Naučnici "zapanjeni" oporavkom pluća dece u delovima Londona gde je saobraćaj skoro potpuno zabranjen
Naučnici kažu da su bili "zapanjeni" time koliko brzo su pluća male dece počela da se oporavljaju i rastu nakon što su na području na kojem žive uvedena ograničenja zagađenja.
Foto: 021.rs
Istraživači su otkrili da su deca u Londonu, čiji je rast pluća bio usporen zbog zagađenja, pokazala impresivna poboljšanja nakon što je uvođenje Zone ultraniskih emisija (Ulez) 2019. godine smanjilo emisije.
Studija je pratila više od 3.400 osnovaca u Londonu i Lutonu i pruža ono za šta naučnici veruju da je do sada najsnažniji dokaz da bi lokalne zone čistog vazduha mogle da pomognu u smanjenju dela štete koju zagađenje izaziva tokom detinjstva.
Međutim, nezavisni istraživači upozoravaju da se moraju uzeti u obzir i drugi faktori, piše BBC.
Zagađenje vazduha može da uspori rast pluća kod male dece, ostavljajući ih izloženijim povećanom riziku od astme, bolesti srca, dijabetesa, pa čak i prerane smrti.
Deca su takođe osetljivija na zagađenje jer se njihova pluća i imunitet još razvijaju. Osim toga, kada su napolju, obično su bliže tlu i izvorima izduvnih gasova.
Ela Adu-Kisi-Debra, devetogodišnja devojčica iz Londona koja je 2013. godine umrla nakon napada astme, postala je 2020. prva osoba u Velikoj Britaniji kojoj je zagađenje vazduha navedeno kao uzrok smrti.
U okviru studije, istraživači su uključili decu uzrasta od šest do devet godina koja su pohađala osnovne škole u londonskoj zoni ultraniskih emisija i pratili istu decu pet godina, poredeći ih sa sličnom decom - po socioekonomskom poreklu, fizičkoj aktivnosti i etničkoj pripadnosti - u Lutonu.
Deca u studiji svake godine su prolazila testove funkcije i kapaciteta pluća, počevši godinu dana pre uvođenja Uleza i tokom četiri godine nakon njegovog uvođenja.
Početni rezultati pokazali su da su pluća dece u Londonu imala manji kapacitet od pluća dece u Lutonu, koji je manje zagađen od Londona, ali ima sličnu mešavinu zagađujućih materija.
Na kraju studije kapacitet pluća dece dostigao je gotovo identične nivoe u obe grupe.
"Iako bismo očekivali da dečja pluća rastu iz godine u godinu, naši rezultati ukazuju na to da se rast pluća kod londonske dece ubrzao tokom četiri godine kako bi 'sustigao' kontrolnu grupu u Lutonu i dostigao slične nivoe kapaciteta pluća", navode istraživači.
"Bio sam apsolutno zapanjen kada sam prvi put video rezultate. Brzina kojom je londonska grupa nadoknadila zaostatak u kapacitetu pluća bila je iznenađujuća i impresivna. Ovo pokazuje da ambiciozna zona čistog vazduha može da smanji nivo zagađenja i brzo obnovi rast dečjih pluća koji je bio usporen", rekao je za BBC profesor Kris Grifits sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, jedan od glavnih autora studije.
Glavni test merio je koliko vazduha dete može snažno da izdahne za jednu sekundu nakon dubokog udaha.
U praktičnom smislu, poboljšanja bi mogla da znače da deca iz londonske grupe mogu da trče jednako brzo kao deca iz Lutona bez ostajanja bez daha ili, na primer, da ugase isti broj svećica, objasnio je Grifits.
Drugi način testiranja kapaciteta pluća korišćen u studiji takođe je pokazao značajna poboljšanja, mada ne u istoj meri, što ukazuje na to da još ima prostora za napredak.
Ukupno gledano, udeo dece u Londonu čiji je kapacitet pluća ocenjen kao "klinički narušen", što ukazuje na oštećenje pluća koje dovodi do kašlja ili nedostatka daha, smanjen je sa 14 na devet odsto.
U Lutonu, gde su uvedene neke mere manjeg obima za borbu protiv zagađenja vazduha, taj procenat smanjen je sa devet na sedam odsto.
Merenja istraživačkog tima takođe su pokazala da je nivo azot-dioksida kojem su deca bila izložena tokom ovog perioda opadao brže u Londonu nego u Lutonu.
Istraživači kažu da je ovo ključno jer verovatno pokazuje da je poboljšanje rasta pluća koje su uočili povezano sa poboljšanjem kvaliteta vazduha nakon uvođenja Uleza.
Londonski Ulez prvi put je uveo gradonačelnik Sadik Kan 2019. godine u pokušaju da "očisti vazduh Londona". London je imao visoke nivoe štetnog azot-dioksida koji potiče od motornih vozila.
Vlasnici starijih vozila koja više zagađuju morali su da plaćaju dnevnu naknadu za vožnju centralnim Londonom. Mere su kasnije proširene na celu prestonicu. Iako su mnogi podržali ovu politiku, ona je izazvala političko protivljenje i proteste.
Profesorka Ana Hansel sa Univerziteta u Lesteru, koja nije učestvovala u studiji, rekla je da će poboljšana funkcija pluća kod dece "verovatno imati doživotne koristi po njihovo zdravlje".
Pročitaj još
Dodala je da su studiju "pažljivo sproveli ugledni istraživači" i da su geografska poređenja Londona i Lutona bila važna jer je tokom vremena generalno dolazilo do smanjenja zagađenja vazduha.
"To se pokazalo posebno korisnim, s obzirom na to da je period istraživanja obuhvatio pandemiju kovida19 - i pokazuje da rezultati u Londonu nisu posledica promena povezanih sa pandemijom", rekla je ona.
Još jedan aspekt koji treba uzeti u obzir jeste mogućnost da su deca iz londonske grupe nakon uvođenja Uleza češće pešačila ili vozila bicikl do škole.
U međuvremenu, Kevin Mekonvej, profesor emeritus Otvorenog univerziteta, rekao je da je važno uzeti u obzir pun uticaj kovida i ocenio da bi proučavanje drugih gradova moglo da pomogne da se utvrdi da li su neka poboljšanja posledica neizmerenih razlika između Londona i Lutona.
Glavna autorka studije, dr Helen Vud sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, rekla je da, iako su rezultati veoma obećavajući, nema mesta za opuštanje jer "zagađenje vazduha i u Londonu i u Lutonu - kao i u drugim gradovima širom Velike Britanije - i dalje premašuje nivoe iz smernica Svetske zdravstvene organizacije, tako da još ima posla".
"Znamo da su zone čistog vazduha složena oblast i da se mora uzeti u obzir njihov uticaj na kompanije i pojedince. Ono što mi radimo jeste dodavanje novih dokaza koji mogu da doprinesu raspravi. Više od milijardu dece živi u gradovima širom sveta, a većina njih u zagađenim sredinama, zbog čega imaju veoma loš početak života. Zato su ovo važni rezultati od globalnog značaja", rekao je Grifits.
U istraživanju su učestvovali naučnici sa univerziteta Bedfordšir, Oksford, Kembridž, Edinburg i Južna Kalifornija, a studija je objavljena u časopisu "The Lancet Public Health".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
0
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
0
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar