Kako polarni medvedi na Svalbardu reaguju na topljenje glečera?
Iznenađujući rezultati pokazuju kako različite populacije polarnih medveda drugačije reaguju na klimatske promene.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Polarni medvedi na Svalbardu su ostali u dobroj fizičkoj kondiciji uprkos brzom gubitku svog staništa - morskog leda usled klimatskih promena, otkrila je studija, prenosi RTS.
Naučnici koji stoje iza studije rekli su da su očekivali da polarni medvedi na norveškim arktičkim ostrvima postanu "mršaviji" jer globalno zagrevanje smanjuje mogućnost lova na foke na morskom ledu.
Ipak, kako se navodi u rezultatima koje su opisali kao "iznenađenje", polarni medvedi su - nakon početnog pada od 1995. godine - od oko 2000. godine zabeležili povećanje telesne mase - i kod mužjaka i kod ženki, uprkos brzom gubitku morskog leda tokom tog perioda.
Nalazi se razlikuju od studija drugih populacija polarnih medveda, koje pokazuju da gubitak arktičkog morskog leda utiče na njihovo stanje.
Istraživači su rekli da bi promenjeno fizičko stanje medveda, uprkos tome što moraju da provode više vremena na kopnu, jer Svalbard ostaje sve više bez leda, moglo biti posledica ciljanja drugih izvora plena, uključujući irvase, leševe morževa i foke, čiji se broj povećao.
Ali, upozorili su da je i dalje verovatno da će se telesno stanje polarnih medveda pogoršati u budućnosti kako se gubitak morskog leda nastavlja.
Barencovo more oko Svalbarda, dom jedne od 20 populacija polarnih medveda širom Arktika, doživljava porast temperature i do dva stepena Celzijusa po deceniji, i gubi površinu staništa morskog leda više nego dvostruko brže od bilo kog drugog područja gde žive medvedi.
Za novu studiju, istraživači su koristili podatke prikupljene iz 1.188 zapisa o 770 odraslih polarnih medveda, koji su bili pod sedativom i kojima su merenja tela obavljena između 1992. i 2019. godine, kako bi uporedili promene u "indeksu sastava tela", koji ukazuje na rezerve masti i stanje tela.
Otkrili su da, iako se broj dana bez leda svake godine u regionu povećao za oko 100 tokom tog perioda, prosečan indeks sastava tela se povećao nakon 2000. godine.
Jedan od vodećih autora, Jon Ars, iz Norveškog polarnog instituta (NPI), rekao je: "Povećanje telesnog stanja tokom perioda značajnog gubitka morskog leda bilo je iznenađenje. Da su mi 2003. godine, kada sam počeo da radim u NPI rekli da će medvedi na Svalbardu imati pristup morskom ledu u proseku dva meseca manje od 2000. do 2019. godine, i da su me pitali šta bih predvideo, rekao bih da će medvedi verovatno biti mršaviji, i da ćemo možda zabeležiti početak opadanja populacije. A vidimo suprotno, medvedi su sada u boljem stanju, iako su primorani da budu na kopnu mnogo više vremena, bez mogućnosti da love foke".
Pročitaj još
Dodao je da, iako postoje neki dokazi da gubitak morskog leda može imati uticaj na reprodukciju, "generalno majke nastavljaju da bez problema odgajaju mladunce, tako da ne postoji alarmantan trend, a čini se da se procenat mladunaca koji prežive do godinu dana nije smanjio".
"Najverovatnije objašnjenje zašto se i dalje dobro snalaze jeste to što su u stanju da nadoknade kraći period na ledu korišćenjem resursa na kopnu", dodao je Ars.
Rekao je da su medvedi lovili više irvasa, čija se populacija značajno povećala, kao i da su jeli leševe morževa, čiji se broj takođe oporavio i povećao u poslednjih nekoliko decenija. Objasnio je da su takođe lovili foke u Zapadnom Svalbardu, još jednu populaciju koja je takođe porasla, i da su leti konzumirali mnogo jaja i nekoliko ptica.
Dodao je da polarni medvedi već utiču na druge divlje životinje, posebno na kolonije ptica, i da će postati važniji deo ekosistema na Svalbardu nego što su to bili ranije kada su provodili više vremena na morskom ledu.
"Verovatno je da će stanje organizma polarnih medveda na Svalbardu pogoršati, jer će se gubitak morskog leda nastaviti. Ono što je neizvesno jeste kada će se to dogoditi", kaže Ali.
Koautor Izveštaja Endru Deročer sa Univerziteta u Alberti rekao je da je Studija istakla koliko se populacije polarnih medveda mogu razlikovati jedna od druge.
"Medvedi u ovom regionu (Svalbard) izgleda da doživljavaju klimatske uticaje vrlo blago, jer love u područjima sa raznovrsnim i novim vrstama plena, što pomaže da se objasni zašto je telesno stanje odraslih jedinki do sada ostalo stabilno uprkos brzom gubitku morskog leda". Ali je upozorio da je "otpornost privremena".
Komentarišući Studiju, Džon Vajtman, glavni naučni istraživač u organizaciji "Polar Bears International", rekao je: „Polarnim medvedima je potreban morski led koji nestaje zbog klimatskih promena - ova nova studija pomaže da se ilustruju značajne razlike u načinu na koji je gubitak leda do sada uticao na medvede u različitim područjima".
Studija je objavljena u časopisu Sajentifik Reports.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Orangutanima u Indoneziji preti izumiranje
11.06.2026.•
0
Smrtonosne poplave i klizišta na indonežanskoj Sumatri prošle godine uništili su najmanje sedam odsto ukupne populacije kritično ugroženih tapanuli orangutana, pokazuje novi izveštaj.
Uhvaćen medved zbog kog su sve škole u japanskom gradu bile zatvorene
09.06.2026.•
0
Japanske vlasti uhvatile su crnog medveda koji je nekoliko dana lutao gradom Ucunomija severno od Tokija, nakon što je uspavan strelicama sa sedativom, saopštila je policija.
VIDEO: Velika bela ajkula prvi put snimljena pod vodom u Sredozemnom moru
09.06.2026.•
1
Ronioci su snimili neverovatno redak susret sa velikom belom ajkulom u Sredozemnom moru, prenosi BBC.
Najezda otrovnih gusenica u Berlinu: Slab odgovor nadležnih
08.06.2026.•
0
Delovi Berlina suočavaju se sa ozbiljnom najezdom otrovnih gusenica, te su zatvoreni sportski tereni i zelene površine, a stanovnici tvrde da zdravstvene vlasti ne preduzimaju dovoljno mera kako bi zaštitile građane.
Grad u Japanu zatvorio skoro 100 škola, jer je na ulicama viđen medved
08.06.2026.•
0
Japanski grad Ucunomija obustavlja rad svih 94 osnovnih i srednjih škola kojima upravlja nakon što je na ulicama primećen medved, rekli su opštinski zvaničnici.
Golubovi nalaze put do kuće pomoću jetre
08.06.2026.•
0
Iznenađujući unutrašnji osećaj mogao bi da pomaže golubovima da pronađu put kući.
I ptice se samozadovoljavaju, a evolucija objašnjava zašto
08.06.2026.•
3
Novo istraživanje sugeriše da bi trebalo da poželimo dobrodošlicu pticama u veliku grupu životinja koje se samozadovoljavaju - grupu koja je mnogo manje ekskluzivna nego što smo mislili.
Kod Galapagosa otkrivena nova vrsta hobotnice: Malecna je i plava
08.06.2026.•
0
Naučnici su na dnu okeana kod Galapagoskih ostrva otkrili novu, sitnu vrstu hobotnice plave boje koja može da stane na dlan, nakon istraživanja sprovedenog uz pomoć podmornice na daljinsko upravljanje.
Španija ima više od 15 miliona kućnih ljubimaca - dvostruko više nego dece
08.06.2026.•
3
U španskim domaćinstvima živi više od 15 miliona kućnih ljubimaca, što je gotovo dvostruko više od broja dece mlađe od 17 godina.
Obdukcija pokazala: Uginuli kit Timi bio ženka, uzrok smrti još nepoznat
08.06.2026.•
0
Obdukcija na danskom ostrvu Anholt pokazala je da je uginuli kit Timi bio ženka, a ispitivanje tela je još u toku i uzrok smrti životinje ostaje nejasan, saopštili su danski zvaničnici.
VIDEO: U Australiji zaplenjene džinovske šišteće bubašvabe vredne više od 120.000 evra
08.06.2026.•
1
Više od 100.000 živih bubašvaba, čije je držanje zabranjeno u Australiji, konfiskovano je od jednog uzgajivača u najvećoj zapleni egzotičnih beskičmenjaka u toj zemlji do sada.
Visoke temperature i psi: Koje rase zahtevaju posebnu negu?
07.06.2026.•
0
Visoke temperature navele su mnoge vlasnike pasa da razmišljaju o tome kako da olakšaju svojim ljubimcima.
U Angoli otkriveni novi insekti i pauci neobičnih boja i oblika
05.06.2026.•
0
Stručnjaci za prirodu i divlje životinje otkrili su u februaru tokom ekspedicije na platou Lisima u Angoli osam novih vrsta vilinih konjica, tri nepoznata skakavca i oko 60 novih vrsta leptira i moljaca u živim bojama.
Magarci kao terapija: Pacijenti u psihijatrijskoj bolnici kod Pariza brinu o životinjama i oporavljaju se
03.06.2026.•
1
Magarci pomažu pacijentima sa mentalnim problemima da se oporave u psihijatrijskoj bolnici nedaleko od Pariza.
Zašto mačke vole da se izležavaju na laptopu?
01.06.2026.•
1
Saputnici mačaka upoznati su sa tim situacijom u kojoj se životinja samo popne na tastatura i ispruži se preko njega. Ili je pronađete da leškari ležerno preko zaklopljenoj laptopa.
VIDEO: Beluga kit pokazao znak inteligencije za koji se pre mislilo da je jedinstven za ljude
24.05.2026.•
1
Pre više od 20 godina, četiri ženke beluga kitova držane su zajedno u Njujorškom akvarijumu Društva za očuvanje divljih životinja.
Naučnici utvrdili kako potpuno ženska riba nastavlja da klonira samu sebe
24.05.2026.•
0
Amazonska moli (Poecilia formosa), riba koja naseljava reke, jezera i močvare u Meksiku i Teksasu, postoji na velikom delu svog područja u populacijama koje su 100 odsto ženske.
Dva kita oborila migracioni rekord - prešli više nego svi drugi pre njih
24.05.2026.•
0
Naučnici su primetili dva grbava kita koja su napravila odvojena, rekordna putovanja između Australije i Brazila.
VIDEO: Populacija jedne od najugroženijih vrsta majmuna utrostručila se u Vijetnamu
24.05.2026.•
0
Između grana širokolisnog zimzelenog drveća, par očiju okruženih plavim prstenovima posmatra krošnje krečnjačke šume Kau Ka.
Američka kompanija oživela izumrlu pticu sa Novog Zelanda
24.05.2026.•
1
Američka kompanija "Colossal Biosciences" saopštila je da se više od dvadesetak zdravih pilića izleglo iz veštačke platforme za jaja koju je proizvela, u nastojanju da vrati u život ogromnu, izumrlu pticu džinovska moa.
Zarezi na mačijim ušima se zovu Henrijev džep - čemu služe?
24.05.2026.•
0
Mačke na spoljašnjem delu uha imaju mali nabor poznat kao Henrijev džep, odnosno kožni ivični džep. Iako se često povezuje sa sluhom, naučnici još nemaju potvrđen odgovor čemu tačno služi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar