvaljujući konju "mogli smo se kretati brže, dalje i osvajati nove teritorije. U ratove smo išli drukčije. Mogli smo orati polja i baviti se poljoprivredom. Konj Aleksandra Velikog bio je toliko poseban da znamo njegovo ime - Bukefal", rekao je.
Ali, naučnici još uvek ne znaju odgovor na ključno pitanje: ko je predak današnjeg domaćeg konja? Stoga je tim analizirao genome 278 primeraka (uglavnom konja, ali i magaraca i mazgi otkrivenih slučajno) iz proteklih 5.000 godina širom Evrope i Azije.
"To je najveći registar drevnih genoma ikad prikupljen o životinjskoj vrsti", kaže Orlando.
Dve izumrle linije konja
Istraživanje genske prošlosti omogućeno je velikim tehnološkim iskorakom 2010. koji je omogućio timu koji je radio u laboratoriji u Tuluzu da izdvoji i analizira DNK kostiju što se pre toga nije moglo raditi. To je dovelo do brojnih iznenađujućih otkrića poput onog da je jedna linija konja bila prisutna na Pirinejskom poluostrvu do pre 4.000 godina, kada je tajanstveno izumrla.
Na drugom kraju evroazijske ploče druga linija konja koji su živeli na području Sibira takođe je izumrla oko trećeg milenijuma pre naše ere.
"Oni su nešto poput konjskog ekvivalenta neandertalaca", kazao je Orlando.
Danas ostaju samo dve vrste: domaći konj i Prževalski konj, poznat i kao mongolski divlji konj.
Genetski predak konja - nepoznat
Najverovatnije su potekli iz Središnje Azije, ali to je samo prepostavka - do danas genetski predak nije otkriven. Naučnici kažu da su iznenađeni brzinom kojom se urušila genska raznolikost konja u protekla dva do tri veka nakon što je bila nepromenjena prethodnih 4.000 godina pripitomljavanja.
U 16. i 17. veku pojavili su se koncepti uzgoja čistokrvnih pasmina.
"Sve današnje pasmine, od šetlandskog ponija do punokrvnjaka, tada su stvorene", kaže Orlando. Navodi da su primećene favorizovane odlike poput velikih brzina koje su mogli postizati na kratkim udaljenostima.
Još jedna velika promena dogodila se između 7. i 9. veka tokom arapsko-muslimanske ekspanzije. Osvajači su doveli orijentalnog konja poteklog iz persijskog carstva Sasanida.
Elegantnija životinja s lepšom siluetom - taj se konj mešao sa onima koji su dominirali Evropom u to vreme dok su njihovi preci koje su jahali Rimljani i Gali danas ograničeni na dve regije - Island i Britanska ostrva, gde su ih odveli vikinzi.
"Ono kako konj danas izgleda i kako zamišljamo konja od pre hiljadu ili dve hiljade godina zapravo se verovatno vrlo razlikuju", kaže Orlando, za kog je sledeći cilj - da uz više od 30 uključenih univerziteta otkrije koja je prva ljudska kultura pripitomila konja.
Komentari 2
Vlada
Maslina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar