Super-retka "hibridna" krvna grupa otkrivena kod samo troje ljudi
Istraživanje o tome zašto se krv ne ponaša uvek kako lekari očekuju dovelo je do otkrića izuzetno retke mutacije u vrlo neuobičajenoj varijanti krvne grupe.
Foto: Pixabay
Testiranjem više od 544.000 uzoraka krvi u bolnici na Tajlandu otkrivena su tri slučaja dosad nepoznate verzije B(A) fenotipa - genetske specifičnosti za koju se procenjuje da se javlja kod oko 0.00055 odsto ljudi, odnosno kod jedne osobe na svakih 180.000.
Otkriće, koje je predvodila hematološkinja Džanejira Kitivorapart sa Univerziteta Mahidol, sugeriše da postoji još mnogo retkih varijanti krvnih grupa koje su previše suptilne da bi ih uobičajeni testovi otkrili.
Ljudska krv se obično svrstava u osam glavnih grupa prema šećerima i proteinima - ili njihovom odsustvu - na površini crvenih krvnih zrnaca.
A, B i AB krvne grupe određuju se po obliku antigena (šećernih molekula koji mogu izazvati imuni odgovor). O krvna grupa nema ni A ni B antigene.
Pored toga, rezus faktor (Rh) označava prisustvo (+) ili odsustvo (−) određenog proteina koji utiče na kompatibilnost krvi.
Svaka krvna grupa predstavlja molekulski potpis koji telo prepoznaje kao "svoje". Ako imune ćelije naiđu na krv sa nepoznatim markerima, mogu da oslobode snažna antitela koja je uništavaju - zbog čega je krvna grupa ključna za bezbedne transfuzije.
Ali, ljudska krv je daleko raznovrsnija od samo osam tipova. Jedna od takvih varijanti je B(A) - krv koja je formalno tipa B, ali sa mutacijama koje daju enzimu blagu A aktivnost, piše ScienceAlert.
Tip krvi se utvrđuje posmatranjem antigena na crvenim krvnim zrncima i antitela u plazmi. Kada rezultati iz ta dva dela krvi ne odgovaraju dolazi do ABO neslaganja, što može usporiti lečenje dok lekari pokušavaju da utvrde pravu krvnu grupu.
Kitivorapart i njen tim ispitali su 285.450 uzoraka davalaca krvi i 258.780 uzoraka pacijenata u periodu od osam godina u bolnici Siriraj na Tajlandu - ukupno 544.230 uzoraka.
Kod 396 uzoraka (0,15 odsto) pacijenata zabeleženo je ABO neslaganje. Polovina njih je isključena jer su uzorci bili od pacijenata koji su prošli transplantaciju matičnih ćelija.
Preostalo je 198 uzoraka sa pravim ABO neslaganjem - većina zbog slabog prisustva A ili B antigena. Samo jedan pacijent imao je B(A) fenotip.
Kod davalaca krvi, neslaganje je bilo još ređe - samo 74 uzorka (0,03 odsto). To i ne iznenađuje, jer su pacijenti češće hronično bolesni, što može uticati na ponašanje krvi. Još dvoje davalaca imalo je B(A) fenotip.
Ukupno troje ljudi sa ovom krvnom specifičnošću podstaklo je naučnike da sprovedu dodatnu analizu.
Otkrili su četiri mutacije u ABO genu, koji kodira enzim odgovoran za dodavanje šećera na krvne ćelije - kombinaciju koja nikada ranije nije dokumentovana. Krv tehnički pripada B tipu, ali ima blagu A aktivnost koja zbunjuje standardne testove.
Iako je pogođen samo mali broj ljudi, otkriće ukazuje da možda postoje još neotkrivene varijante krvi. Takođe, potvrđuje važnost genetskog testiranja kada rezultati standardnih analiza nisu jasni.
"Buduće studije treba da objasne strukturalne i funkcionalne posledice mutiranog ABO transferaznog enzima", navode istraživači.
Pročitaj još
Iako su ovakva otkrića vrlo retka, nisu bez presedana.
Godine 2024. naučnici su rešili misteriju staru 50 godina kada su otkrili da je uzorak krvi trudnice iz 1972. zapravo predstavljao nov sistem krvnih grupa.
Početkom 2025. istraživači iz Francuske otkrili su, verovatno, najređu krvnu grupu na svetu, tokom rutinskog testa jedne pacijentkinje sa karipskog ostrva Gvadelupe - tip nazvan "Gvada-negativna".
"Ona je nesumnjivo jedini poznati slučaj na svetu. Ona je jedina osoba na svetu koja je kompatibilna sama sa sobom", izjavio je tada biolog Tjeri Pejrar iz Francuske krvne ustanove.
Ova studija o novom B(A) fenotipu objavljena je u časopisu "Transfusion and Apheresis Science".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
0
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
3
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar