Kako polarni medvedi na Svalbardu reaguju na topljenje glečera?
Iznenađujući rezultati pokazuju kako različite populacije polarnih medveda drugačije reaguju na klimatske promene.
Polarni medvedi na Svalbardu su ostali u dobroj fizičkoj kondiciji uprkos brzom gubitku svog staništa - morskog leda usled klimatskih promena, otkrila je studija, prenosi RTS.
Naučnici koji stoje iza studije rekli su da su očekivali da polarni medvedi na norveškim arktičkim ostrvima postanu "mršaviji" jer globalno zagrevanje smanjuje mogućnost lova na foke na morskom ledu.
Ipak, kako se navodi u rezultatima koje su opisali kao "iznenađenje", polarni medvedi su - nakon početnog pada od 1995. godine - od oko 2000. godine zabeležili povećanje telesne mase - i kod mužjaka i kod ženki, uprkos brzom gubitku morskog leda tokom tog perioda.
Nalazi se razlikuju od studija drugih populacija polarnih medveda, koje pokazuju da gubitak arktičkog morskog leda utiče na njihovo stanje.
Istraživači su rekli da bi promenjeno fizičko stanje medveda, uprkos tome što moraju da provode više vremena na kopnu, jer Svalbard ostaje sve više bez leda, moglo biti posledica ciljanja drugih izvora plena, uključujući irvase, leševe morževa i foke, čiji se broj povećao.
Ali, upozorili su da je i dalje verovatno da će se telesno stanje polarnih medveda pogoršati u budućnosti kako se gubitak morskog leda nastavlja.
Barencovo more oko Svalbarda, dom jedne od 20 populacija polarnih medveda širom Arktika, doživljava porast temperature i do dva stepena Celzijusa po deceniji, i gubi površinu staništa morskog leda više nego dvostruko brže od bilo kog drugog područja gde žive medvedi.
Za novu studiju, istraživači su koristili podatke prikupljene iz 1.188 zapisa o 770 odraslih polarnih medveda, koji su bili pod sedativom i kojima su merenja tela obavljena između 1992. i 2019. godine, kako bi uporedili promene u "indeksu sastava tela", koji ukazuje na rezerve masti i stanje tela.
Otkrili su da, iako se broj dana bez leda svake godine u regionu povećao za oko 100 tokom tog perioda, prosečan indeks sastava tela se povećao nakon 2000. godine.
Jedan od vodećih autora, Jon Ars, iz Norveškog polarnog instituta (NPI), rekao je: "Povećanje telesnog stanja tokom perioda značajnog gubitka morskog leda bilo je iznenađenje. Da su mi 2003. godine, kada sam počeo da radim u NPI rekli da će medvedi na Svalbardu imati pristup morskom ledu u proseku dva meseca manje od 2000. do 2019. godine, i da su me pitali šta bih predvideo, rekao bih da će medvedi verovatno biti mršaviji, i da ćemo možda zabeležiti početak opadanja populacije. A vidimo suprotno, medvedi su sada u boljem stanju, iako su primorani da budu na kopnu mnogo više vremena, bez mogućnosti da love foke".
Pročitaj još
Dodao je da, iako postoje neki dokazi da gubitak morskog leda može imati uticaj na reprodukciju, "generalno majke nastavljaju da bez problema odgajaju mladunce, tako da ne postoji alarmantan trend, a čini se da se procenat mladunaca koji prežive do godinu dana nije smanjio".
"Najverovatnije objašnjenje zašto se i dalje dobro snalaze jeste to što su u stanju da nadoknade kraći period na ledu korišćenjem resursa na kopnu", dodao je Ars.
Rekao je da su medvedi lovili više irvasa, čija se populacija značajno povećala, kao i da su jeli leševe morževa, čiji se broj takođe oporavio i povećao u poslednjih nekoliko decenija. Objasnio je da su takođe lovili foke u Zapadnom Svalbardu, još jednu populaciju koja je takođe porasla, i da su leti konzumirali mnogo jaja i nekoliko ptica.
Dodao je da polarni medvedi već utiču na druge divlje životinje, posebno na kolonije ptica, i da će postati važniji deo ekosistema na Svalbardu nego što su to bili ranije kada su provodili više vremena na morskom ledu.
"Verovatno je da će stanje organizma polarnih medveda na Svalbardu pogoršati, jer će se gubitak morskog leda nastaviti. Ono što je neizvesno jeste kada će se to dogoditi", kaže Ali.
Koautor Izveštaja Endru Deročer sa Univerziteta u Alberti rekao je da je Studija istakla koliko se populacije polarnih medveda mogu razlikovati jedna od druge.
"Medvedi u ovom regionu (Svalbard) izgleda da doživljavaju klimatske uticaje vrlo blago, jer love u područjima sa raznovrsnim i novim vrstama plena, što pomaže da se objasni zašto je telesno stanje odraslih jedinki do sada ostalo stabilno uprkos brzom gubitku morskog leda". Ali je upozorio da je "otpornost privremena".
Komentarišući Studiju, Džon Vajtman, glavni naučni istraživač u organizaciji "Polar Bears International", rekao je: „Polarnim medvedima je potreban morski led koji nestaje zbog klimatskih promena - ova nova studija pomaže da se ilustruju značajne razlike u načinu na koji je gubitak leda do sada uticao na medvede u različitim područjima".
Studija je objavljena u časopisu Sajentifik Reports.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: U Peruu zaplenjeno više od 3.000 tarantula krijumčarenih u prljavim čarapama
08.11.2026.•
0
Više od 3.000 tarantula zaplenjeno je na aerodromu u Limi, nakon što su pronađene u prljavim čarapama u tri kofera na putu za Nemačku, saopštile su peruanske vlasti.
Epidemija antraksa ubija nilske konje u Nacionalnom parku u Kongu
08.11.2026.•
0
Dok se Demokratska Republika Kongo bori sa najsmrtonosnijom epidemijom ebole u svojoj istoriji, druga bolest odnosi veliki broj životinjskih života u Nacionalnom parku Virunga, na istoku zemlje.
Psi mogu da nanjuše epileptični napad čak i kod potpuno nepoznate osobe
08.11.2026.•
0
Epileptični napadi su nepredvidivi i teško ih je otkriti, a ponekad čak ni osoba koja ih doživi nije svesna da se napad dogodio.
Plavi kitovi nestali kod Galapagosa: Naučnici sumnjaju da je uzrok El Ninjo
08.11.2026.•
0
Tokom devet meseci naučna ekspedicija tragala je za plavim kitovima u vodama oko Galapagoških ostrva, ali nije pronašla nijednog.
Otkrivena neobična seksualna veza između bika Ahila i mužjaka magarca Patrokla
08.11.2026.•
2
Naučnici su tokom terenskog istraživanja u Etiopiji slučajno otkrili neobičnu seksualnu vezu između bika i mužjaka magarca, koja je, prema njihovim zapažanjima, prevazilazila same seksualne odnose.
VIDEO: Džinovske pande iz Kine prvi put predstavljene javnosti u zoo-vrtu u Atlanti
08.11.2026.•
0
Džinovske pande Ping Ping i Fu Šuang prvi put su predstavljene javnosti u američkom zoološkom vrtu u glavnom gradu američke savezne države Džordžije, Atlanti, gde su oduševile posetioce.
Moljci razvili neobično oružje protiv slepih miševa: Koriste genitalije za proizvodnju ultrazvuka
08.11.2026.•
0
Neke evolutivne inovacije toliko su korisne da ih priroda razvija iznova i iznova.
VIDEO: Dabrovi se vratili u škotsko jezero Loh Nes posle 500 godina
08.11.2026.•
0
Porodica od šest dabrova puštena je u vode oko škotskog jezera Loh Nes, čime je ova životinjska vrsta vraćena u to područje prvi put posle oko 500 godina.
VIDEO: Hobotnice mogu da se provuku kroz neverovatno male otvore - naučnici su zadivljeni
08.11.2026.•
0
Hobotnice su poznate po sposobnosti da menjaju oblik tela, što im omogućava da se provlače kroz izuzetno uske procepe i pronalaze skloništa na skučenim mestima.
Beloglavi sup Zora iz Srbije uhvaćena u Siriji: Otmičari traže otkup
08.11.2026.•
3
Beloglavi sup Zora iz Srbije je tokom seobe stigla do Sirije i tamo je zarobljena, a za njeno oslobađanje "otmičari" traže novac, izjavio je Stefan Anđus iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
VIDEO Otkriven jedinstveni fosil "kokoške iz pakla" - vegetarijanke: Hranila se voćem
05.11.2026.•
0
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
3
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar