Ovo koštunjavo voće snižava pritisak i odličan je probiotik
Voće bogato važnim fitonutrijentima i poznato po visokom sadržaju vitamina E, antioksidansima koji se bore protiv raka i blagotvornom dejstvu za kardiovaskularni sistem, ali to nije sve.
Poznate su uglavnom po svom ulju, a ljudi u maslinama uživaju širom sveta, prenosi RTS.
Poreklom iz mediteranskih regiona Azije, Evrope i Afrike, dolaze u mnogim veličinama i varijantama i nude brojne velike zdravstvene benefite.
Masline su glavna komponenta hranljive mediteranske ishrane, koja stavlja dobre masti u prvi plan i podstiče primenu maslinovog ulja kao primarnog izvora masti u ishrani.
Ovakva ishrana ne podstiče smanjenje masti, već zamenu nezdravih masti zdravima, poput mononezasićenih masti, koje se nalaze u maslinama.
Voće ili povrće
Kada bi neko pitao da li su masline voće ili povrće, većina ljudi verovatno ne bi znala odgovor. Spadaju u koštuničavo voće, a bliski rođaci su im breskve, bademi i mango.
Na istoku Mediterana, sa njihovih niskih stabala, ljudi su ih brali pre 6.000 do 8.000 godina.
Maslinova grančica je dugo bila simbol mira i pobede. Maslina se uzgaja vekovima i na čije se berbe čekalo decenijama.
Kako kaže grčka mitologija, Atina se takmičila sa Posejdonom za tron nad Atinom.
Atina je pobedila nakon što je posadila prvu maslinu, jer je sud bogova i boginja odlučio da je to bolji poklon.
Masline se beru od oktobra do januara, a plodovi se ne mogu jesti direktno i sveže ubrani sa drveta, jer su tvrdi i gorki.
Kalorije, vitamini, minerali…
Masline su niskokalorična opcija za užinu i odličan dodatak brojnim jelima, kao što su salate, testenine i pice. Iako postoji mnogo varijanti, većina ima sličnu nutritivnu strukturu.
Sto grama zelenih maslina ima 145 kalorija, 3,8 grama ugljenih hidrata, jedan gram proteina,15,3 grama masti, 3,3 grama vlakana, 3,8 miligrama vitamina E, 0,1 miligrama bakra, 52 miligrama kalcijuma, 0,5 miligrama gvožđa i 11 miligrama magnezijuma.
Regulacija pritiska i gustine kostiju
Masline mogu da pomognu u snižavanju holesterola i visokog krvnog pritiska. Pošto su masline dobar izvor "dobrih masti", one ne oštećuju arterije kao druge masti.
Studije su pokazale njihovu sposobnost da snize krvni pritisak i pomognu u kontroli i smanjenju holesterola. Hipotenzivni efekti (snižavanje krvnog pritiska) su posledica oleinske kiseline koju sadrže.
Studije su pokazale značajno smanjenje krvnog pritiska i ukupne kardiovaskularne upale nakon konzumiranja maslina, maslinovog ulja i drugih namirnica u mediteranskoj ishrani.
Upalni procesi su u korenu mnogih bolesti, bolova i povreda u telu.
Lekovi protiv bolova su efikasni u obuzdavanju bolova, ali mogu da imaju nepoželjne efekte. Masline su vrsta prirodnog ibuprofena. Oni inhibiraju rast enzima koji stvaraju upalu i tako deluju kao prirodni lek za ublažavanje bolova.
Upala takođe igra veliku ulogu u kardiovaskularnim bolestima, što je još jedan razlog zašto su masline zdrave za srce.
Pregled studija objavljenih u European Journal of Nutrition pokazao je da fenolna jedinjenja u maslini mogu povećati broj dobrih bifidobakterija, koje proizvode vitamine i antibakterijske hemikalije u telu.
Dakle, masline poboljšavaju zdravlje creva i poboljšavaju funkciju mikrobioma, što znači da na njih možete gledati kao na prirodne probiotike.
Polifenoli iz maslina su korisni u sprečavanju gubitka gustine kostiju. Mnoge studije su pokazale efikasnost ovih jedinjenja u formiranju i održavanju zdravlja kostiju.
Zahvaljujući fitonutrijentima koje ishrana maslina obezbeđuje, ovo voće je poželjno dodati u obrok sa kojim se slaže, ako imate problema sa kostima ili osteoporozom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
0
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 4
Zokins
Djins
Бранислав
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar