Super-retka "hibridna" krvna grupa otkrivena kod samo troje ljudi
Istraživanje o tome zašto se krv ne ponaša uvek kako lekari očekuju dovelo je do otkrića izuzetno retke mutacije u vrlo neuobičajenoj varijanti krvne grupe.
Foto: Pixabay
Testiranjem više od 544.000 uzoraka krvi u bolnici na Tajlandu otkrivena su tri slučaja dosad nepoznate verzije B(A) fenotipa - genetske specifičnosti za koju se procenjuje da se javlja kod oko 0.00055 odsto ljudi, odnosno kod jedne osobe na svakih 180.000.
Otkriće, koje je predvodila hematološkinja Džanejira Kitivorapart sa Univerziteta Mahidol, sugeriše da postoji još mnogo retkih varijanti krvnih grupa koje su previše suptilne da bi ih uobičajeni testovi otkrili.
Ljudska krv se obično svrstava u osam glavnih grupa prema šećerima i proteinima - ili njihovom odsustvu - na površini crvenih krvnih zrnaca.
A, B i AB krvne grupe određuju se po obliku antigena (šećernih molekula koji mogu izazvati imuni odgovor). O krvna grupa nema ni A ni B antigene.
Pored toga, rezus faktor (Rh) označava prisustvo (+) ili odsustvo (−) određenog proteina koji utiče na kompatibilnost krvi.
Svaka krvna grupa predstavlja molekulski potpis koji telo prepoznaje kao "svoje". Ako imune ćelije naiđu na krv sa nepoznatim markerima, mogu da oslobode snažna antitela koja je uništavaju - zbog čega je krvna grupa ključna za bezbedne transfuzije.
Ali, ljudska krv je daleko raznovrsnija od samo osam tipova. Jedna od takvih varijanti je B(A) - krv koja je formalno tipa B, ali sa mutacijama koje daju enzimu blagu A aktivnost, piše ScienceAlert.
Tip krvi se utvrđuje posmatranjem antigena na crvenim krvnim zrncima i antitela u plazmi. Kada rezultati iz ta dva dela krvi ne odgovaraju dolazi do ABO neslaganja, što može usporiti lečenje dok lekari pokušavaju da utvrde pravu krvnu grupu.
Kitivorapart i njen tim ispitali su 285.450 uzoraka davalaca krvi i 258.780 uzoraka pacijenata u periodu od osam godina u bolnici Siriraj na Tajlandu - ukupno 544.230 uzoraka.
Kod 396 uzoraka (0,15 odsto) pacijenata zabeleženo je ABO neslaganje. Polovina njih je isključena jer su uzorci bili od pacijenata koji su prošli transplantaciju matičnih ćelija.
Preostalo je 198 uzoraka sa pravim ABO neslaganjem - većina zbog slabog prisustva A ili B antigena. Samo jedan pacijent imao je B(A) fenotip.
Kod davalaca krvi, neslaganje je bilo još ređe - samo 74 uzorka (0,03 odsto). To i ne iznenađuje, jer su pacijenti češće hronično bolesni, što može uticati na ponašanje krvi. Još dvoje davalaca imalo je B(A) fenotip.
Ukupno troje ljudi sa ovom krvnom specifičnošću podstaklo je naučnike da sprovedu dodatnu analizu.
Otkrili su četiri mutacije u ABO genu, koji kodira enzim odgovoran za dodavanje šećera na krvne ćelije - kombinaciju koja nikada ranije nije dokumentovana. Krv tehnički pripada B tipu, ali ima blagu A aktivnost koja zbunjuje standardne testove.
Iako je pogođen samo mali broj ljudi, otkriće ukazuje da možda postoje još neotkrivene varijante krvi. Takođe, potvrđuje važnost genetskog testiranja kada rezultati standardnih analiza nisu jasni.
"Buduće studije treba da objasne strukturalne i funkcionalne posledice mutiranog ABO transferaznog enzima", navode istraživači.
Pročitaj još
Iako su ovakva otkrića vrlo retka, nisu bez presedana.
Godine 2024. naučnici su rešili misteriju staru 50 godina kada su otkrili da je uzorak krvi trudnice iz 1972. zapravo predstavljao nov sistem krvnih grupa.
Početkom 2025. istraživači iz Francuske otkrili su, verovatno, najređu krvnu grupu na svetu, tokom rutinskog testa jedne pacijentkinje sa karipskog ostrva Gvadelupe - tip nazvan "Gvada-negativna".
"Ona je nesumnjivo jedini poznati slučaj na svetu. Ona je jedina osoba na svetu koja je kompatibilna sama sa sobom", izjavio je tada biolog Tjeri Pejrar iz Francuske krvne ustanove.
Ova studija o novom B(A) fenotipu objavljena je u časopisu "Transfusion and Apheresis Science".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
0
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Temperatura kod dece: Kada je bezazlena, a kada znak za uzbunu?
02.05.2026.•
0
Povišena temperatura jedan je od najčešćih razloga za odlazak kod pedijatra, ali sama po sebi nije bolest već prirodan odgovor organizma na infekciju.
Ovo su znakovi da vam hronično nedostaje san
01.05.2026.•
0
Hronični nedostatak sna najčešće povezujemo s očiglednim simptomima poput iscrpljenosti, ali telo često šalje i suptilnije znakove koji mogu da prođu neprimećeno.
Ako ste stalno umorni možda vam nedostaje ovaj nutrijent
01.05.2026.•
1
Mnogi ljudi se svakodnevno osećaju iscrpljeno i bez energije, čak i kada spavaju dovoljno i redovno.
Mađarski hirurg izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici: Spasao život pacijentu
30.04.2026.•
6
Mađarski lekar je izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici, za koju stručnjaci kažu da je jedinstvena u Mađarskoj i izuzetno retka širom Evrope.
Ako se mučite sa alergijama: Ovo su najefikasniji preparati za ublažavanje simptoma
30.04.2026.•
0
Magistarka farmacije Jelena Čizmić ističe da su intranazalni kortikosteroidi najbolja terapija za ublažavanje alergijskih simptoma, a koriste se i suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina i probiotski preparati.
Zašto ste stalno umorni: Možda vam nedostaje jod
30.04.2026.•
0
Ako se budite umorni, teško koncentrišete i osećate usporeno - to nije prolazno stanje, već znak da telo ne funkcioniše optimalno.
Sve više Amerikanaca pije sirovo mleko - uprkos epidemijama i upozorenjima naučnika
30.04.2026.•
3
Pristalice konzumiranja sirovog mleka u SAD nastoje da taj potencijalno opasan proizvod učine šire dostupnim i lakšim za nabavku, čak i dok nova epidemija - jedna od najmanje pet za godinu dana - razboljeva decu.
Evo kako psi i mačke utiču na naše mentalno zdravlje
29.04.2026.•
1
Kućni ljubimci aktivno doprinose poboljšanju dobrobiti ljudi.
Koga najčešće ubadaju komarci? Imaju "favorita" među krvnim grupama
29.04.2026.•
3
Neki ljudi su zaista skloniji ubodima komaraca, a naučnici tvrde da za to postoje konkretni razlozi. Na to koga će komarci pre ubosti utiče niz faktora, od genetike i metabolizma do odeće koju nosite.
Stres, hrana ili nešto treće? Šta zaista pokreće IBS
29.04.2026.•
0
April je mesec podizanja svesti o sindromu iritabilnog creva (IBS), stanju koje pogađa sve veći broj ljudi, a o kojem se i dalje nedovoljno govori.
Sledi testiranje na ljudima - implant u mozgu za lečenje depresije
28.04.2026.•
0
Najnoviji interfejs između mozga i računara mogao bi da pomogne ljudima da se oporave od teške depresije.
Otkrivena nova bolest pluća: Zbog pucketanja pri disanju zove se "kokica", javlja se kod onih koji vejpuju
28.04.2026.•
0
Ruski lekari dijagnostikovali su takozvanu bolest pluća nazvanu "kokica" ne samo na osnovu jednog simptoma, pucketanja prilikom disanja, već i na osnovu sve češćeg kratkog daha i poremećaja spavanja.
Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje
26.04.2026.•
0
Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.
Da li vodica za ispiranje usta zaista oštećuje srce?
26.04.2026.•
1
Video snimci na društvenim mrežama tvrde da vodica za ispiranje usta može povećati rizik od povećanog krvnog pritiska - i potencijalno oštetiti zdravlje srca.
SZO: U Evropi samo četiri zemlje vakcinišu dovoljno ljudi protiv gripa
26.04.2026.•
0
Iako vakcinacija protiv sezonskog gripa postoji kao mera Svetske zdravstvene organizacije više od 20 godina, samo četiri evropske zemlje vakcinišu dovoljno ljudi kako bi se odbranili od te bolesti.
Direktor Instituta "Dedinje": Važno je da ne jedemo žderući, nego onoliko koliko možemo da "sagorimo"
26.04.2026.•
3
Direktor Instituta "Dedinje" Milovan Bojić upozorio je da smo zemlja sa najvećim procentom smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova i apelovao na građane na mere prevencije i odvikavanje od nezdravih životnih navika.
Dnevna mera šećera: Koliko je previše, a koliko bezbedno
25.04.2026.•
1
Šećer je prisutan u gotovo svim namirnicama, prirodno u voću i povrću, ali i kao dodatak u brojnim industrijskim proizvodima.
Za roditelje dečaka: Zašto je HPV vakcina važna i za muškarce
25.04.2026.•
2
Vakcina koja je dugo bila preporučivana isključivo kao zaštita od raka grlića materice kod žena sada pokazuje jasne koristi i za muškarce.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar