Neophodan je za pravilnu funkciju štitne žlezde. Jod ima i suštinski značaj za razvoj mozga i njegov pravilan rad.
Svetska zdravstvena organizacija je procenila da 20 miliona ljudi širom sveta ima poremećaje mentalnih funkcija (pamćenje, učenje) kao posledicu nedostatka joda u trudnoći, a koja je inače mogla biti sprečena.
American Journal of Clinical Nutrition objavio je studiju "Dodatak joda poboljšava kogniciju kod blagih nedostataka joda kod dece" autora, koja potvrđuje blagotvorni učinak joda na mentalne sposobnosti. U istraživanju je učestvovalo 184 dece uzrasta 10 do 13 godina sa blagim deficitom joda.
Deca su bila podeljena u dve grupe: grupa koja je uzimala jod kroz ishranu u dozi od 150 mikrograma i placebo grupa. Nakon 28 nedelja deca koja su uzimala jod su pokazala puno bolje rezultate na različitim memorijskim testovima u poređenju sa placebo grupom.
Autori studije smatraju da jod ima veliku ulogu u postizanju maksimalnog intelektualnog potencijala dece i sugerišu da bi čak i blagi nedostatak joda mogao sprečiti dostizanje punog intelektualnog potencijala kod dece.
Jod utiče ne samo na stvaranje, već i na održavanje kognitivnih funkcija, koncentraciju i pamćenje i neophodan je svim starosnim grupama.
Najbolji izvori joda su alge, morska riba, morski plodovi i jodirana so.
