Gojaznost dece: Španija uvodi obavezne zdrave obroke u školama, a kakva je situacija u Srbiji?
Španija uvodi obavezne porcije voća i povrća u školama, dok situacija u Srbiji nije alarmantna, ali ide u pogrešnom smeru, smatraju nutricionisti.
Foto: Pexels (Yan Krukau)
Sve škole u Španiji uskoro će morati da uvedu obavezne porcije voća i povrća, a najmanje jednom nedeljno i ribu, dok će pržena i masna hrana, gazirani napici i slatkiši biti zabranjeni ili znatno ograničeni.
Ova mera deo je borbe protiv gojaznosti kod dece, koja u toj zemlji poprima razmere javnozdravstvene krize, prenosi Euronews.
Stariji đaci u Srbiji kupuju užinu na kioscima
Kod nas, kažu stručnjaci, situacija nije alarmantna - ali ide u pogrešnom smeru. Školske kuhinje su funkcionalne samo u nižim razredima, dok stariji đaci kupuju užinu na kioscima i u vending aparatima. Zdrava ishrana zavisi od toga da li je roditelj imao vremena da pripremi obrok.
O tome koliko je opasna dečja gojaznost, ko snosi odgovornost i da li je moguće sistemski rešiti ovaj problem, za Euronews Srbija govorile su nutricionistkinje Veroslava Stanković i Brana Mirković.
Za razliku od odraslih, kod dece se ne koristi jednostavna podela prema indeksu telesne mase.
"Kod dece ne koristimo kriterijume za odrasle, već grafikone telesne mase u odnosu na uzrast i pol. Kada dete pređe 95. percentil – to se tretira kao gojaznost, a između 85. i 95. percentila kao predgojaznost", objašnjava nutricionistkinja Veroslava Stanković.
Statistika za Srbiju, kako kaže, nije ohrabrujuća.
"Prema istraživanjima, do 2030. godine očekuje se da će svako osmo dete biti gojazno, a svako peto predgojazno", rekla je naša sagovornica, dodajući da u predškolskim ustanovama i nižim razredima osnovne škole imamo dobru praksu.
Nakon četvrtog razreda sistem prestaje da funkcioniše
U prvom ciklusu osnovne škole, deca imaju organizovan obrok.
"U školama koje imaju kuhinje, taj obrok se priprema po unapred pripremljenim jelovnicima koje sačinjavaju nutricionisti, i tu se poštuju pravila: nema prženja, nema masne hrane", kaže Stanković.
Međutim, od petog razreda naviše - sistem prestaje da funkcioniše.
"Učenici tada više nemaju organizovanu ishranu, roditelji im daju novac za užinu, a u blizini škola su kiosci, pekare i sada sve više - vending aparati", kaže ona dodajući da država treba da omogući da svako dete ima pristup zdravom obroku.
"Španski model je odličan jer nudi sistemsko rešenje. To ne znači da deca neće pojesti čokoladu kod kuće, ali škola mora da bude sigurno okruženje kada je ishrana u pitanju", poručuje Stanković.
Dodaje da "deci treba obezbediti bar minimum - da imaju jednu porciju voća i povrća u školi, da znaju da je normalno jesti pasulj, povrćne čorbe, musaku, a ne svaki dan sendvič iz pekare".
"Gojaznost u detinjstvu ima ozbiljne posledice u odraslom dobu", dodaje ona.
Roditelji odgovorni
Prema rečima Stanković, gojaznost u detinjstvu nosi posledice za ceo život.
"Kada u detinjstvu imamo višak kilograma, veće su šanse za dijabetes, povišen krvni pritisak, probleme sa kostima, ali i psihološke posledice - anksioznost, depresiju, lošu sliku o sebi", ističe ona.
Posebno upozorava na hormonske poremećaje kod devojčica.
"Raniji ulazak u pubertet, neredovne menstruacije, pa čak i problemi sa sterilitetom kasnije u životu", kaže Stanković, navodeći da roditelji kao izgovor navode da nemaju vremena.
Kao ključnu prepreku, sagovornica vidi u vremenskoj i finansijskoj situaciji roditelja.
"Roditelji često kažu da nemaju vremena da detetu pripreme zdrav obrok. Ali to se može organizovati vikendom – spreme se obroci, zamrznu i nose tokom nedelje. Mnogo je jeftinije nego svaki dan dajete detetu 200 dinara za grickalice", kaže Stanković.
Dodaje da "deca koja doručkuju kod kuće i nose užinu iz kuće imaju manje šanse da budu gojazna.“
Ne treba pretiti zabranama
Nutricionistkinja Brana Mirković ističe da zdrava ishrana ne sme da postane tabu tema ili sredstvo kazne.
"Kada zabranite detetu da jede čokoladu, ono će je jesti krišom. A onda nemate nikakav efekat", ističe ona.
Umesto toga, preporučuje da se sa decom otvoreno razgovara o hrani: "Naučite ih da je sve dozvoljeno, ali u umerenim količinama. Slatkiši nisu zabranjeni - ali nisu ni zamena za obrok".
Mirković smatra da bi škole mogle da uvedu časove ili radionice o ishrani.
"Da deca nauče osnovne stvari - šta je šećer, šta je mast, šta su vitamini - i zašto je sve to važno", dodaje ona.
Pročitaj još
Obe sagovornice naglašavaju da promena mora biti šira.
"Zdrava ishrana nije samo odgovornost škole. Roditelji, mediji, zdravstveni sistem - svi moraju da učestvuju“, kaže Mirković.
Stanković se slaže: "U porodici se stiču navike. Ako dete nikada ne vidi da roditelji jedu salatu ili kuvano jelo, neće ni ono tražiti to u školi".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Komentari 3
Sneza
w/e
Ђ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar