Menu 021

Sve više kratkovidih ljudi zbog fenomena "života u kutijama"

Svetlosni zraci se kod zdravog oka seku tačno u žutoj mrlji, koja je naša tačka jasnog vida, dok se kod kratkovidih osoba seku ispred nje, jer su te oči nešto duže u odnosu na normalne. Samim tim, te osobe ne vide jasno udaljene predmete.
Život 28.10.2020. | 09:00 > 00:00
Sve više kratkovidih ljudi zbog fenomena
Foto: Pixabay
Kako objašnjava doktorka Sandra Jovanović, oftalmolog-retinolog, taj rast oka u dužinu je i uslovljen nasleđem, ali postoje i brojni faktori koji na to utiču. Broj kratkovidih ljudi raste, kako kaže doktorka Jovanović, zbog fenomena "života u kutijama":
 
"Živi se u malim stanovima, gleda u male, bliske predmete – mobilni telefon, laptop, televizor. Iz malog stana ulazimo u mali auto, deca idu u male učionice, tako da je sve na veoma bliskoj razdaljini. Takođe, život u gradu nosi veće rizike za kratkovidost, tako da je ona u urbanim sredinama više zastupljena nego na selu."
 
Doktorka Jovanović navodi da mala, školska kratkovidost najčešće nastupa u školskom uzrastu i polako raste do -3, eventualno do -6 i najčešće se zaustavlja oko dvadesete godine života. Daleko opasnije je visoka kratkovidost, preko -6, koja se javlja mnogo ranije, dok je dete malo, nasledna je i vrlo progresivna, kod dece dioptrija raste i više od -1 za godinu dana. Ona se najčešće ne zaustavlja u dvadesetoj godini nego napreduje i dalje, a može ići i do -30. 
 
Prema rečima naše sagovornice, roditelji treba da obrate pažnju ako dete jako približava predmete očima:
 
"Možemo primetiti po tome što deca jako približavaju sve predmete koje žele da vide, jako se približe svesci kad pišu, kad rade domaće zadatke. Takođe, žale se da ne vide na školskoj tabli ili na televizoru i počinju da čkilje. Tada treba odvesti dete na pregled."
 
 
Kod svakog kratkovidog oka, a posebno kod visoke kratkovidosti, savet je da se ne ide samo na određivanje dioptrije, nego na kompletan oftalmološki pregled.
 
"Kada se utvrdi kratkovidost obavezni pregledi su najmanje jednom godišnje, a kod manje dece, kod progresivne miopije, čak i na pola godine zna da dođe do promene dioptrije. Pregledi obavezno moraju da budu kod lekara, a ne samo da se svode na promenu naočara ili kontaktnih sočiva u optici i taj pregled mora biti uz 'širenje zenica'. Mi kapima koje ukapavamo prilikom pregleda zapravo ne želimo da proširimo zenice, nego želimo da parališemo jedan mišić u oku koji je kod dece jako snažan, naročito između desete i četrnaeste godine, da bismo mogli da vidimo realno stanje dioptrije, jer ukoliko to ne uradimo možemo detetu propisati mnogo veći minus nego što zaista jeste, a to bi bilo veliko opterećenje za oko. To je neophodno kako bi se vid formirao što pravilnije, jer u tom najranijem periodu, u prvih sedam do deset godina, formira se pravilno vidna oštrina", navodi dr Jovanović.  
 
Prema njenim rečima, deca ne bi trebalo da gledaju stalno u bliske predmete, a što više vremena treba da provode napolju:
 
"Moraju svakako učiti i pisati domaće zadatke, ali treba izbegavati ono što nije neophodno – telefon, tablet... Treba da se forsira da deca idu napolje, da najmanje dva sata tokom dana provedu napolju, u igri, gledajući u daljinu, samim tim će odmarati očne jabučice. Takođe, treba da imaju što više prirodnog dnevnog svetla kada rade i kada čitaju, da se izbegava rad domaćih zadataka u večernjim časovima i da prilikom rada na blizu i čitanja imaju pravilan položaj, da nemaju sagnutu glavu, jer se tako remeti cirkulacija i dotok krvi prema mozgu i oku."
 
Da li je bolje nositi naočare ili kontaktna sočiva?
 
"Kada prvi put utvrdimo kratkovidost, pacijentima propisujemo naočare, kada su u pitanju mala deca to je jedino i moguće. Kod nešto starijeg uzrasta u osnovnoj školi, u zavisnosti od deteta, može se preći na kontaktna sočiva. Sa kontaktnim sočivima, ako je dioptrija veća, postiže se mnogo realnija slika, jer kod preko -3 dioptrije u naočarima već imamo blago umanjenje lika, a sa većom dioptrijom to je sve izraženije i slika koju dobijamo nije realna. Mnogo realnija slika je sa kontaktnim sočivima, tada se ima i mnogo šire vidno polje, mnogo bolji stereo vid i konfornije se učestvuje u sportskim i drugim aktivnostima. U periodu kada se dioptrija stabilizuje, posle dvadesete godine, moguće je i lasersko skidanje dioptrije", navodi naša sagovornica. 
 
 
Da li je važno redovno nositi naočare? Doktorka Jovanović kaže da je to veoma bitno u dečijem uzrastu:
 
"U detinjstvu je važno redovno nositi naočare tokom svih aktivnosti, jer će se samo sa pravilnom korekcijom uspostaviti pravilni odnosi i mozak i oko naučiti da pravilno vide predmete, naučiti na realno doživljavanje slike. U kasnijoj životnoj dobi, ako su to male dioptrije, često nam pacijenti, koji imaju na primer -0,5, kažu da naočare nose samo pri noćnoj vožnji, kad su zenice u sumraku široke pa se kratkovidost povećava ili za večernje gledanje filma na televiziji sa lošim titlom. To je potpuno razumljivo kod tih malih dioptrija i time se ne može ništa ni 'pokvariti', ni 'popraviti'."
 
Naša sagovornica ističe da kratkovidost nosi sa sobom brojne promene koje se moraju pratiti. Kako kaže, ima ih dosta, neke od njih mogu biti sa teškim posledicama po vid, ali se, ako se na vreme primete, one mogu rešiti. Zbog toga je preporuka da se bar jednom godišnje ide na detaljan oftalmološki pregled,
 
Dr Sandra Jovanović je oftalmolog-retinolog sa dugogodišnjim iskustvom i vlasnica istoimene specijalističke oftalmološke ordinacije u Novom Sadu. O ordinaciji više pronađite OVDE.
 
Celu emisiju "Zdravi sat", u kojoj ćete saznati više i o mogućim komplikacijama kod kratkovidog oka, možete poslušati i na ovom mestu:

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest