Gojaznost dece: Španija uvodi obavezne zdrave obroke u školama, a kakva je situacija u Srbiji?
Španija uvodi obavezne porcije voća i povrća u školama, dok situacija u Srbiji nije alarmantna, ali ide u pogrešnom smeru, smatraju nutricionisti.
Sve škole u Španiji uskoro će morati da uvedu obavezne porcije voća i povrća, a najmanje jednom nedeljno i ribu, dok će pržena i masna hrana, gazirani napici i slatkiši biti zabranjeni ili znatno ograničeni.
Ova mera deo je borbe protiv gojaznosti kod dece, koja u toj zemlji poprima razmere javnozdravstvene krize, prenosi Euronews.
Stariji đaci u Srbiji kupuju užinu na kioscima
Kod nas, kažu stručnjaci, situacija nije alarmantna - ali ide u pogrešnom smeru. Školske kuhinje su funkcionalne samo u nižim razredima, dok stariji đaci kupuju užinu na kioscima i u vending aparatima. Zdrava ishrana zavisi od toga da li je roditelj imao vremena da pripremi obrok.
O tome koliko je opasna dečja gojaznost, ko snosi odgovornost i da li je moguće sistemski rešiti ovaj problem, za Euronews Srbija govorile su nutricionistkinje Veroslava Stanković i Brana Mirković.
Za razliku od odraslih, kod dece se ne koristi jednostavna podela prema indeksu telesne mase.
"Kod dece ne koristimo kriterijume za odrasle, već grafikone telesne mase u odnosu na uzrast i pol. Kada dete pređe 95. percentil – to se tretira kao gojaznost, a između 85. i 95. percentila kao predgojaznost", objašnjava nutricionistkinja Veroslava Stanković.
Statistika za Srbiju, kako kaže, nije ohrabrujuća.
"Prema istraživanjima, do 2030. godine očekuje se da će svako osmo dete biti gojazno, a svako peto predgojazno", rekla je naša sagovornica, dodajući da u predškolskim ustanovama i nižim razredima osnovne škole imamo dobru praksu.
Nakon četvrtog razreda sistem prestaje da funkcioniše
U prvom ciklusu osnovne škole, deca imaju organizovan obrok.
"U školama koje imaju kuhinje, taj obrok se priprema po unapred pripremljenim jelovnicima koje sačinjavaju nutricionisti, i tu se poštuju pravila: nema prženja, nema masne hrane", kaže Stanković.
Međutim, od petog razreda naviše - sistem prestaje da funkcioniše.
"Učenici tada više nemaju organizovanu ishranu, roditelji im daju novac za užinu, a u blizini škola su kiosci, pekare i sada sve više - vending aparati", kaže ona dodajući da država treba da omogući da svako dete ima pristup zdravom obroku.
"Španski model je odličan jer nudi sistemsko rešenje. To ne znači da deca neće pojesti čokoladu kod kuće, ali škola mora da bude sigurno okruženje kada je ishrana u pitanju", poručuje Stanković.
Dodaje da "deci treba obezbediti bar minimum - da imaju jednu porciju voća i povrća u školi, da znaju da je normalno jesti pasulj, povrćne čorbe, musaku, a ne svaki dan sendvič iz pekare".
"Gojaznost u detinjstvu ima ozbiljne posledice u odraslom dobu", dodaje ona.
Roditelji odgovorni
Prema rečima Stanković, gojaznost u detinjstvu nosi posledice za ceo život.
"Kada u detinjstvu imamo višak kilograma, veće su šanse za dijabetes, povišen krvni pritisak, probleme sa kostima, ali i psihološke posledice - anksioznost, depresiju, lošu sliku o sebi", ističe ona.
Posebno upozorava na hormonske poremećaje kod devojčica.
"Raniji ulazak u pubertet, neredovne menstruacije, pa čak i problemi sa sterilitetom kasnije u životu", kaže Stanković, navodeći da roditelji kao izgovor navode da nemaju vremena.
Kao ključnu prepreku, sagovornica vidi u vremenskoj i finansijskoj situaciji roditelja.
"Roditelji često kažu da nemaju vremena da detetu pripreme zdrav obrok. Ali to se može organizovati vikendom – spreme se obroci, zamrznu i nose tokom nedelje. Mnogo je jeftinije nego svaki dan dajete detetu 200 dinara za grickalice", kaže Stanković.
Dodaje da "deca koja doručkuju kod kuće i nose užinu iz kuće imaju manje šanse da budu gojazna.“
Ne treba pretiti zabranama
Nutricionistkinja Brana Mirković ističe da zdrava ishrana ne sme da postane tabu tema ili sredstvo kazne.
"Kada zabranite detetu da jede čokoladu, ono će je jesti krišom. A onda nemate nikakav efekat", ističe ona.
Umesto toga, preporučuje da se sa decom otvoreno razgovara o hrani: "Naučite ih da je sve dozvoljeno, ali u umerenim količinama. Slatkiši nisu zabranjeni - ali nisu ni zamena za obrok".
Mirković smatra da bi škole mogle da uvedu časove ili radionice o ishrani.
"Da deca nauče osnovne stvari - šta je šećer, šta je mast, šta su vitamini - i zašto je sve to važno", dodaje ona.
Pročitaj još
Obe sagovornice naglašavaju da promena mora biti šira.
"Zdrava ishrana nije samo odgovornost škole. Roditelji, mediji, zdravstveni sistem - svi moraju da učestvuju“, kaže Mirković.
Stanković se slaže: "U porodici se stiču navike. Ako dete nikada ne vidi da roditelji jedu salatu ili kuvano jelo, neće ni ono tražiti to u školi".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 3
Sneza
w/e
Ђ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar