Zašto mišići slabe sa godinama: Nauka ima odgovor
Naučnici su uspeli da mapiraju starenje ljudskih mišića, otkrivajući ćelijske i molekularne mehanizme koji ga uzrokuju.
Sa godinama naši mišići slabe, što utiče na našu sposobnost da obavljamo jednostavne aktivnosti kao što su stajanje ili hodanje, i to je jedan od glavnih znakova starenja.
Mehanizmi koji leže u osnovi ovog fenomena do sada su bili nejasni, ali su naučnici napravili prvu kompletnu mapu starenja ljudskih mišića, koja je veoma korisna za razvoj novih intervencija i terapija.
Atlas mišića
Postoji pravi atlas mišića, koji su kreirali istraživači sa instituta "Wellcome Sanger" i sastavni je deo ogromnog projekta Atlas ljudskih ćelija (koji mapira svaku vrstu ćelije u ljudskom telu koristeći napredne tehnike sekvenciranja i snimanja).
Ovo je omogućilo istraživačima da analiziraju i uporede uzorke ljudskih skeletnih mišića od 17 ljudi starosti između 20 i 75 godina i po prvi put razotkriju složene procese koji leže u osnovi promena mišića povezanih sa uzrastom.
Znamo da, kako starimo, gubitak mišića može da se pogorša, što u nekim slučajevima dovodi do padova, nepokretnosti, gubitka nezavisnosti pri kretanju i stanja poznatog kao sarkopenija koje pogađa oko 25 procenata starijih ljudi i povezano je sa slabošću.
Oni koji pate od sarkopenije imaju slabo razvijenu mišićnu masu, smanjenu fizičku funkcionalnost i slabu opštu snagu i jačinu tela. Nažalost, za sada ne postoje lekovi koji to mogu da spreče: fizička aktivnost i zdrava ishrana su do danas jedini način da se spreči razvoj sarkopenije.
Zašto mišići slabe?
Autori studije su otkrili da su geni koji regulišu ribozome, male strukture odgovorne za proizvodnju proteina, manje aktivni u mišićnim matičnim ćelijama starijih odraslih osoba.
To tokom vremena ugrožava sposobnost ćelija da popravljaju i regenerišu mišićna vlakna. Pored toga, identifikovan je proces kojim imune ćelije privlače mišiće, što pogoršava pogoršanje starosti. I to nije sve.
Naši mišići se sastoje od različitih tipova vlakana: onih koji se sporo grče, koji se koriste za aktivnosti otpora, kao što su hodanje ili održavanje držanja (jer mogu da rade dugo vremena bez umora); i brza vlakna koja u mišićim koriste za snažne, eksplozivne pokrete, kao što su podizanje tegova ili brzo trčanje (ali se i brže umaraju).
Prema studiji, podtip "brzih" mišićnih vlakana - IIk, progresivno se gubi sa starenjem. Ali dobra vest je da, u ovom slučaju mišići nadoknađuju taj gubitak pretvaranjem nekih sporih vlakana u brza vlakna i regeneracijom preostalih brzih vlakana.
Korist studije
"Značajno otkriće nove studije je da pruža uvid u zdravo starenje skeletnih mišića i omogućava istraživačima širom sveta da istraže načine za borbu protiv upale, povećanje regeneracije mišića, očuvanje nervnog povezivanja i još mnogo toga", kaže glavna autorka studije Sara Tajhman.
Pročitaj još
"Otkrića iz istraživanja poput ovog imaju ogroman potencijal za razvoj terapijskih strategija koje promovišu zdravije starenje za buduće generacije", dodala je ona.
Iako studija ne pruža brza rešenja, ona daje dragocenu bazu znanja za razvoj strategija za borbu protiv sarkopenije i promovisanje zdravog starenja. Na primer, identifikacija specifičnih signalnih puteva izmenjenih tokom starenja može dovesti do razvoja ad hoc lekova za očuvanje funkcije mišića.
Podaci potvrđuju važnost zdravog načina života, uključujući uravnoteženu ishranu i redovno vežbanje za održavanje zdravlja mišića tokom starenja. Konkretno, redovan trening se još uvek smatra neophodnim za stimulisanje regeneracije mišića i suzbijanje efekata starenja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
1
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 2
Od
Ц
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar