Da li mačji parazit zaista menja ponašanje?
Toksoplazmoza je dugo povezivana sa promenama u ponašanju zaraženih životinja, ali nova analiza ukazuje na to da uzrok možda nije sam parazit.
Foto: Pixabay
Moguće je da su životinje prirodno sklonije riziku ujedno i izloženije infekciji. Toxoplasma gondii ima prilično ozloglašenu reputaciju, piše ScienceAlert.
Ovaj jednoćelijski parazit postao je poznat zbog navodne sposobnosti da suptilno utiče na ponašanje svojih domaćina na način koji mu pomaže da stigne do mačaka, koje su mu potrebne da bi završio svoj životni ciklus.
Od običnih miševa do ljudi, brojni naučni radovi dokumentovali su, ali i osporavali, uticaj ovog mikroorganizma na ponašanje domaćina.
Pacovi zaraženi parazitom T. gondii, na primer, mogu izgubiti uobičajenu odbojnost prema mirisu mačaka. U divljini je infekcija povezana sa neobičnim rizičnim ponašanjem kod životinja, od šimpanzi i hijena do vukova iz Jeloustona.
Međutim, iza mnogih ovih istraživanja mogao bi da se krije osnovni problem uzroka i posledice.
Šta ako su, kako u novom komentaru tvrdi zoolog Endru Davinak sa Viton koledža u Masačusetsu, životinje sklonije da dođu u kontakt sa T. gondii zato što su po prirodi sklonije riziku, umesto da postaju sklonije riziku zato što su se zarazile ovim parazitom?
Ta razlika je važna jer bi mogla da znači da je reputacija T. gondii kao svojevrsnog "manipulatora" delimično zasnovana na ponašanju za koje ovaj parazit zapravo nije odgovoran.
"Povezanost između infekcije i ponašanja sama po sebi ne može da dokaže manipulaciju ponašanjem", piše Davinak u radu objavljenom u časopisu Animal Behaviour.
Ako imate mačku, a verovatno čak i ako je nemate, možda ste već čuli za T. gondii. Ovaj sićušni parazit istovremeno je veoma prilagodljiv i veoma ograničen. Može da se nastani u gotovo svim toplokrvnim kičmenjacima, ali mora da stigne do neke vrste mačke kako bi se pario i razmnožavao.
Ako ne pronađe mačku, ne može da se razmnožava, a naučnici su povećanu sklonost riziku kod zaraženih životinja povezivali sa povećavanjem verovatnoće susreta sa mačkom.
Pročitaj još
Životinje poput pacova mogu postati čak i fatalno privučene mirisom mačjeg urina. Kod većih životinja, poput šimpanzi, infekcija parazitom T. gondii povezana je sa većim rizikom od susreta sa velikim mačkama, poput leoparda. Hijene zaražene ovim parazitom takođe češće stradaju od lavova.
Kod predatora poput vukova, koji nisu plen mačaka, ali često dele teritoriju sa njima, infekcija parazitom T. gondii takođe je povezana sa sklonošću ka kretanju na većim udaljenostima i preuzimanju uloge vođe čopora.
Utvrđivanje veze između infekcije parazitom T. gondii, poznate kao toksoplazmoza, i ponašanja ljudi pokazalo se znatno komplikovanijim.
Razlog je to što na ljudsko ponašanje utiče veliki broj međusobno povezanih bioloških, društvenih i faktora iz okruženja, od kojih neki mogu uticati i na verovatnoću da osoba uopšte dođe u kontakt sa T. gondii.
Davinak, oslanjajući se na objavljena istraživanja, tvrdi da bi ista složenost trebalo da se uzme u obzir i kod životinja.
Vukovi su odličan primer.
Studija sprovedena 2022. godine u Jeloustonu pokazala je da su vukovi čije su se teritorije više preklapale sa teritorijama puma češće bili zaraženi parazitom T. gondii.
Istovremeno, zaraženi vukovi češće su napuštali svoju teritoriju i postajali vođe čopora, što bi ih zauzvrat moglo dovesti u češći kontakt sa pumama i stvoriti neku vrstu povratne sprege povezane sa T. gondii.
Ali samo postojanje tog kruga ne znači da on počinje infekcijom parazitom T. gondii.
Da li je infekcija promenila ponašanje vukova, zbog čega su češće zalazili na teritoriju puma? Ili su vukovi koji su prirodno bili skloniji kretanju na većim udaljenostima jednostavno imali veće šanse da dođu u kontakt sa parazitom?
Originalna studija uzela je u obzir faktore poput pola, starosti, društvenog statusa i preklapanja teritorija. Međutim, Davinak tvrdi da podaci dobijeni posmatranjem ipak ne mogu u potpunosti da razjasne da li je infekcija prethodila rizičnom ponašanju ili je rizično ponašanje povećalo verovatnoću infekcije.
Isti problem mogao bi da se odnosi na mnoge osobine koje se kod divljih životinja povezuju sa T. gondii, kao što su smelost, dominantnost, udaljavanje od grupe i istraživanje okoline.
Na takvo ponašanje parazit bi zaista mogao da utiče, ali ono bi istovremeno moglo da odredi i koje će životinje najverovatnije doći u kontakt sa njim.
Davinak ovo opisuje kao "ekološko razvrstavanje", iste osobine ponašanja koje se pripisuju parazitu mogu uticati i na izloženost životinje tom parazitu.
To, međutim, ne znači da je parazit T. gondii potpuno "nevin".
Kontrolisani laboratorijski eksperimenti pružaju ubedljive dokaze da infekcija može da promeni ponašanje.
T. gondii može da izazove hronične infekcije centralnog nervnog sistema, a istraživači su identifikovali nekoliko mogućih načina na koje bi mogao da utiče na funkciju nervnog sistema, uključujući imunske signale i neuroendokrine puteve.
Takođe je važno napraviti razliku između toga da je životinja generalno veoma smela i toga da se drugačije ponaša prema predatorima kojima bi mogla da postane plen.
Opšta ponašanja povezana sa rizikom, poput lutanja, istraživanja i dominacije, mogla bi prirodno da povećaju izloženost životinje parazitu T. gondii. Međutim, neobično specifična promena u reakciji na mačjeg predatora teže se može objasniti na taj način.
Davinak smatra da su klasični eksperimenti sa glodarima posebno ubedljivi. Zaraženi glodari ne postaju jednostavno nepromišljeno skloni svim rizicima. Eksperimenti su otkrili specifične promene u njihovim reakcijama na miris mačaka, upravo predatora sa kojim T. gondii mora da ih dovede u kontakt kako bi završio svoj životni ciklus.
Neka posmatranja u divljini pokazuju sličnu specifičnost. Zaražene šimpanze, na primer, pokazivale su manju odbojnost prema urinu leoparda, svog prirodnog predatora, dok njihove reakcije na mirise drugih velikih mačaka nisu pokazivale isti jasan obrazac.
Primećeno je i da se zaraženi mladunci hijena više približavaju lavovima, zbog čega su izloženi većem riziku da budu ubijeni.
To je teže objasniti prirodnim ponašanjem koje povećava izloženost parazitu, iako posmatračka priroda ovih istraživanja znači da uzrok i posledica i dalje ne mogu potpuno da se razdvoje.
Ipak, to ne znači da odgovor nije moguće pronaći. Davinak smatra da je potrebno postaviti strože kriterijume za dokaze kako bi zaključci bili pouzdaniji.
Umesto jednostavnog poređenja zaraženih i nezaraženih životinja, buduće studije mogle bi da prate iste jedinke tokom vremena. Ako životinja koja je ranije bila oprezna postane primetno sklonija istraživanju i riziku nakon infekcije, to bi predstavljalo mnogo snažniji dokaz da je upravo parazit izazvao promenu.
GPS praćenje i drugi podaci o kretanju takođe bi mogli da pomognu istraživačima da utvrde gde se životinja kretala, a samim tim i kolika je bila verovatnoća njene izloženosti parazitu pre infekcije.
"Ovo pitanje prevazilazi bilo koji pojedinačni parazit. Kako se bihevioralna ekologija sve više bavi bolestima, biologijom invazivnih vrsta i istraživanjem mikrobioma, slična preplitanja izloženosti i ponašanja iznova će se pojavljivati", piše Davinak.
Kako dodaje "toxoplasma gondii jednostavno predstavlja upečatljiv i pogodan primer jednog opšteg problema, kada organizmi stupaju u interakciju sa svojim okruženjem na načine koji oblikuju sopstveni rizik od infekcije, uzročno-posledična veza ne može se zaključiti samo na osnovu korelacije".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Ako lovite štuku, ovo treba da znate: Kad jednom prepozna mamac, drugi put ne grize
07.10.2026.•
0
Istraživanje stručnjaka nemačkog Instituta za istraživanje ribarstva "Langenargen" pokazalo je da štuka prepoznaje ribolovne mamce i da ribe oslobođene nakon što su se jednom upecale na mamce, ređe grizu iste mamce.
Hapšenja u Vijetnamu zbog krađe i prodaje mačaka za ishranu
07.10.2026.•
0
Policija u vijetnamskom gradu Ho Ši Minu uhapsila je 12 muškaraca osumnjičenih da su bili deo organizovane mreže koja je krala i preprodavala mačke za ishranu.
VIDEO: Snimljeno 30 otrovnih morskih zmija u zajedničkom lovu u Indoneziji
05.10.2026.•
0
BBC Earth zabeležio je na jednom koralnom grebenu u Indoneziji nesvakidašnji prizor - 30 otrovnih morskih zmija koje zajedno love plen.
Medved ubijen u predgrađu Tokija
05.10.2026.•
0
Azijski crni medved ubijen je u zapadnom delu Tokija tokom hitne intervencije zbog bezbednosti građana, a lokalne vlasti saopštile su da je bio dugačak 147 centimetara i težak 65 kilograma.
Rusija priprema mere za kontrolu populacije medveda nakon niza smrtonosnih napada
05.10.2026.•
0
Ruska vlada saopštila je da priprema hitne mere za kontrolu populacije mrkih medveda, čiji je broj u pojedinim regionima izmakao kontroli, nakon što su u napadima stradale najmanje 22 osobe.
VIDEO Ovo su dve najglasnije ptice na svetu: Prave buku kao pneumatski čekić
05.10.2026.•
0
Dve vrste postale su novi kandidati za titulu najglasnije ptice na svetu.
Identifikovane nove vrste pingvina na Kegelanskim ostrvima
05.10.2026.•
0
Međunarodni tim naučnika, koji su predvodili čileanski biolozi, identifikovao je novu vrstu "gentu pingvina" na Kegelenskim ostrvima prvi put posle više od 100 godina.
VIDEO: Čivava Komando najmanji novi regrut Nacionalne garde Meksika
05.10.2026.•
0
Nacionalna garda Meksika predstavila je svog najmanjeg novog regruta - čivavu po imenu Komando.
VIDEO: Bekpak pobednik ovogodišnje Nedelje debelih medveda na Aljasci
05.10.2026.•
0
Na tradicionalnom takmičenju "Nedelja debelih medveda", koje se svake godine održava u Nacionalnom parku Katmaj na Aljasci, ove godine pobedio je medved Bekpak.
Japanac uhapšen jer je držao krokodila kao kućnog ljubimca
05.10.2026.•
0
Vlasnik prodavnice kućnih ljubimaca iz Osake uhapšen je zbog sumnje da je bez dozvole držao krokodila dugog 1,5 metara.
VIDEO Šetnja "kobasičica": Stotine jazavičara u kostimima prošetale centrom Pariza
05.10.2026.•
0
Stotine jazavičara prošetale su Jelisejskim poljima u Parizu u okviru tradicionalne manifestacije "Paris Sausage Walk", koja je ove godine održana sedmi put.
FOTO: Kobila se oždrebila nasred ulice u Skoplju, majka i mladunče smešteni u Zoološki vrt
04.10.2026.•
2
Gradonačelnik Skoplja Orce Đorđievski objavio je da su kobila koja se oždrebila na jednoj gradskoj ulici i njeno tek rođeno mladunče zbrinuti u karantinu u skopskom zoološkom vrtu.
Naučnici otkrili novu vrstu guštera na nadmorskoj visini većoj od 4.800 metara
04.10.2026.•
0
Nova vrsta guštera otkrivena je na peruanskim Andima, saopštili su danas predstavnici Prirodnjačkog muzeja Univerziteta San Markos u Limi.
VIDEO: Ajkula zalutala u gradsku luku u Busanu i privukla 600.000 turista za nedelju dana
03.10.2026.•
0
Velika ajkula postala je neočekivana turistička atrakcija pošto je više od nedelju dana ostala zarobljena u uskom gradskom kanalu u Južnoj Koreji.
Dve pande upućene iz Kine za SAD posle samita Si Đinping - Donald Tramp
27.09.2026.•
1
Dve džinovske pande upućene su iz Čengdua u jugozapadnoj Kini rano jutros ka njihovom novom domu u Atlanti u SAD.
U Portugaliji se testira nova metoda borbe protiv komaraca - komarci
25.09.2026.•
1
Trideset hiljada sterilnih mužjaka komaraca biće pušteno je u lisabonskoj četvrti Alvalade, u okviru završne faze eksperimenta čiji je cilj suzbijanje azijskog tigrastog komarca.
Zubi kao praistorijski termometar: Jedan fosil menja sve što smo znali o tiranosaurusima
17.09.2026.•
0
Analiza hemijskih tragova sačuvanih u fosilnim zubima pokazala je da je tiranosaurus reks bio toplokrvan i da je imao telesnu temperaturu od oko 36 stepeni Celzijusa, približnu ljudskoj.
Britanski poslanici traže da kape Kraljevske garde više ne budu od medveđeg krzna
16.09.2026.•
2
Grupa od 18 britanskih poslanika i jednog člana Doma lordova pozvala je vladu da zameni tradicionalne kape Kraljevske garde, koje se izrađuju od pravog medveđeg krzna, veštačkim materijalom.
Čivave su zapravo delom kojoti
16.09.2026.•
1
Novo istraživanje porekla pasa pokazalo je da čivave dele više segmenata svog genoma sa divljim kojotima (Canis latrans).
VIDEO: Slonovi prošli klasičan psihološki test - pokazali izuzetnu samokontrolu
15.09.2026.•
2
Naučnici su prvi put pomoću klasičnog psihološkog testa pokazali da azijski slonovi imaju veoma snažnu sposobnost kontrole impulsa.
Komentari 1
Madjar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar