Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Očekivani životni vek dramatično je porastao tokom proteklog veka dostigavši 73,8 godina zahvaljujući velikom padu zaraznih bolesti, smrtnosti majki i dece, kao i napretku u prevenciji i lečenju hroničnih oboljenja.
Međutim, novo istraživanje, objavljeno u časopisu "The Lancet Public Health", pokazalo je da godine koje su ljudi dobili ne moraju nužno biti provedene u dobrom zdravlju. Pošto je rast očekivanog životnog veka nadmašio poboljšanja očekivanog broja godina provedenih u dobrom zdravlju u gotovo sve 204 analizirane zemlje i teritorije, autori smatraju da zdravstveni sistemi treba da preusmere fokus sa prostog produžavanja života na poboljšanje kvaliteta tih dodatnih godina, prenosi Euronews.
Istraživači su utvrdili da su ljudi širom sveta 2023. godine u proseku proveli 14,5 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, pri čemu je duži očekivani životni vek sve češće praćen bolestima i invaliditetom koji nisu smrtonosni.
Zemlje u kojima su ljudi živeli najduže takođe su beležile više godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju, što sugeriše da duži životni vek produžava period bolesti i invaliditeta tokom odraslog doba, umesto da ga odlaže do poslednjih godina života.
Tokom 2023. godine ljudi u najbogatijim zemljama proveli su 15,7 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, dok je podsaharska afrička superregija imala najmanji jaz u obolevanju, od devet godina.
Holandija je zabeležila najveći apsolutni rast, pri čemu je udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju porastao sa 13,2 odsto 1990. godine na 15,7 odsto 2023. godine.
Najveći jaz u obolevanju, odnosno trajanje ili udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju, zabeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Kanadi.
Nasuprot tome, ljudi u Nauruu, Solomonskim Ostrvima i Laosu imali su najmanji jaz u obolevanju, provodeći najmanje godina života u lošem zdravstvenom stanju.
Šta uzrokuje ovaj jaz?
Autori su utvrdili da su stanja koja nisu smrtonosna činila 57,4 odsto globalnog jaza u obolevanju, jer povećavaju vreme koje ljudi provode živeći sa invaliditetom ili narušenim zdravljem.
Glavni pokretači među tim stanjima bili su mišićno-koštani poremećaji, poput bola u donjem delu leđa, mentalni poremećaji, bolesti čula, poput gubitka sluha povezanog sa starenjem, kao i nenamerne povrede.
U zemljama sa nižim prihodima, među vodećim uzrocima bili su i nutritivni nedostaci, respiratorne infekcije, tuberkuloza i zanemarene tropske bolesti.
Istraživanje je takođe identifikovalo više faktora rizika, uključujući visok indeks telesne mase, pothranjenost dece i majki, upotrebu duvana, visok nivo glukoze u krvnoj plazmi i zagađenje vazduha.
Upotreba droga i prekomerna konzumacija alkohola bili su među deset vodećih faktora rizika koji doprinose jazu u obolevanju samo u superregiji sa visokim prihodima, dok se nezaštićeni seksualni odnosi izdvajaju kao vodeći faktor isključivo u podsaharskoj Africi.
Pročitaj još
Kako izgleda zdrava budućnost?
Prema rečima autora, ovi nalazi otvaraju pitanja o održivosti sistema socijalne zaštite i raspodeli resursa između prevencije, lečenja i inovacija. Kako se procenat života provedenog u lošem zdravstvenom stanju od 1990. godine postepeno povećava, postoji hitna potreba da se pažnja usmeri na zdravo starenje - proces razvijanja i održavanja funkcionalnih sposobnosti koje omogućavaju dobrobit u starijem životnom dobu, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Naši nalazi sugerišu da buduća poboljšanja zdravlja stanovništva neće proisteći samo iz toga što ćemo pomoći ljudima da žive duže, već i iz toga što ćemo im pomoći da žive zdravije. Napredak u zdravom starenju ne bi trebalo meriti samo dužinom života, već i dužinom života provedenog u dobrom zdravlju, uz veća ulaganja u prevenciju, dugoročno upravljanje bolestima i negu hroničnih bolesnika kako bi se smanjio broj godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju", rekao je glavni autor istraživanja Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington.
Autori istraživanja navode da ekonomski modeli pokazuju da bi unapređenje zdravlja usmereno na starenje moglo doneti veće finansijske koristi nego povećanje očekivanog životnog veka eliminisanjem pojedinačnih bolesti.
"Poboljšanje zdravog starenja zahtevaće veći fokus na stanja i faktore rizika koji dovode do godina provedenih sa invaliditetom. Ranije rešavanje tih problema kroz prevenciju i bolju dugoročnu negu moglo bi da ima značajan društveni, zdravstveni i ekonomski uticaj", rekla je Ketrin Bisinjano, koautorka istraživanja.
U tom cilju, istraživanje poziva na kontinuirana ulaganja u prevenciju, rehabilitaciju, usluge mentalnog zdravlja i negu hroničnih bolesnika, kao i na bolji pristup asistivnim tehnologijama i integrisanim modelima dugotrajne nege.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
1
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
3
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
Komentari 2
Од
Zrzadin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar