Da li je hladan tuš zaista dobar za zdravlje? Evo šta kaže nauka
Možda ste videli ljude kako skaču u hladno more ili ledene kupke, tvrdeći da je to dobro za zdravlje srca, oporavak mišića, stres i još mnogo toga.
Foto: Pixabay
Ova praksa je poznata kao uranjanje u hladnu vodu, vrsta krioterapije ili hladne terapije — koja se može koristiti u medicinske ili terapeutske svrhe na različite načine.
Kako piše N1, ovo se može uraditi korišćenjem leda, vode ili vazduha, uključujući kriohirurgiju za lezije, pakete leda za oticanje, ili kroz ledene kupke za različite svrhe, uključujući oporavak od fizičke aktivnosti ili smanjenje stresa.
Postoji duga istorija ljudi koji su uranjali u hladnu vodu zbog njenih navodnih zdravstvenih koristi, koja datira još iz antičke Grčke – a sa njom i veliki broj istraživanja ove vrste hladnoće. U modernim vremenima, neki ljudi se pitaju da li bi hladni tuševi, pristupačniji oblik ovog trenda, takođe mogao da funkcioniše.
"Istraživanje je veoma, veoma slabo na samim hladnim tuševima. Postoji najmanje 100 studija, od kojih su neke stare decenijama ili imaju metodološke probleme, a većina takođe imaju mali broj učesnika, koji su tipično zdrave mlađe odrasle osobe", rekao je dr Kori Sajmon, vanredni profesor ortopedske hirurgije na Univerzitetu Djuk.
Ali stručnjaci imaju ideje o tome kako bi hladni tuševi mogli da funkcionišu, na osnovu naučnih i anegdotskih dokaza koji postoje.
Mentalno i srčano zdravlje
Sajmon veruje da većina prednosti uzimanja hladnog tuša dolazi iz psihološkog procesa prilagođavanja i prevazilaženja stresora – u ovom slučaju, hladne vode.
"Ljudi ne idu samo od nule do 60 pod hladnim tuševima. Obično moraju da im se prilagode, tako da postoji element u kome vaše telo može da kontroliše boravak u stresnom okruženju", rekao je on.
Ova teorija je u skladu sa rezultatima nekih studija hladnog tuširanja.
Učesnici koji su se tuširali pod temperaturom vode od oko 10 do 14 stepeni Celzijusa – do jednog minuta dnevno tokom dve nedelje – prijavili su niže nivoe stresa od kontrolne grupe, prema studiji iz 2022. objavljenoj u časopisu Current Psichology.
Prednosti su bile veće kada su se učesnici tuširali nakon nekoliko rundi tehnike disanja koja je uključivala duboko disanje, izdisanje i zadržavanje daha.
Sajmon se tušira jednom ili dva puta nedeljno, što mu je, kako kaže, pomoglo da postane mentalno prisutniji uopšte, jer ga praksa primorava da procesuira "patnju".
Hladan tuš takođe može poboljšati raspoloženje i energiju ili mentalnu budnost, kako je rekla dr Rejčel Rid, fiziolog za vežbanje u Atini, Džordžija.
"Osećate se malo ushićeno, a smatra se da je to barem delimično zbog povećanja neurotransmitera epinefrina, norepinefrina i dopamina", objašnjava.
Ove psihološke prednosti takođe mogu biti primarni razlog zašto neki ljudi smatraju da hladni tuševi smanjuju bol, za koji je psihološki stres glavni prediktor.
Tokom terapije hladnom potapanjem, temperaturni šok može nakratko da stresira kardiovaskularni sistem, podiže krvni pritisak, otkucaje srca i disanje, kažu stručnjaci.
Ali ova hiperaktivnost može dovesti do poboljšanja protoka krvi jer telo treba da radi da bi se vratilo u svoje normalno stanje i zagrejalo, rekao je Rid. Hladni tuševi bi teoretski mogli donekle proizvesti isti efekat.
Međutim, ljudi sa kardiovaskularnim problemima, problemima sa cirkulacijom, senzornim problemima – poput Rejnoove bolesti ili neuropatije – ili dijabetesa ne bi trebalo da se tuširaju hladno bez prethodnog razgovora sa lekarom, kažu stručnjaci. Isto važi i za trudnice, osobe koje su nedavno operisane ili su pod uticajem alkohola ili droga.
Pročitaj još
Podrška imunitetu
Hladni tuševi takođe mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema. U studiji iz maja 2014, autori su testirali da li se imuni sistem male grupe holandskih muškaraca može poboljšati praktikovanjem meditacije, dubokog disanja i hladnih tuševa tokom 10 dana.
Kada su autori primenili bakterijsku infekciju putem injekcije, učesnici studije koji su koristili velnes tehnike imali su manje simptoma. Ovi učesnici su takođe proizveli više antiinflamatornih hemikalija i manje inflamatornih proteina kao odgovor na infekciju.
Ali Sajmon nije siguran da je ovaj rezultat u potpunosti pozitivan, pošto su nedavna istraživanja počela da sugerišu da bi smanjenje inflamatornog odgovora na privremenu bolest moglo da produži ili spreči oporavak, rekao je on.
"Hronična upala, a ne akutna upala, je veći problem", rekao je Sajmon.
Holandska studija takođe ne podržava individualnu efikasnost tri tehnike: meditacije, dubokog disanja i hladnog tuširanja.
Međutim, studija iz septembra 2016. godine u Holandiji otkrila je da su ljudi koji su proveli 30 do 90 sekundi pod hladnim tušem iskusili 29 odsto manje vremena van posla zbog bolesti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Spinalna mišićna atrofija za dve godine otkrivena kod 20 beba u Srbiji
24.12.2025.•
0
Spinalna mišićna atrofija (SMA) danas se u Srbiji otkriva već na rođenju, a od uvođenja obaveznog neonatalnog skrininga u septembru 2023. godine testirano je 136.899 beba, a kod 20 je potvrđena dijagnoza SMA.
Nova godina, nova navika: Da li unosite dovoljno joda?
24.12.2025.•
0
Početak nove godine za mnoge je trenutak preispitivanja navika, od ishrane i fizičke aktivnosti do brige o zdravlju. Dok se najčešće govori o šećeru, mastima i kalorijama, jedan važan mineral često je van fokusa: jod.
Jedan vitamin mogao bi pomoći u zaštiti pluća od zagađenja vazduha
24.12.2025.•
0
Velike doze vitamina C mogu pružiti našim plućima određeni stepen zaštite od štetnih efekata sitnih čestica u vazduhu.
Apel lekara: Ne kupujte deci petarde
22.12.2025.•
14
Pomoćnik direktora Klinike za dečiju hirurgiju i ortopediju u Nišu Milan Bojanović apelovao je na roditelje, babe i dede da deci i unucima ne kupuju petarde i druga pirotehnička sredstva zbog opasnosti od povreda.
Ako ste u sredini sa zagađenim vazduhom: Objavljene preporuke kako da se hraniti u tom slučaju
22.12.2025.•
3
Tokom zimskih meseci, stanovnici urbanih sredina vrlo često su izloženi povišenim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu, što nepovoljno utiče prvenstveno na disajne i kardiovaskularne funkcije.
U domovima zdravlja veliki broj pacijenata sa respiratornim infekcijama
21.12.2025.•
2
Direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da se trenutna epidemijska situacija u Srbiji vidi u domovima zdravlja gde je veliki broj obolelih od respiratornih infekcija.
Predsednik Južne Koreje traži da javno osiguranje pokriva i tretmane protiv gubitka kose
21.12.2025.•
0
Južnokorejski predsednik Li Dže-mjung naložio je svojoj vladi da razmotri proširenje javnog zdravstvenog osiguranja kako bi pokrivalo tretmane gubitka kose.
Stručnjaci upozoravaju: Zbog ekrana imamo epidemiju kratkovidosti kod dece
20.12.2025.•
1
Deca koja provode više sati dnevno pred ekranima mobilnih telefona, tableta i računara imaju znatno veći rizik razvoja kratkovidosti koja poprima razmere epidemije, upozoravaju stručnjaci.
Teniski lakat ne muči samo tenisere: Zašto se javljaju bol i slabost u rukama i šakama?
19.12.2025.•
0
Kao posledica današnjeg načina života, primećuje se da sve više ljudi ima tegobe i bolove u vratu, ramenima i rukama.
Hrana za odojčad povučena sa tržišta u Hrvatskoj: Koliko je pronađena bakterija opasna za bebe?
18.12.2025.•
1
Tehnolog Srđan Đuričić kaže je da je bakterija Bacillus cereus, zbog koje je Hrvatska sa tržišta povukla hranu za bebe Aptamil AR1 i Ministarstvo zdravlja sprovelo hitnu proveru, poznata u prehrambenoj industriji.
"Batut": U Srbiji skoro 40 odsto više slučajeva oboljenja sličnih gripu i respiratornih infekcija
18.12.2025.•
1
U Srbiji je оd 8. dо 14. decembra registrovano 11.810 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu i 15.691 slučај оbоlеvаnjа оd аkutnih rеspirаtоrnih infекciја.
Nova studija pokazala: Kod hospitalizovanih zbog kovida rizik od smrti za dve godine veći skoro 70 odsto
17.12.2025.•
2
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Sezona gripa stigla ranije: Više obolelih i teže kliničke slike
16.12.2025.•
2
Grip je tu - jači, brži i nepredvidiviji nego ranijih godina.
Nedostatak joda zimi: Simptomi koje često zanemarujemo
16.12.2025.•
0
Tokom zimskih meseci se često kod ljudi uočavaju slične tegobe: konstantan umor, hladnoća, sporiji metabolizam i pad koncentracije.
Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
15.12.2025.•
1
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
VIDEO: Vaša krvna grupa utiče na rizik od ranog moždanog udara
15.12.2025.•
1
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Stanišić: Sve što pojedemo ima plastiku i aditive u sebi
15.12.2025.•
2
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Hemikalija u tamnoj čokoladi mogla bi usporiti starenje
15.12.2025.•
1
Hemikalija pronađena u tamnoj čokoladi mogla bi pomoći u usporavanju starenja, sugerišu naučnici.
VIDEO: Ogromna studija otkriva odakle zapravo dolazi giht - i nije ono što smo mislili
15.12.2025.•
1
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre
15.12.2025.•
0
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
"Džonson i Džonson" mora da isplati 40 miliona dolara ženama koje tvrde da je puder kriv za rak
15.12.2025.•
0
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Komentari 2
fuj!
S
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar