Istraživanje: Ove evropske zemlje daju punu platu radnicima na bolovanju
U Evropskoj uniji Nemačka se nalazi na prvom mestu prema ostvarivanju zdravstvenih beneficija stanovništva i 11 odsto BDP-a otpada na bolovanje i zdravstvenu zaštitu.
Foto: Pixabay
Slede je Francuska i Holandija (obe po 10,2 odsto), prema Eurostatu.
Zemlje koje najmanje izdvajaju za bolesti i zdravstvene beneficije su Estonija (4,9 odsto), Litvanija (pet odsto), Poljska, Mađarska i Irska (sve 5,5 odsto).
Prema podacima za 2020. godinu, Nemačka je takođe zemlja koja najviše troši na naknade za bolovanje. Zemlja izdvaja 2,3 odsto svog BDP-a za podršku bolesnim zaposlenima. Slede je Holandija (2,1 odsto), Švedska (1,7 odsto), Španija (1,5 odsto) i Luksemburg (1,4 odsto).
Na kraju 2022. godine, zemlje s najvećim udelom zaposlenih osoba koje odsustvuju s posla bile su Francuska (14,9 odsto), Finska (14,8 odsto), Švedska (14,7 odsto), Danska (13,6 odsto), Estonija (13,2 odsto) i Holandija (12,4 odsto).
Zemlje u kojima ljudi najmanje izostaju sa posla su Rumunija (2,5 odsto), Bugarska (2,9 odsto), Grčka (4,9 odsto), Poljska (5,8 odsto) i Srbija (5,9 odsto).
Valja napomenuti da je prosečna stopa odsustva s posla u EU značajno viša za žene (12,1 odsto) nego za muškarce (7,8 odsto). Postoji mnogo pravila i uslova koji se odnose na ispunjavanje uslova za plaćeno odsustvo.
Na primer, u nekim zemljama, to je samo opcija za one koji su dali dovoljno doprinosa svojim organima socijalnog osiguranja u referentnom periodu koji je prethodio nesposobnosti za rad.
Neke zemlje takođe imaju uslovne izuzetke koji dozvoljavaju povećanje iznosa koji se daje kao pomoć, na primer, ako osoba ima zaraznu infekciju poput tuberkuloze ili HIV-a.
Kompanije u Luksemburgu su dužne da radnicima na bolovanju isplaćuju punu platu za oko tri meseca - tačnije 77 dana ili do kraja kalendarskog meseca tokom kog nastupa 77. dan nesposobnosti za rad.
Visina naknade u Estoniji iznosi 70 odsto referentne plate iz fonda javnog zdravstvenog osiguranja od drugog dana bolovanja. Referentna plata se utvrđuje na osnovu prosečne plate u poslednjih šest meseci i na osnovu uplaćenih socijalnih poreza tokom prethodne kalendarske godine. Naknada traje do 182 uzastopna kalendarska dana plaćenog bolovanja, maksimalno 240 dana godišnje.
U Finskoj radnici mogu da zatraže naknadu za bolovanje devet radnih dana nakon početka njihove bolesti. Poslodavac uglavnom isplaćuje plate zaposlenima tokom ovog perioda čekanja, a mnogi takođe isplaćuju punu platu tokom prvih mesec dana ili dva. Visina naknade u Švedskoj iznosi oko 80 odsto plate, ali može biti i veća ako postoji kolektivni ugovor.
U zavisnosti od vrste bolesti i profesionalnog statusa naknade u Francuskoj se mogu razlikovati. Ali dnevnica je obično 50 odsto referentne plate radnika. Ako zdravstveno stanje radnika to opravdava, bolovanje može trajati do tri godine.
U Portugalu je zanimljiva situacija: što je bolovanje duže, to je bolje plaćeno. Dok su bolovanja kraća od mesec dana pokrivena sa 55 odsto prosečne zarade radnika, ta stopa se penje i do 70 odsto za bolest koja traje duže od tri meseca, a 75 odsto za bolovanje duže od godinu dana.
Pročitaj još
Drugim rečima, Francuska i Portugal su veoma velikodušne kada je u pitanju dužina plaćenog odsustva, a ne iznos koji se pokriva za svaki dan bolovanja.
Nemačka nije među najizdašnijima kada je u pitanju plaćeno bolovanje, već je prosečna u odnosu na druge zemlje EU. Radnik koji provede do šest sedmica na bolovanju ostvari pravo na punu platu.
U Letoniji se prvi dan bolovanja ne isplaćuje, ali poslodavac mora da plati bolovanje od drugog do 10. dana u iznosu od najmanje 75 odsto prosečne dnevne zarade radnika.
Od 11. dana bolovanja Agencija za socijalno osiguranje dodeljuje naknade za bolovanje u iznosu od 80 odsto prosečne zarade.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nedostatak joda zimi: Simptomi koje često zanemarujemo
16.12.2025.•
0
Tokom zimskih meseci se često kod ljudi uočavaju slične tegobe: konstantan umor, hladnoća, sporiji metabolizam i pad koncentracije.
Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
15.12.2025.•
1
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
VIDEO: Vaša krvna grupa utiče na rizik od ranog moždanog udara
15.12.2025.•
1
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Stanišić: Sve što pojedemo ima plastiku i aditive u sebi
15.12.2025.•
2
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Hemikalija u tamnoj čokoladi mogla bi usporiti starenje
15.12.2025.•
1
Hemikalija pronađena u tamnoj čokoladi mogla bi pomoći u usporavanju starenja, sugerišu naučnici.
VIDEO: Ogromna studija otkriva odakle zapravo dolazi giht - i nije ono što smo mislili
15.12.2025.•
1
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre
15.12.2025.•
0
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
"Džonson i Džonson" mora da isplati 40 miliona dolara ženama koje tvrde da je puder kriv za rak
15.12.2025.•
0
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Pet razloga zašto treba redovno jesti pileću supu
15.12.2025.•
1
Supa sa piletinom i rezancima može biti deo uravnotežene ishrane.
Šta se dešava s vašim telom ako svakog dana jedete avokado
15.12.2025.•
5
Avokado je ukusan i sit i prava je nutritivna bomba. Prepun je vitamina, minerala, vlakana i zdravih masti.
Udruženje pacijenata Srbije: Uprkos obećanjima nije doneta nova lista inovativnih lekova
14.12.2025.•
1
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Nedovoljno spavanje može skratiti životni vek, pokazuje nova studija
14.12.2025.•
2
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Naučnici otkrili: Gojaznost opasnija za visok krvni pritisak nego što se mislilo
13.12.2025.•
5
Gojaznost već godinama nosi reputaciju jednog od glavnih neprijatelja zdravlja srca i krvnih sudova.
Kralj Čarls Treći govorio o svom lečenju, promoviše rani skrining
12.12.2025.•
0
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija potvrdila dva slučaja lepre, prvi posle više od 40 godina
12.12.2025.•
2
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
SZO: I nova analiza potvrđuje da vakcine ne izazivaju autizam
11.12.2025.•
2
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme sa retkom genetskom mutacijom koja uzrokuje rak otac je 200 dece - neka već umrla
10.12.2025.•
6
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Pacijent sa presađenim bubregom umro od besnila - zaražen preko doniranog organa
10.12.2025.•
0
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Istraživanje pokazalo da beli luk ima snažna antimikrobna svojstva u oralnoj nezi
09.12.2025.•
0
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
U Japanu "kriza demencije": Prošle godine više od 18.000 starijih osoba odlutalo, uvedeno GPS praćenje
08.12.2025.•
0
Prošle godine više od 18.000 starijih osoba koje žive sa demencijom napustilo je svoje domove i odlutalo po Japanu, a oko 500 njih je kasnije pronađeno mrtvo.
San Francisko tuži prehrambene gigante jer su hranu "učinili neprepoznatljivom za ljude"
07.12.2025.•
0
Grad San Francisko podneo je tužbu protiv nekih od najvećih proizvođača hrane u toj zemlji, tvrdeći da je ultraprerađena hrana, poput proizvoda kompanija Coca-cola i Nestle, odgovorna za javnozdravstvenu krizu.
Komentari 4
U Srbiji
roki
Prle
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar