Lekari objašnjavaju zašto su moždani udari češći ujutru
Moždani udar nastaje kada se u organizmu formira krvni ugrušak ili dođe do začepljenja krvnog suda, zbog čega mozak ne dobija dovoljnu količinu krvi.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Podaci pokazuju da se moždani udari češće javljaju u jutarnjim časovima.
"Moždani udar zaista može da se dogodi u bilo koje doba dana i to želim prvo da naglasim. Međutim, kada su epidemiolozi proučavali ovu temu, pokazalo se da veći procenat pacijenata dolazi upravo ujutru. Različite studije navode različite vremenske okvire, ali uglavnom je reč o periodu između šest i 12 časova", objasnila je dr Fan Kaprio, vaskularna neurološkinja iz zdravstvenog sistema "Northwestern Medicine" u američkoj saveznoj državi Ilinois.
Zašto su moždani udari češći ujutru?
Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne ovu pojavu.
Dr Dilep Ragvendra Javagal, profesor kliničke neurologije i neurohirurgije na Medicinskom fakultetu Miler Univerziteta u Majamiju i direktor interventne neurologije u Memorijalnoj bolnici Džekson, rekao je da postoje biološki razlozi zbog kojih su moždani udari češći u jutarnjim satima.
Prema rečima dr Gregorija Albersa, profesora neurohirurgije i direktora Centra za moždani udar Univerziteta Stanford u Kaliforniji, krv je ujutru "gušća", odnosno sklonija stvaranju ugrušaka.
"Naši prirodni mehanizmi za razlaganje krvnih ugrušaka u organizmu manje su efikasni u ranim jutarnjim satima", objasnio je Albers za Huffpost.
Pored toga, ujutru dolazi i do porasta krvnog pritiska.
"Dok spavate, tokom noći krvni pritisak opada, a kako se budite počinje da raste. Smatra se da su upravo to glavni mehanizmi koji objašnjavaju povećanu učestalost moždanih udara u ranim jutarnjim satima", rekao je on.
Simptomi koje nikada ne treba ignorisati
Pošto je moždani udar veoma čest, važno je znati kako da ga prepoznate. Međutim, simptome ponekad nije lako uočiti.
"Začepljenje krvnog suda u mozgu ne mora da izazove bol. Umesto toga, važno je obratiti pažnju na to da neka funkcija iznenada nestane, jer kada mozak ne dobija dovoljno krvi, prestaje normalno da radi", rekla je Kaprio.
Na znake gubitka neuroloških funkcija treba obratiti posebnu pažnju, a oni mogu uključivati probleme sa vidom, govorom, pokretima, osećajem ili ravnotežom, naročito ako se javljaju samo na jednoj strani tela.
"To može biti znak da deo mozga ne dobija krv koja mu je potrebna", dodala je ona.
Pravilo BE FAST (Budi brz)
Lekari koriste jednostavnu skraćenicu BE FAST, koja pomaže da se zapamte najvažniji simptomi moždanog udara:
B (Balance) - iznenadan gubitak ravnoteže ili vrtoglavica.
E (Eyes) - nagle promene vida, zamućen ili izgubljen vid.
F (Face) - spušten jedan ugao usana ili asimetrija lica.
A (Arms) - slabost ili oduzetost jedne ruke.
S (Speech) - otežan ili nerazgovetan govor.
T (Time) - vreme je presudno, odmah pozovite hitnu pomoć.
"Čim primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć i potražite lekarsku pomoć", naglasila je Kaprio.
Simptomi nastaju iznenada
Prema Albersu, pojedini simptomi, poput utrnulosti ili slabosti, mogu se pomešati sa problemima sa nervima, ali postoji važna razlika.
"Najvažnije je da se simptomi moždanog udara javljaju iznenada. Ako vam ruka postepeno slabi danima, to nije moždani udar. Kod moždanog udara ruka je potpuno normalna, a onda odjednom naglo oslabi", objasnio je Albers.
Pročitaj još
Većina moždanih udara može da se spreči
Prema rečima Javagala, "u 2026. godini moždani udar je u velikoj meri moguće sprečiti". On navodi da se čak 80 odsto moždanih udara može izbeći pridržavanjem zdravih životnih navika.
Američko udruženje za srce preporučuje osam osnovnih pravila, poznatih kao "Life's Essential 8", za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara:
- zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, nemasnim proteinima, semenkama i orašastim plodovima,
- najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno (poput hodanja ili rada u bašti) ili 75 minuta intenzivne aktivnosti (poput trčanja ili plivanja),
- izbegavanje duvana,
- sedam do devet sati sna svake noći,
- održavanje zdrave telesne težine,
- održavanje normalnog nivoa holesterola,
- kontrola nivoa šećera u krvi,
- održavanje krvnog pritiska u granicama normale.
Brza reakcija može spasiti mozak
Ako ipak dođe do moždanog udara, od presudnog je značaja što pre stići do lekara.
Javagal naglašava da se moždani udari danas često veoma uspešno leče ako pacijent dovoljno brzo dobije medicinsku pomoć. Više od 80 odsto svih moždanih udara čini ishemijski moždani udar, koji nastaje zbog začepljenja krvnog suda.
"Moždani udar može čak i da se preokrene ako odmah pozovete hitnu pomoć", rekao je on.
Razlog je to što lekari mogu da primene lekove koji rastvaraju ugrušak do četiri i po sata od nastanka simptoma. Čak i nakon isteka tog perioda postoji mogućnost lečenja mehaničkom trombektomijom - postupkom kojim se ugrušak uklanja iz krvnog suda kako bi se ponovo uspostavio protok krvi.
Na kraju, stručnjaci ističu da je najvažnije što pre potražiti pomoć.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
5
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar