Defibrilator "na oblačenje"

Nacionalni institut za pluća, srce i krv ispituje delotvornost „Životnog prsluka“. "Glas Amerike" piše da već hiljade ljudi već nosi aparat, a proizvodjač čije je sedište u Pitsburgu navodi da očekuje da će se broj pacijenata koji koriste ovu tehnologiju udvostručiti do kraja godine.

Rasel Benet šeta po svom susedstvu, kao deo vežbanja koje mu je preporučio lekar. Pre nekoliko meseci, njemu je uspostavljena dijagnoza kardiomiopatije, stanja u kojem srce ne upumpava dovoljno krvi. Rezultat bi mogao da bude srčani napad i smrt.Pacijent je shvatio da zadržava tečnost i odlučio je da ode u bolnicu kada je shvatio da je ona stigla do iznad kolena.
Benetu je lekar prepisao spoljni defibrilator nazvan „životni prsluk“.

Prsluk neprestano prati rad srca i šalje podatke njegovom lekaru. U slučaju srčane aritmije opasne po život, prsluk će upozoriti Beneta pre nego što sprovede korektivni šok kroz elektrode. Benetov lekar Džordž Monir kaže da je ovaj aparat alternativa unutrašnjem defibrilatoru ugradjenom u pacijentove grudi.

„Ukoliko neko zahteva operaciju na otvorenom srcu kako bi poboljšao protok krvi u srce, postoji šansa da se funkcija srca poboljša i možda neće biti potreban dugotrajni unutrašnji defibrilator“, objašnjava dr Monir.

Doktor Monir dodaje da prsluk može da se koristi kao prekidač, dok se ne ustanovi tačna dijagnoza pacijenta. Pre nego što je prsluk bio dostupan, kaže on, lekari često nisu imali dovoljno vremena u hitnim slučajevima da prosude da li je unutrašnji defibrilator bio neophodan.

„Ispostavilo se da smo prerano ugradjivali aparat i sve više podataka je pokazalo da mnogima nije bio potreban. U drugim, još gorim slučajevima ispostavilo se da je pacijent ponekada izgubio život zato što nismo imali alternativno rešenje“, ispričao je dr Monir.

Kompanija "Zol Lajfkor", koja proizvodi prsluk, navodi da je on dostupan u Sjedinjenim Državama od 2002. godine i da ga nosi oko trinaest hiljada pacijenata koji imaju visok nivo rizika od iznenadnog srčanog napada. Rasel Benet kaže da aparat nije uticao na njegovu dnevnu rutinu tokom tri i po meseca od kada je počeo da ga nosi ali dodaje da može da bude neudoban na toplom vremenu i smatra da je teško spavati sa aparatom na sebi. Studija Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv, koja treba da traje 5 godina, trebalo bi da ustanovi koji srčani bolesnici bi mogli da imaju dobrobit od tog aparata.