VIDEO: Vaša krvna grupa utiče na rizik od ranog moždanog udara
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Foto: Pixabay
Ovo otkriće, objavljeno u radu iz 2022. godine, produbljuje naše razumevanje o tome kako naš jedinstveni biološki sastav može uticati na naše zdravlje.
"Ovo važno i iznenađujuće otkriće doprinosi našem trenutnom znanju o nemodifikovanim faktorima rizika za moždani udar - uključujući krvnu grupu osobe", rekao je doktor nauka i lekar sa Univerziteta Merilend Mark Gladvin, kada je studija objavljena.
Verovatno ste čuli za krvne grupe A, B, AB i O, koje se odnose na različite hemijske markere, poznate kao antigeni, koji se nalaze na površini naših crvenih krvnih zrnaca. Čak i unutar ovih glavnih krvnih grupa, postoje suptilne varijacije uzrokovane mutacijama u uključenim genima.
Istraživači su analizirali podatke iz 48 genetskih studija, koje su obuhvatile približno 17.000 pacijenata sa moždanim udarom i skoro 600.000 kontrolnih osoba bez moždanog udara. Svi učesnici su imali između 18 i 59 godina.
Njihovi nalazi otkrili su jasnu vezu između gena odgovornog za podgrupu krvne grupe A1 i ranog moždanog udara.
"Broj ljudi sa ranim moždanim udarima je u porastu. Ti ljudi imaju veću verovatnoću da umru od tog po život opasnog događaja, a preživeli se potencijalno suočavaju sa decenijama invaliditeta. Uprkos tome, malo je istraživanja o uzrocima ranih moždanih udara", rekao je glavni autor i vaskularni neurolog Stiven Kitner sa Univerziteta Merilend, prenosi ScienceAlert.
Genomska pretraga otkrila je dve lokacije koje su snažno povezane sa ranijim rizikom od moždanog udara. Jedna od tih lokacija poklopila se sa mestom gde se nalaze geni za krvnu grupu.
Druga analiza specifičnih tipova gena za krvnu grupu zatim je otkrila da ljudi čiji genotip kodira varijantu grupe A imaju 16 procenata veće šanse da dožive moždani udar pre 60. godine u poređenju sa populacijom drugih krvnih grupa.
Za one sa genom za grupu O1, rizik je bio manji za 12 procenata.
Ipak, istraživači su naglasili da je dodatni rizik od moždanog udara kod ljudi sa krvnom grupom A mali, pa nema potrebe za dodatnom opreznošću ili skriningom kod ove grupe.
"Još ne znamo zašto krvna grupa A nosi veći rizik. Ali verovatno ima veze sa faktorima zgrušavanja krvi kao što su trombociti i ćelije koje oblažu krvne sudove, kao i sa drugim cirkulišućim proteinima, koji svi igraju ulogu u razvoju krvnih ugrušaka", rekao je Kitner.
Iako rezultati studije mogu delovati uznemirujuće - da krvna grupa može uticati na rani rizik od moždanog udara - stavimo te rezultate u kontekst.
Svake godine nešto manje od 800.000 ljudi u SAD doživi moždani udar. Većina tih događaja - otprilike tri od četiri - dešavaju se kod osoba starijih od 65 godina, a rizik se udvostručuje svakom narednom decenijom posle 55. godine.
Takođe, učesnici studije su živeli u Severnoj Americi, Evropi, Japanu, Pakistanu i Australiji, a osobe koje nisu evropskog porekla činile su samo 35 procenata učesnika. Buduće studije sa raznovrsnijim uzorkom mogle bi pomoći da se razjasni značaj ovih rezultata.
"Očigledno su nam potrebne dodatne studije kako bismo razjasnili mehanizme povećanog rizika od moždanog udara", rekao je Kitner.
Još jedno ključno otkriće studije došlo je iz poređenja ljudi koji su doživeli moždani udar pre 60. godine sa onima koji su ga doživeli nakon 60.
Za ovo su istraživači koristili bazu podataka sa oko 9.300 osoba starijih od 60 koje su imale moždani udar i oko 25.000 kontrolnih osoba istog uzrasta koje nisu imale moždani udar.
Otkrili su da povećan rizik od moždanog udara kod ljudi sa krvnom grupom A postaje beznačajan u grupi sa kasnim nastupom udara, što sugeriše da rani moždani udari mogu imati drugačiji mehanizam u poređenju sa onima koji se javljaju kasnije u životu.
Moždani udari kod mlađih ljudi ređe su uzrokovani nakupljanjem masnih naslaga u arterijama (proces koji se zove ateroskleroza), a češće su posledica faktora povezanih sa formiranjem ugrušaka, navode autori.
Pročitaj još
Studija je takođe otkrila da ljudi sa krvnom grupom B imaju oko 11 procenata veću verovatnoću da dožive moždani udar u poređenju sa kontrolama koje nisu imale udar, bez obzira na uzrast.
Prethodne studije sugerišu da deo genoma koji kodira krvnu grupu, poznat kao "ABO lokus", ima veze sa kalcifikacijom koronarnih arterija, što ograničava protok krvi, kao i sa srčanim udarima.
Genetske sekvence za krvne grupe A i B takođe su povezane sa nešto većim rizikom od krvnih ugrušaka u venama, poznatih kao venska tromboza.
Ovaj rad je objavljen u časopisu "Neurology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Komentari 1
N
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar