Stručnjaci iz SAD i Švajcarske proučavali su ćelije osoba koje su bile zaražene korona virusom i otkrili da je, pošto su im se antitela vremenom smanjila, nivo B ćelija (B-limfocita) ostao isti.
B-limfociti su važan deo imunološkog sistema jer je reč o ćelijama koje "pamte" patogene i u slučaju reinfekcije podstiču imunološki sistem da ponovo pokrene proizvodnju antitela za borbu sa virusom.
"Takav odgovor B ćelija odgovoran je za zaštitu od ponovne infekcije i od vitalnog je značaja za efikasnu vakcinu", kaže se u studiji objavljenoj u časopisu Nature.
"Naše istraživanje je pokazalo da "pamćenje" B ćelija ne propada nakon šest meseci, nego upravo suprotno – nastavlja da se razvija. To ukazuje na mogućnost da pojedinci koji su bili zaraženi koronavirusom mogu brzo i efikasno da odgovore na ponovnu izloženost virusu", napisali su autori.
U njihovo istraživanje bilo je uključeno 87 ljudi sa potvrđenom dijagnozom kovida-19 proučavanom u periodu od mesec dana do šest meseci nakon zaraze. Aktivnost njihovih antitela vremenom je opadala, ali broj B ćelija se nije promenio. Taj proces bi trebao da izazove proizvodnju potentnijih antitela u slučaju druge infekcije.
Koliko dugo traje imunitet nakon zaraze koronavirusom pitanje je kojim se naučnici bave već neko vreme jer je to ključ za predviđanje dinamike pandemije. I dok su ranija istraživanja već utvrdila da antitela mogu relativno brzo da propadnu, sada je pokazano da i ostali delovi imunološkog sistema, poput B ćelijaa, mogu da imaju ulogu u dugoročnijem imunitetu.
Studija objavljena u časopisu "Science" ovog mesec upućuje na to da gotovo svi važniji delovi imunološkog sistema koji mogu da prepoznaju i zapamte novi patogen nastavljaju da reaguju na virus najmanje osam meseci.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 4
@Dejan
Klasična vakcina funkcioniše na način, da se umrtvljeni ceo virus unosi u telo, a odbrambeni mehanizam reaguje i neutrališe uljeza pamteći ga (ne dovodeći u opasnost telo od razvoja bolesti). Na taj način štiti telo, jer kada naiđe pravi (živi, neumrtvljeni virus), telo će ga odmah prepoznati i neutralisati, zar ne?
E sad, kakva je razlika što se tiče pamćenja virusa na kasniji imunitet, kada se u telo unese umrtvljeni u odnosu na živi virus, osim što je organizam u opasnosti oboljenja?
Dejan
Baten
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar