Zbog čega treba češće jesti bundevu: Dobra za imunitet, vid, vitku liniju
Vrsta zimske tikvice iz porodice cucurbitaceae, ima malo kalorija, ali je bogata hranljivim materijama, vitaminima, mineralima i antioksidansima.
Foto: Pixabay
Širom sveta, bundeva je posebno popularna s jeseni, a naročito kad zamirišu poslastice poput vruće pite.
U Sjedinjenim Američkim Državama, bundeva se obično odnosi na vrstu cucurbita pepo, narandžastu vrstu zimske tikvice. U drugim regionima, poput Australije, bundeva se može odnositi na bilo koju vrstu zimske tikvice. Iako se obično smatra povrćem, i nutritivno mu je sličnija, bundeva je botanički voće. Pored finog ukusa, bundeva je hranljiva i povezana je sa mnogim zdravstvenim prednostima, ukoliko je uvrstite u svoj meni, piše RTS.
Porcija kuvane ili pečene bundeve (245 grama) sadrži 49 kalorija, 0,2 grama masti, dva grama proteina, 12 grama ugljenih hidrata, tri grama vlakana, 78 odsto dnevnih potreba za vitaminom A, 13 odsto vitamina C, i vitamina E, 12 odsto potreba za kalijumom, 25 procenata dnevnih potreba za bakrom i osam posto potreba za gvožđem.
Bundeva sadrži i male količine magnezijuma, fosfora, cinka, folata i vitamina B grupe. Relativno je niskokalorična, jer je 94 odsto bundeve voda.Takođe je veoma bogata beta-karotenom, karotenoidom koji naše telo pretvara u vitamin A.
I seme bundeve je jestivo, hranljivo i povezano je sa brojnim zdravstvenim prednostima.
Slobodni radikali su molekuli koji nastaju metaboličkim procesom u svakom organizmu, i iako su veoma nestabilni, imaju korisne uloge, kao što je uništavanje štetnih bakterija. Međutim, prekomerni slobodni radikali u telu stvaraju stanje koje se naziva oksidativni stres, i koje je povezano sa hroničnim bolestima, uključujući srčana oboljenja i rak.
Pročitaj još
Bundeve sadrže antioksidante, kao što su alfa-i beta-karoten, lutein i zeaksantin. Oni mogu neutralisati slobodne radikale, sprečavajući ih da oštete ćelije. Istraživanja sugerišu da ovi antioksidanti štite kožu od oštećenja od sunca i smanjuju rizik od raka, očnih bolesti i drugih stanja.
Jačanje imuniteta
Bundeva je puna hranljivih materija koje mogu ojačati vaš imuni sistem. Bogata je beta-karotenom, koji telo pretvara u vitamin A. Studije pokazuju da vitamin A jača imuni sistem i pomaže u borbi protiv infekcija. Nasuprot tome, ljudi sa nedostatkom vitamina A mogu imati slabiji imuni sistem.
Bundeva je takođe bogata vitaminom C, za koji istraživanja pokazuju da utiče na proizvodnju belih krvnih zrnaca, pomaže imunim ćelijama da efikasnije rade i ubrzava zarastanje rana.
Pored dva pomenuta vitamina, bundeva je takođe dobar izvor vitamina E, gvožđa i folata — a sve to može pomoći imunom sistemu.
Za dobar vid i u poznijim godinama
Uobičajeno je da se oštrina vida smanjuje sa godinama, ali konzumiranje pravih hranljivih materija može smanjiti rizik od gubitka vida. Bundeva je bogata supstancama koje su povezane sa dobrim vidom iako naše telo stari.
Na primer, beta-karoten obezbeđuje telu neophodan vitamin A, a istraživanja pokazuju da je nedostatak vitamina A čest uzrok slepila.
U analizi 12 kohortnih studija, vitamin A je bio povezan sa 19 % smanjenim rizikom od katarakte povezane sa starenjem, beta-karoten sa 10 % smanjenim rizikom, a lutein ili zeaksantin takođe sa 19 % smanjenim rizikom.
Lutein i zeaksantin, dva jedinjenja iz bundeve, povezana su i sa manjim rizikom od makularne degeneracije povezane sa starenjem i katarakte, dok vitamini C i E deluju kao antioksidansi i mogu sprečiti slobodne radikale da oštete ćelije oka.
Bundeva na tanjiru za vitku liniju
Bundeva ima neverovatno malo kalorija uprkos tome što je puna hranljivih materija, odnosno ima manje od 50 kalorija po porciji (245 grama).
Jednostavno rečeno, bundeva je hrana koja pomaže u mršavljenju jer je možete konzumirati više nego druge izvore ugljenih hidrata — poput pirinča i krompira — ali i dalje unositi manje kalorija.
Bundeva je takođe dobar izvor vlakana, što može pomoći u suzbijanju apetita.
Sadržaj antioksidanata može smanjiti rizik od raka
Rak je ozbiljna bolest u kojoj ćelije rastu abnormalno. Ćelije raka proizvode slobodne radikale koji im pomažu da se brzo razmnožavaju. Bundeva je bogata karotenoidima, jedinjenjima koja mogu funkcionisati kao antioksidanti. To im omogućava da neutrališu slobodne radikale, što može zaštititi od određenih vrsta raka.
Analiza 15 studija pokazala je da su viši nivoi ukupnih karotenoida, alfa-karotena, beta-karotena i luteina povezani sa manjim rizikom od raka dojke.
Slično tome, mnoge druge studije na ljudima su otkrile da osobe sa većim unosom karotenoida imaju manji rizik od drugih vrsta raka. Međutim, naučnici nisu sigurni da li su sami karotenoidi ili drugi faktori, poput životnih navika onih koji konzumiraju ishranu bogatu karotenoidima, odgovorni za ove smanjene rizike.
Kalijum, vitamin C i vlakna koriste srcu
Kalijum, vitamin C i vlakna, koji se nalaze u bundevi, povezani su sa blagotvornim dejstvom na srce. Na primer, kalijum može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od moždanog udara, a to su dva faktora rizika za srčana oboljenja.
Antioksidansi iz bundeve mogu zaštititi "loš" LDL holesterol od oksidacije. Kada čestice LDL holesterola oksidiraju, mogu se zgrušati duž zidova krvnih sudova, što može suziti krvne sudove i povećati rizik od srčanih oboljenja.
Bundeva za zdravu kožu
Bundeva je puna hranljivih materija koje su odlične za kožu. Za početak, bogata je karotenoidima poput beta-karotena, koji vaše telo pretvara u vitamin A. Jedna šolja ( porcija od 245 grama) kuvane bundeve sadrži 78 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina A. Studije pokazuju da karotenoidi poput beta-karotena mogu delovati kao prirodna krema za sunčanje.
Nakon unosa, karotenoidi se transportuju do različitih organa, uključujući i našu kožu kojoj pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja od štetnih UV zraka.
Bundeva je takođe bogata vitaminom C, koji je neophodan za zdravu kožu. Vašem telu je potreban ovaj vitamin da bi proizvodilo kolagen, protein koji održava vašu kožu jakom i zdravom.
I lutein, zeaksantin, vitamin E i drugi antioksidanti koji se nalaze u bundevi, takođe deluju kao zaštita protiv UV zraka.
Laka za pripremu
Bundeva je ukusna a laka za spremanje i dodavanje u obroke. Njen slatki ukus čini je popularnim sastojkom u jelima poput kremova, pita i palačinki. Međutim, podjednako dobro funkcioniše i u slanim jelima kao što su pečeno povrće, supe i testenine.
Seme je takođe jestivo i puno hranljivih materija, koje nude mnoge druge prednosti. Na primer, ulje od semena bundeve može poboljšati zdravlje bešike i srca.
Bundeva je takođe dostupna unapred isečena ili konzervisana. Kada je kupujete konzerviranu, obavezno pažljivo pročitajte etikete, jer nisu svi sastojci 100 % od bundeve, i možda ćete želeti da izbegnete dodate sastojke, posebno šećer.
Najlakši način da jedete bundevu je da je začinite solju i biberom i ispečete u rerni. Mnogi ljudi takođe uživaju u pravljenju čorbe od bundeve, posebno tokom zime.
Ko ne bi trebalo da jede bundevu
Bundeva je veoma zdrava i smatra se bezbednom za većinu. Međutim, neki ljudi mogu imati alergije nakon jedenja bundeve.
Takođe se smatra blagim diuretikom, što znači da konzumiranje velike količine bundeve može izazvati reakciju, povećavajući količinu vode i soli koju vaše telo izbacuje kroz urin.
Ovaj efekat može naštetiti ljudima koji uzimaju određene lekove poput litijuma. Diuretici mogu oštetiti sposobnost vašeg tela da ukloni litijum, uzrokujući ozbiljne neželjene efekte.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Da li ste pod stresom? Antropolozi kažu da vaše telo misli da se svakog dana borite s lavovima
26.11.2025.•
0
Porast hroničnog stresa mogao bi da bude rezultat nesklada između savremenog života i naše biologije, navodi se u novoj studiji.
Naučnici otkrivaju: Visokointenzivna joga najefikasnija protiv nesanice
25.11.2025.•
0
Vežbe pred spavanje možda bi mogle da budu dobro rešenje za nesanicu.
Istraživanje: Dnevna doza kima može pomoći u snižavanju holesterola
25.11.2025.•
1
Crno seme, koje se od davnina koristi u kuvanju i tradicionalnoj medicini, pokazalo je potencijal u snižavanju nivoa holesterola u novom kliničkom ispitivanju.
Američka zdravstvena agencija meta kritika zbog povezivanja vakcina sa autizmom
23.11.2025.•
1
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izmenili su svoju internet-stranicu kako bi ukazali na moguću povezanost između vakcina za novorođenčad i autizma.
Evo kada bi trebalo večerati tokom zime
23.11.2025.•
1
Kada pomerimo sat unazad i mrak padne pre nego što mnogi od nas i napuste posao, ritam zime može delovati teže - kraći dani, duže večeri i često kasnije večere.
Šta donosi sok od celera: Benefiti, rizici i kome se preporučuje
22.11.2025.•
0
Sok od celera osvežavajući je napitak prepun vitamina, minerala i vode, a jedinjenja koja sadrži mogu ponuditi brojne zdravstvene prednosti.
Loša navika koja dovodi do opadanja kose
21.11.2025.•
3
Ukoliko svakodnevno konzumirate cigarete, možda bi trebalo da smanjite ili potpuno prestanete kako biste sprečili opadanje kose.
Batut: Od 10. do 16. novembra više od 5.600 slučajeva oboljenja sličnih gripu
20.11.2025.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 10. do 16 novembra zabeleženo 5.655 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Nedostatak joda: Tihi poremećaj koji remeti rad štitne žlezde i ceo organizam
20.11.2025.•
0
Jod je mali mineral, ali ima ogroman značaj za telo.
Najveći svetski pregled istraživanja pokazao: Ultraprerađena hrana šteti svim organima
20.11.2025.•
1
Visoko prerađena hrana šteti svim organima ljudskog tela i predstavlja ozbiljnu pretnju po globalno zdravlje.
Naučnici došli do otkrića koje može usporiti starenje
19.11.2025.•
0
Naučnici sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu veruju da su identifikovali do sada nepoznatu pomoćnu ćeliju koja može da ima ključnu ulogu u tome kako naš imuni sistem stari i kako se organizam nosi sa oštećenim ćelijama.
SZO: Upotreba AI u zdravstvu napreduje, Evropa treba da ojača zakonske mere zaštite
19.11.2025.•
0
Upotreba alata veštačke inteligencije (AI) u zdravstvu brzo napreduje u Evropi, ali joj nedostaju neophodne zakonske mere zaštite pacijenata i zdravstvenih radnika, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
U Srbiji pola miliona građana ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća, a trećina odraslih su pušači
19.11.2025.•
0
Oko pola miliona ljudi u Srbiji boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća, dok trećina odraslih i dalje aktivno puši.
Esvatini i Zambija prve u Africi dobile injekciju protiv HIV-a
19.11.2025.•
0
Esvatini je postala prva afrička zemlja koja je dobila lenakapavir, prvu injekciju za prevenciju HIV-a koja se daje dva puta godišnje.
Raste broj pneumokoknih infekcija u Srbiji: Vakcinisano tek 9.000 građana iz rizičnih grupa
18.11.2025.•
1
U Srbiji raste broj pneumokoknih infekcija, s vakcinisano je tek 9.000 građana iz ritzičniuh grupa, saopštili su danas nadležni.
Naučnici razvijaju mikrorobote koji plivaju kroz krv da bi sprečili moždani udar
16.11.2025.•
2
Istraživači Federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih napravili su mikrorobote veličine manje od dva milimetra, koji se kreću kroz krvne sudove i isporučuju lekove tamo gde su potrebni kako bi sprečili moždani udar.
Kineski naučnici tvrde da su otkrili lek koji zaustavlja starenje
16.11.2025.•
1
Glavni tehnološki direktor u kineskoj kompaniji "Lonvi biosajensiz" u Šenženu Liu Ćinghua izjavio je da, zahvaljujući rezultatima najnovijih istraživanja, u narednim godinama niko neće patiti od raka.
Identifikovani neuroni u amigdali koji pokreću anksioznost
16.11.2025.•
0
Naučnici su identifikovali specifičnu grupu neurona u amigdali koji direktno pokreću anksioznost, a njihova hiperaktivnost povezana je i s razvojem depresije i poremećaja društvenog ponašanja.
Mikroplastika i mozak: Moguća veza sa demencijom
15.11.2025.•
0
Mikroplastika u ljudskom organizmu mogla bi da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo.
Trećina stanovnika Srbije puši: Koliko to košta finansijski, a koliko zdravstveno?
14.11.2025.•
2
Novembar je mesec borbe protiv raka pluća od koga godišnje u Srbiji oboli više od 7.000 ljudi, a premine oko 5.000 - a u 90 odsto slučajeva rak pluća uzrokuje udisanje duvanskog dima.
Probleme sa erekcijom mogu da izazovu razne stvari
14.11.2025.•
2
Predviđa se da će do kraja 2025. godine više od 30 miliona muškaraca na svetu imati erektilnu disfunkciju.
Komentari 1
Olga
Pita od bundeve je lepa poslastica.
Komadići pečene bundeve preliveni medom i posuti mlevenim orasima je neobičan dezert.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar