Peščane mušice počele da se pojavljuju u Srbiji: Mogu preneti lajšmaniju i virusni meningitis
Peščane mušice, koje su bile karakteristične za tropska područja, počele su da se pojavljuju i u Srbiji i mogu da prenesu lajšmaniju i virus koji izaziva meningitis.
To je rekla FoNetu viša naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu Suzana Blesić, ali je naglasila da njihova zastupljenost još nije velika.
Kako je objasnila, postoje tri vrste insekata koji su prenosnici bolesti, komarci, krpelji i peščane mušice.
Prema njenim rečima, iako se zovu peščane mušice, nikada ne žive u pesku, već samo imaju boju peska.
"Nevidljive su zato što veoma slabo lete i ne čuju se kao komarci, pa ne čujete onaj zvuk zujanja i ne znate ni kada vas ubodu", ukazala je Blesić.
Predočila je da peščane mušice prenose dve grupe bolesti: ukoliko prenesu parazit, onda životinju ili čoveka mogu zaraziti lajšmanijozom ili lajšmanijom, a ako prenesu flebo virus, onda se može oboleti od meningitisa.
Kako je precizirala, razne vrste tropskih insekata, poput tigrastih komaraca i krpelja, dolaze u područja koja nisu mediteranska, jer se u tim područjima promenila klima, pa im pogoduju uslovi za život i razmnožavanje.
"Komarcima su potrebni određena temperatura i stajaća voda, jer polažu jaja u vodu, dok za peščane mušice čak ni to nije potrebno", kazala je Blesić.
Naglasila je da naučnici još nisu sigurni koliko na peščane mušice utiče vlažnost, ali je utvrđeno da im pogoduju više temperature.
Blesić smatra da ne mora da znači da će ljudi ili životinje obolevati od zaraznih bolesti koje prenose peščane mušice, ali naglašava da je potrebno napraviti matematički model na osnovu kog će naučnici moći da zaključe koliko ima peščanih mušica na našem području i kojom brzinom se razvijaju.
"Čak i ovako bez modela, sudeći samo po hvatanju u klopke, može se videti da raste broj peščanih mušica i da se pojavljuju na mestima gde nisu postojale do sada", upozorila je Blesić.
Ona je ukazala na to da i naučnici iz Nemačke, Austrije i Slovenije hvataju u svojim klopkama peščane mušice koje do sada nisu postojale na tim prostorima i najavila da će istraživanje o tome ove godine početi i u Srbiji.
Pročitaj još
Blesić se pozvala na tehnički izveštaj o stanju lajšmanije od 2005. do 2020. godine i napomenula da je u šest regiona našeg područja došlo do pojave zaraznih bolesti koje prenose ovi insekti.
"Onda sam gledala neki izveštaj od 2001. do 2007. godine iz našeg Insituta za tropske bolesti, u kojem su registrovana 22 slučaja lajšmanije", rekla je Blesić.
Prema njenom stavu, važno je da se postojanje peščanih mušica i lajšmanije na našem području ne negira, već da se radi na izučavanju tih insekata i bolesti koje prenose.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
0
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena za 73 odsto u poslednjih pola veka
11.10.2026.•
1
Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine.
Buka i klimatske promene ugrozile prelepu pticu - himalajskog monala
11.10.2026.•
0
Dve studije indijskih istraživača pokazale su da porast ljudske aktivnosti utiče na stanište i način komunikacije himalajskog monala, ptice koja je važan deo kulture i folklora regiona, objavio je BBC.
Naučnici otkrili iznenađujuću vezu između mačaka i sreće
11.10.2026.•
1
Zemlje sa većim brojem domaćih mačaka uglavnom imaju srećnije stanovništvo, pokazalo je novo istraživanje međunarodnog tima naučnika, objavljeno u časopisu "PLOS One".
Veliki psi stare brže od malih zbog promena u DNK, pokazala studija
10.10.2026.•
0
Veliki psi imaju kraći životni vek od malih rasa zbog razlika u DNK koje mogu da ubrzaju starenje, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu "Science".
Ako lovite štuku, ovo treba da znate: Kad jednom prepozna mamac, drugi put ne grize
07.10.2026.•
2
Istraživanje stručnjaka nemačkog Instituta za istraživanje ribarstva "Langenargen" pokazalo je da štuka prepoznaje ribolovne mamce i da ribe oslobođene nakon što su se jednom upecale na mamce, ređe grizu iste mamce.
Hapšenja u Vijetnamu zbog krađe i prodaje mačaka za ishranu
07.10.2026.•
0
Policija u vijetnamskom gradu Ho Ši Minu uhapsila je 12 muškaraca osumnjičenih da su bili deo organizovane mreže koja je krala i preprodavala mačke za ishranu.
VIDEO: Snimljeno 30 otrovnih morskih zmija u zajedničkom lovu u Indoneziji
05.10.2026.•
0
BBC Earth zabeležio je na jednom koralnom grebenu u Indoneziji nesvakidašnji prizor - 30 otrovnih morskih zmija koje zajedno love plen.
Medved ubijen u predgrađu Tokija
05.10.2026.•
0
Azijski crni medved ubijen je u zapadnom delu Tokija tokom hitne intervencije zbog bezbednosti građana, a lokalne vlasti saopštile su da je bio dugačak 147 centimetara i težak 65 kilograma.
Rusija priprema mere za kontrolu populacije medveda nakon niza smrtonosnih napada
05.10.2026.•
0
Ruska vlada saopštila je da priprema hitne mere za kontrolu populacije mrkih medveda, čiji je broj u pojedinim regionima izmakao kontroli, nakon što su u napadima stradale najmanje 22 osobe.
VIDEO Ovo su dve najglasnije ptice na svetu: Prave buku kao pneumatski čekić
05.10.2026.•
0
Dve vrste postale su novi kandidati za titulu najglasnije ptice na svetu.
Identifikovane nove vrste pingvina na Kegelanskim ostrvima
05.10.2026.•
0
Međunarodni tim naučnika, koji su predvodili čileanski biolozi, identifikovao je novu vrstu "gentu pingvina" na Kegelenskim ostrvima prvi put posle više od 100 godina.
VIDEO: Čivava Komando najmanji novi regrut Nacionalne garde Meksika
05.10.2026.•
0
Nacionalna garda Meksika predstavila je svog najmanjeg novog regruta - čivavu po imenu Komando.
VIDEO: Bekpak pobednik ovogodišnje Nedelje debelih medveda na Aljasci
05.10.2026.•
0
Na tradicionalnom takmičenju "Nedelja debelih medveda", koje se svake godine održava u Nacionalnom parku Katmaj na Aljasci, ove godine pobedio je medved Bekpak.
Japanac uhapšen jer je držao krokodila kao kućnog ljubimca
05.10.2026.•
0
Vlasnik prodavnice kućnih ljubimaca iz Osake uhapšen je zbog sumnje da je bez dozvole držao krokodila dugog 1,5 metara.
Komentari 9
Klima made in China
Nigde mraza, sve bube su prezivele.
Krpelji komarci i naravno pescane muve.
Dule
Fića
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar