Psihijatrijske bolesti u starijem dobu: Kada povlačenje, tuga i zaboravnost nisu samo posledica godina
Starenje donosi brojne promene, ali povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, problemi sa snom i nagle promene ponašanja ne treba automatski pripisati godinama.
Psihijatrijski poremećaji mogu se javiti u bilo kom životnom dobu, pa tako ni starija populacija nije izuzetak. Iako se depresivni i anksiozni poremećaji ne vezuju isključivo za starost, kod starijih osoba mogu imati drugačije simptome, dok se demencije izdvajaju kao posebna grupa poremećaja karakteristična za poznu životnu dob.
Specijalista psihijatrije i subspecijalista sudske psihijatrije sa Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine prof. dr Vladimir Knežević za 021.rs objašnjava da se shvatanje starosne granice menja kroz vreme, upravo zbog produženja životnog veka.
"Kako se produžava životni vek ljudi, tako se poslednjih nekoliko decenija pomera i ta granica kada govorimo o tome ko je starija osoba. Kada pričamo o psihijatrijskim poremećajima, oni su uglavnom isti kao i u opštoj populaciji, a to su najčešće depresivni i anksiozni poremećaji. Ono što je specifičnije za stariju životnu dob jesu organski mentalni poremećaji, odnosno različite vrste demencija", navodi dr Knežević.
Govoreći o depresiji kod starijih osoba, dr Knežević za Radio 021 ističe da se ona često ne ispoljava na isti način kao kod mlađih ljudi. Dok se kod mlađe populacije najčešće primećuju tuga i gubitak interesovanja, kod starijih simptomi mogu biti prikriveniji.
"Kod ljudi u starijoj životnoj dobi na prvom mestu nisu uvek depresivno raspoloženje i smanjenje interesovanja. Kod njih se češće primećuju smanjenje energije, nedostatak motivacije, povlačenje iz društva i socijalna izolacija", objašnjava on.
Anksioznost kod starijih
Anksiozni poremećaji predstavljaju grupu poremećaja kod kojih osoba oseća stalnu napetost i uznemirenost, a simptomi se mogu ispoljavati i kroz telesne tegobe. Doktor Knežević objašnjava da anksioznost sama po sebi nije bolest, već postaje problem kada počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje osobe.
"Anksioznost je jedna vrsta slobodno lebdeće napetosti, osećaj uznemirenosti koji može da utiče na čovekove aktivnosti i život. Pored psihičkih simptoma, mogu se javiti i telesne tegobe, poput ubrzanog pulsa, otežanog disanja, drhtanja ruku ili različitih bolova", kaže sagovornik 021.
Dodaje da ne postoji isti obrazac kod svih ljudi, pa se ni anksioznost kod starijih ne mora ispoljavati na identičan način.
"Ne postoje dve osobe koje imaju potpuno isto ispoljavanje anksioznosti. Kod starijih ljudi nekada postoje drugačiji načini suočavanja, pa simptomi mogu biti manje vidljivi nego kod mlađih osoba", navodi dr Knežević.
Demencija zahteva preciznu dijagnozu
Jedna od najčešćih tema kada se govori o psihijatrijskim bolestima starijeg doba jeste demencija. Iako se često povezuje sa gubitkom pamćenja, dr Knežević upozorava da postoji više različitih oblika ovog poremećaja.
"Demencija se u nekim sredinama posmatra kao neurološka, a u nekima kao psihijatrijska bolest. Mi je posmatramo kao neuropsihijatrijsku bolest, jer promene na mozgu utiču i na ponašanje i na psihičko stanje osobe", objašnjava on.
Kako navodi, Alchajmerova demencija jeste jedna od najčešćih, ali nije jedini oblik demencije. Zbog toga je važno uraditi odgovarajuću dijagnostiku kako bi se utvrdilo o kojoj vrsti poremećaja je reč.
"Ne tretira se svaka osoba koja ima probleme sa zaboravnošću na isti način. Potrebno je utvrditi o kojoj demenciji se radi kako bi se odredio odgovarajući pristup i način pomoći", kaže dr Knežević za 021.
Pročitaj još
Porodica često prva primeti promene
Promene u ponašanju starije osobe često najpre uočavaju članovi porodice. Ipak, sagovornik upozorava da se određeni simptomi ne smeju pripisivati samo godinama.
"Ne treba reći da je normalno da osoba od 70 ili 80 godina ne izlazi iz kuće, zanemaruje ličnu higijenu, nema apetit, gubi kilograme, ne spava ili je stalno tužna. To nisu stvari koje treba pripisati normalnom starenju", ističe dr Knežević.
Posebno važan pokazatelj jeste koliko promene utiču na svakodnevni život.
"Najvažnije je da procenimo koliko takvo stanje remeti funkcionisanje osobe. Ako više ne može da obavlja aktivnosti koje je ranije samostalno radila, ako ne može da vodi računa o sebi ili prestaje da izlazi i komunicira sa drugima, to je znak da treba potražiti pomoć", dodaje on.
Podrška i prevencija
Mnogi stariji ljudi izbegavaju odlazak kod psihologa ili psihijatra zbog predrasuda i straha od stigmatizacije. Zbog toga porodica ima važnu ulogu u pružanju podrške.
"Najvažnija stvar jeste podrška. Potrebno je razgovarati sa osobom i objasniti joj da traženje pomoći nije nešto zbog čega treba da se oseća loše. Ako postoji sumnja na problem, prvi korak može biti razgovor sa lekarom opšte prakse koji će dalje uputiti pacijenta", kaže dr Knežević.
Kada je reč o prevenciji, sagovornik ističe da mnogi faktori zavise od životnih navika.
"Na neke stvari možemo da utičemo, kao što su pušenje, alkohol, ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesnog zdravlja. Očuvanje fizičkog zdravlja povezano je i sa mentalnim zdravljem. Važno je održavati kontakte sa ljudima i ostati aktivan, kako fizički, tako i psihički", zaključuje dr Knežević za 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
1
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
3
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
Komentari 1
RL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar