Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled

Iva Galicki

Život

27.06.2026.

09:00 > 09:06

Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kako godine prolaze, menjaju se funkcije svih organa, pa tako i nervnog sistema. Promene koje se javljaju kod starijih osoba ne znače automatski bolest, ali je važno razlikovati očekivane posledice starenja od simptoma koji mogu ukazivati na ozbiljnije neurološke poremećaje.

Upravnik Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine prof. dr Željko Živanović za 021.rs objašnjava da se pojam starije populacije kroz vreme menjao, jer se sa napretkom medicine produžava životni vek.

"Ranije smo u medicini neku starosnu granicu podvlačili na 65 godina, međutim kako napreduje medicina i kako populacija postaje sve starija, pomeramo tu granicu kada pričamo o starijim ljudima. Važno je da ne gledamo na starost kao na period u kojem je osoba bez mogućnosti i bez perspektive. Iz ugla lekara, to je i dalje osoba za koju treba uraditi maksimalno moguće, bez obzira na broj godina“, navodi dr Živanović.

Govoreći o promenama koje se javljaju u nervnom sistemu, sagovornik ističe da se one najčešće primećuju kroz usporavanje određenih funkcija.

"Nervni sistem, kao i svi drugi organski sistemi, stari i njegove funkcije se vremenom smanjuju. Kod ljudi se to može odraziti kroz neku vrstu usporenosti, kako fizičke tako i mentalne. Može se javiti otežan hod, slabija koordinacija pokreta, gubitak mišićne snage, ali i određene promene u pamćenju. Recimo, osoba može zaboraviti ime nekoga koga poznaje ili neki detalj, ali to ne mora odmah značiti da postoji bolest“, kaže ovaj lekar za 021.

Kada zaboravljanje postaje upozorenje?

Povremena zaboravnost često se povezuje sa starenjem, ali granica između očekivanih promena i patološkog stanja nalazi se u tome koliko te promene utiču na svakodnevni život. Dr Živanović objašnjava da osoba koja nema ozbiljan neurološki problem može imati poteškoće sa prisećanjem, ali će se informacija uglavnom vratiti.

"Zaboravljanje jeste nešto što se često vezuje za starije ljude. Međutim, ako osoba ne može odmah da se seti imena grada, neke osobe ili događaja, a posle nekog vremena se toga priseti, to može biti deo očekivanih promena. Ono što pravi razliku jeste funkcionalnost te osobe, njeno rasuđivanje i način na koji funkcioniše u svakodnevnom životu", kaže sagovornik.

Problem nastaje kada promene počnu da menjaju ličnost osobe ili joj otežavaju aktivnosti koje je ranije samostalno obavljala.

"Ako počinje da se remeti normalno funkcionisanje, ako porodica primećuje da osoba više nije ista kao ranije, da se menjaju njene karakteristike, ponašanje ili način donošenja odluka, onda je to znak da treba potražiti pomoć lekara“, dodaje dr Živanović.

Prvi simptomi Alchajmerove i Parkinsonove bolesti

Među najpoznatijim neurološkim bolestima starijeg životnog doba su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Iako se obe češće javljaju kod starijih osoba, njihovi simptomi se razlikuju.

"Alchajmerova bolest pre svega predstavlja problem kognitivnih funkcija, odnosno mentalnih sposobnosti. Najčešće prvo dolazi do problema sa pamćenjem novijih događaja. Osoba može da zaboravi razgovor koji je vođen prethodnog dana, šta je radila tog jutra ili neke svakodnevne aktivnosti. Vremenom se mogu javiti problemi sa snalaženjem, obavljanjem uobičajenih radnji i promenama u ponašanju", objašnjava dr Živanović za 021.

Kada je reč o Parkinsonovoj bolesti, promene se najčešće uočavaju kroz poremećaje pokreta.

"Kod Parkinsonove bolesti dominantan problem jeste motorika. Javlja se usporenost pokreta, ukočenost, promena hoda, teškoće pri ustajanju, oblačenju ili obavljanju nekih finih pokreta. Često se pominje i drhtanje ruku, odnosno tremor, ali važno je naglasiti da svaki tremor ne znači Parkinsonovu bolest", navodi on.

Mnogi ljudi se zabrinu kada u porodici postoji slučaj demencije ili Parkinsonove bolesti, ali dr Živanović naglašava da nasledni faktor nije presudan u većini slučajeva.

"Ne treba da postoji strah ako je neko imao roditelja, baku ili deku koji su bolovali od demencije ili Parkinsonove bolesti. Genetika postoji kao faktor, ali kod manjeg broja pacijenata. Mnogo češće se radi o kombinaciji različitih faktora, uključujući godine života, stanje krvnih sudova, način života i druge bolesti", objašnjava dr Živanović.

Porodica često prva primeti promene

Promene u ponašanju i funkcionisanju starije osobe često najpre uoče članovi porodice, zbog toga je njihova reakcija važna, posebno kada simptomi postanu učestaliji ili izraženiji.

"Najčešće porodica ili ukućani prvi primete da nešto nije kao ranije i oni dovedu osobu na pregled. Međutim, važno je razlikovati nagle promene od onih koje se razvijaju postepeno. Ako se neko juče ponašao potpuno normalno, a danas ima problem sa pamćenjem, ponašanjem ili rasuđivanjem, to može biti znak hitnog stanja i zahteva brzu reakciju", ističe sagovornik.

Kod promena koje se razvijaju postepeno, potrebno je obaviti pregled i procenu.

"Ako se simptomi polako razvijaju i vremenom postaju izraženiji, osoba treba da se javi lekaru. Prvi korak može biti lekar opšte prakse koji će proceniti stanje i uputiti pacijenta na dalje ispitivanje", dodaje dr Živanović za Radio 021.

Prevencija počinje mnogo pre starosti

Iako se rizik za neurološke bolesti povećava sa godinama, postoje faktori na koje čovek može da utiče.

"Na godine ne možemo da utičemo, ali možemo da utičemo na veliki broj drugih faktora. Tu pre svega mislim na kontrolu krvnog pritiska, šećera, holesterola, prestanak pušenja, smanjenje alkohola, fizičku aktivnost i održavanje socijalnih kontakata", navodi dr Živanović.

On dodaje da očuvanje funkcija mozga podrazumeva i mentalnu aktivnost i kvalitetan san.

"Veoma je važno da ljudi ostanu aktivni, da imaju kontakte sa drugima, da razvijaju neka nova interesovanja i da ne budu izolovani. Mozak, kao i svaki drugi organ, treba koristiti i održavati. Prevencija nije nešto što počinje kada nastanu problemi, već mnogo ranije kroz način života koji vodimo", zaključuje dr Živanović.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Mp

27.06.2026 • 12:21

Svakodnevno rešavanje enigmatskih zadataka održava mozak u "formi". Dakle, ukrštenice, osmosmerke, rebusi i, naročito, sudoku.

15 0 +15
zztop

27.06.2026 • 12:10

Moj deda rade često traži papir i olovku da nešto napiše a kada ih nađe zaboravi šta je hteo da napiše ...

8 3 +5
Jova

27.06.2026 • 10:48

Vežba

Po savetu lekara rešim ukrštenice u najmanje 4 novine svakog dana a mogu se naći po pekarama ili kafićima.
Sadržinu tih novina ne treba nikako čitati jer dovodi do nepovratnog odumiranja sivih ćelija što se može lako proveriti u našoj okolini.
Uzgred neverovattna je politička podela po stolovima. Za istim stolom sede samo istomišljenici i to strogo!
Ludilo!

23 22 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.