Gojaznost dece: Španija uvodi obavezne zdrave obroke u školama, a kakva je situacija u Srbiji?
Španija uvodi obavezne porcije voća i povrća u školama, dok situacija u Srbiji nije alarmantna, ali ide u pogrešnom smeru, smatraju nutricionisti.
Foto: Pexels (Yan Krukau)
Sve škole u Španiji uskoro će morati da uvedu obavezne porcije voća i povrća, a najmanje jednom nedeljno i ribu, dok će pržena i masna hrana, gazirani napici i slatkiši biti zabranjeni ili znatno ograničeni.
Ova mera deo je borbe protiv gojaznosti kod dece, koja u toj zemlji poprima razmere javnozdravstvene krize, prenosi Euronews.
Stariji đaci u Srbiji kupuju užinu na kioscima
Kod nas, kažu stručnjaci, situacija nije alarmantna - ali ide u pogrešnom smeru. Školske kuhinje su funkcionalne samo u nižim razredima, dok stariji đaci kupuju užinu na kioscima i u vending aparatima. Zdrava ishrana zavisi od toga da li je roditelj imao vremena da pripremi obrok.
O tome koliko je opasna dečja gojaznost, ko snosi odgovornost i da li je moguće sistemski rešiti ovaj problem, za Euronews Srbija govorile su nutricionistkinje Veroslava Stanković i Brana Mirković.
Za razliku od odraslih, kod dece se ne koristi jednostavna podela prema indeksu telesne mase.
"Kod dece ne koristimo kriterijume za odrasle, već grafikone telesne mase u odnosu na uzrast i pol. Kada dete pređe 95. percentil – to se tretira kao gojaznost, a između 85. i 95. percentila kao predgojaznost", objašnjava nutricionistkinja Veroslava Stanković.
Statistika za Srbiju, kako kaže, nije ohrabrujuća.
"Prema istraživanjima, do 2030. godine očekuje se da će svako osmo dete biti gojazno, a svako peto predgojazno", rekla je naša sagovornica, dodajući da u predškolskim ustanovama i nižim razredima osnovne škole imamo dobru praksu.
Nakon četvrtog razreda sistem prestaje da funkcioniše
U prvom ciklusu osnovne škole, deca imaju organizovan obrok.
"U školama koje imaju kuhinje, taj obrok se priprema po unapred pripremljenim jelovnicima koje sačinjavaju nutricionisti, i tu se poštuju pravila: nema prženja, nema masne hrane", kaže Stanković.
Međutim, od petog razreda naviše - sistem prestaje da funkcioniše.
"Učenici tada više nemaju organizovanu ishranu, roditelji im daju novac za užinu, a u blizini škola su kiosci, pekare i sada sve više - vending aparati", kaže ona dodajući da država treba da omogući da svako dete ima pristup zdravom obroku.
"Španski model je odličan jer nudi sistemsko rešenje. To ne znači da deca neće pojesti čokoladu kod kuće, ali škola mora da bude sigurno okruženje kada je ishrana u pitanju", poručuje Stanković.
Dodaje da "deci treba obezbediti bar minimum - da imaju jednu porciju voća i povrća u školi, da znaju da je normalno jesti pasulj, povrćne čorbe, musaku, a ne svaki dan sendvič iz pekare".
"Gojaznost u detinjstvu ima ozbiljne posledice u odraslom dobu", dodaje ona.
Roditelji odgovorni
Prema rečima Stanković, gojaznost u detinjstvu nosi posledice za ceo život.
"Kada u detinjstvu imamo višak kilograma, veće su šanse za dijabetes, povišen krvni pritisak, probleme sa kostima, ali i psihološke posledice - anksioznost, depresiju, lošu sliku o sebi", ističe ona.
Posebno upozorava na hormonske poremećaje kod devojčica.
"Raniji ulazak u pubertet, neredovne menstruacije, pa čak i problemi sa sterilitetom kasnije u životu", kaže Stanković, navodeći da roditelji kao izgovor navode da nemaju vremena.
Kao ključnu prepreku, sagovornica vidi u vremenskoj i finansijskoj situaciji roditelja.
"Roditelji često kažu da nemaju vremena da detetu pripreme zdrav obrok. Ali to se može organizovati vikendom – spreme se obroci, zamrznu i nose tokom nedelje. Mnogo je jeftinije nego svaki dan dajete detetu 200 dinara za grickalice", kaže Stanković.
Dodaje da "deca koja doručkuju kod kuće i nose užinu iz kuće imaju manje šanse da budu gojazna.“
Ne treba pretiti zabranama
Nutricionistkinja Brana Mirković ističe da zdrava ishrana ne sme da postane tabu tema ili sredstvo kazne.
"Kada zabranite detetu da jede čokoladu, ono će je jesti krišom. A onda nemate nikakav efekat", ističe ona.
Umesto toga, preporučuje da se sa decom otvoreno razgovara o hrani: "Naučite ih da je sve dozvoljeno, ali u umerenim količinama. Slatkiši nisu zabranjeni - ali nisu ni zamena za obrok".
Mirković smatra da bi škole mogle da uvedu časove ili radionice o ishrani.
"Da deca nauče osnovne stvari - šta je šećer, šta je mast, šta su vitamini - i zašto je sve to važno", dodaje ona.
Pročitaj još
Obe sagovornice naglašavaju da promena mora biti šira.
"Zdrava ishrana nije samo odgovornost škole. Roditelji, mediji, zdravstveni sistem - svi moraju da učestvuju“, kaže Mirković.
Stanković se slaže: "U porodici se stiču navike. Ako dete nikada ne vidi da roditelji jedu salatu ili kuvano jelo, neće ni ono tražiti to u školi".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
VIDEO: Napravljen AI stetoskop koji može da otkrije ozbiljna oboljenja srca za samo 15 sekundi
31.08.2025.•
0
Medicinski naučnici su razvili stetoskop koji uz pomoć veštačke inteligencije (AI), može da otkrije ozbiljna srčana oboljenja za 15 sekundi.
Toplotni talasi mogu da ubrzaju starenje kao pušenje ili alkohol
31.08.2025.•
0
Kako se naša planeta postepeno zagreva, naši organizmi moraće da se nose sa stresom viših temperatura.
Studija: Hrana bogata kalijumom smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 24 odsto
31.08.2025.•
0
Nova studija Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu pokazala je da konzumiranje hrane bogate kalijumom, poput avokada, banana i spanaća, može da umanji rizik od srčanih oboljenja, hospitalizacije i smrti za 24 odsto.
Istraživanje: Pandemija kovida naštetila zdravlju mozga, čak i kod nezaraženih
31.08.2025.•
0
Pandemija kovida bila je štetna za zdravlje mozga, čak i kod ljudi koji nikada nisu bili zaraženi, pokazalo je novo istraživanje.
Batut apeluje pred početak školske godine: Vozači da obrate pažnju na đake
30.08.2025.•
5
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", povodom početka nove školske godine, apelovao je na sve vozače da od 1. septembra obrate pažnju na đake prvake.
Više obolelih od kolere u svetu: Evropa nema prijavljene slučajeve
29.08.2025.•
0
Globalna situacija sa kolerom nastavlja da se pogoršava zbog sukoba i siromaštva, što predstavlja značajan izazov za javno zdravlje u više regiona, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Kako da uzgajate ruzmarin u stanu: Lekovita biljka koja voli svetlost
29.08.2025.•
0
Zelena višegodišnja biljka sa lišćem sličnim iglicama obično se uzgaja kao spoljna biljka, jer može brzo da postane prilično velika.
Zašto je dobro piti gaziranu vodu?
29.08.2025.•
0
Gazirana voda je izvrstan osvežavajući napitak koji hidrira telo, ali ima i druge povoljne zdravstvene učinke.
Do 24. avgusta registrovano 27 obolelih od groznice Zapadnog Nila
28.08.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji, do 24. avgusta, registrovano 27 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila.
Kako da lakše prebrodimo uticaj letnjih vrućina na organizam
28.08.2025.•
0
Iako leto volimo i jedva čekamo odlazak na more, visoke temperature i ultravioletno zračenje predstavljaju stres za organizam.
Kineski hirurzi prvi put uspeli čoveku da presade svinjsko plućno krilo
27.08.2025.•
1
Kineski hirurzi po prvi put su transplantirali svinjsko plućno krilo čoveku, pokazavši da genetski modifikovani životinjski organi mogu privremeno da funkcionišu u ljudskom telu.
Bocvana proglasila vanredno stanje u zdravstvu zbog nestašice lekova
26.08.2025.•
0
Predsednik Bocvane Duma Boko proglasio je vanredno stanje u javnom zdravstvu zbog nestašice osnovnih lekova i medicinske opreme.
Koje tri vrste voća mogu poboljšati san?
25.08.2025.•
0
Pravilno odabrana lagana užina pred spavanje može doprineti kvalitetnijem snu, pod uslovom da ne sadrži kofein, previše šećera ili tečnosti.
U Merilendu prvi put kod čoveka potvrđen slučaj parazita koji se hrani živim mesom
25.08.2025.•
2
U Merilendu je prvi put u SAD kod čoveka potvrđen slučaj parazita valjkastog crva - Cochliomyia hominivorax, poznatog po tome što se hrani živim mesom toplokrvnih životinja.
Miris tela i daha može da otkrije bolesti godinama unapred: Šta još kažu naučnici?
24.08.2025.•
0
Kroz pore na koži i u dahu ispuštamo mnoštvo mirisnih hemikalija. Neke mogu da budu znak da nešto sa našim zdravljem nije u redu.
Rusija planira da potpuno zabrani vejpove, inicijativu podržao i Putin
24.08.2025.•
5
Ruski regioni bi mogli dobiti ovlašćenje da potpuno zabrane vejping, nakon što je ovu inicijativu guvernera oblasti Nižnji Novgorod Gleba Nikitina podržao predsednik Rusije Vladimir Putin.
Nastavnica u Nemačkoj 16 godina bila na bolovanju i primala punu platu: Tek sad ide na pregled
24.08.2025.•
1
Nastavnica u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija već 16 godina je na bolovanju i prima punu platu, ali sada je Vrhovni sud presudio da je sa tim završeno.
Mineral kog nemamo dovoljno, a potreban nam je
22.08.2025.•
0
Mali mineral, ogromna moć - i još veća opasnost ako ga nema dovoljno.
Treba popiti čašu vode čim se probudimo: Evo zašto
22.08.2025.•
1
Prenosive flaše za vodu danas su postale nezaobilazan dodatak, ali i praktičan podsetnik na važnost hidratacije.
U Evropi rekordan broj slučajeva bolesti koje prenose komarci
20.08.2025.•
0
Evropa je ove godine zabeležila rekordan broj slučajeva bolesti koje prenose komarci, poput groznice čikungunja i virusa Zapadnog Nila, što je "nova normala" stvorena klimatskim promenama.
Više od 1.100 preminulih u Španiji zbog talasa vrućine
19.08.2025.•
0
Smrt 1.149 ljudi u Španiji može se pripisati nedavno završenom 16-dnevnom talasu vrućine, procena je Institut za istraživanje javnog zdravlja Karlos Treći.
Komentari 3
Sneza
w/e
Ђ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar