Postoje četiri osnovne vrste krvnih grupa - A, B, AB i 0, a njihova učestalost najpre zavisi od našeg porekla, odnosno genetike vezane i za grupu naroda kojoj pripadamo.
U skladu s tim, četiri osnovne krvne grupe se pretvaraju u njih osam ako računamo prisustvo ili odsustvo Rh-faktora. Rh faktor, može biti pozitivan i negativan, a određuju ga belančevine na površini eritrocita koje su specifične za svaku krvnu grupu.
Uz te belančevine postoji još jedna vrsta belančevina koju neki ljudi imaju, a neki nemaju. Oni koji je imaju su Rh pozitivni, dok oni koji je nemaju su Rh negativni. Većina ljudi je Rh pozitivna. Procenjuje se da je samo 15 odsto populacije Rh negativno.
Ipak, postoji veliki broj varijacija krvnih grupa, a najređa među njima je ona koju ima samo 40-ak ljudi na svetu, piše "Curiosity".
"Zlatna" krvna grupa je dijagnostikovana prvi put kod jedne Aboridžinke 1961. godine, a lekari su mislili da će embrion sa tim tipom umreti još u materici. Ova, najređa krvna grupa nema nijedan od 50 antigena iz Rezus sistema, a svoj naziv "zlatna" dobila je jer je toliko retka.
Ono što ovu krv čini posebnom je to što je znatno bolja kao univerzalni davalac i od 0 krvne grupe, pa je kompatibilna sa svim drugim retkim krvnim grupama. Nažalost u svetu postoji svega devet živih donora.
Kada se najčešće utvrđuje krvna grupa?
Krvna grupa se obično utvrđuje pre operativnih zahvata, pre davanja krvi, transplantacije organa, prilikom prvog pregleda trudnice ili pre začeća. Krvna grupa je takođe bitna u slučaju utvrđivanja krvnog srodstva između dve osobe.
Istraživanja o značaju krvnih grupa za zdravlje ljudi dugo se nisu naučno uvažavala, zbog ozloglašenog nacističkog naučnika dr Ota Rehea koji je tvrdio da je krvna grupa A svojstvena čistokrvnim arijevcima, dok su ljudi sa krvnom grupom B inferiorni.
Ipak, brojne moderne studije pokazuju podudarnosti određenih krvnih grupa i bolesti, kao i najbolje ishrane vezane za određenu krvnu grupu.
Stručnjaci tvrde da se biranjem namirnica koje se savetuju za određenu krvnu grupu kao i izbegavanjem ili ograničavanjem onih koje nisu u grupi poželjnih, može dovesti u red kilaža, ali i izbeći zdravstveni poremećaji poput nekih autoimunih bolesti, alergija i problema sa varenjem.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar