CO2 iz vazduha menja našu krv

Autor: 021.rs

Život

04.03.2026.

04:38

Porast ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi može se detektovati i izmeriti u krvi njenih ljudskih stanovnika, sugeriše nova studija.

Foto: Pixabay

U zdravstvenim podacima tokom 20 godina iz baze podataka stanovništva SAD, naučnici su pronašli promene u hemiji krvi koje su, kako kažu, u skladu sa većom izloženošću CO2.

To još nije opasno, ali ako se trend nastavi, neke vrednosti hemije krvi mogle bi da se približe granici današnjeg prihvaćenog zdravog raspona oko 2076. godine, prema modelovanju istraživača.

"Ono što vidimo jeste postepena promena u hemiji krvi koja odražava porast atmosferskog ugljen-dioksida, koji pokreće klimatske promene. Ako se trenutni trendovi nastave, modelovanje pokazuje da bi prosečni nivoi bikarbonata u narednih 50 godina mogli da se približe gornjoj granici današnjeg prihvaćenog zdravog raspona. Nivoi kalcijuma i fosfora takođe bi mogli da dosegnu donju granicu svojih zdravih raspona kasnije tokom ovog veka", kaže respiratorni fiziolog Aleksandar Larkomb sa Univerziteta Kertin u Australiji, prenosi ScienceAlert.

Prema fosilnom zapisu, nivoi atmosferskog CO2 na Zemlji ostali su relativno stabilni tokom najmanje 150.000 godina istorije Homo sapiensa, krećući se oko 280 do 300 delova na milion (ppm). U poslednjim decenijama dramatično su porasli, sa oko 369 ppm 2000. godine na oko 420 ppm danas.

U ljudskoj krvi CO2 se pretvara u bikarbonat. U normalnim koncentracijama, ovo jedinjenje je korisno jer pomaže telu da održava zdrave pH vrednosti.

Međutim, Larkomb i njegov kolega, penzionisani geonaučnik Fil Bervirt, povezan sa Australijskim nacionalnim univerzitetom, pretpostavili su da bi bikarbonat mogao biti i krvni pokazatelj nivoa atmosferskog CO2.

Oni su ispitali podatke o hemiji krvi iz Američkog nacionalnog istraživanja zdravlja i ishrane (NHANES), koje je prikupljalo uzorke od približno 7.000 Amerikanaca svake dve godine između 1999. i 2020. godine, kako bi kvantifikovali bilo kakvu promenu na nivou populacije u nivou bikarbonata u krvi.

I upravo su to pronašli. U vremenskom periodu studije, prosečna koncentracija bikarbonata u krvi porasla je sa 23,8 na 25,3 miliekvivalenata po litru - povećanje od oko sedam procenata, ili 0,34 procenta godišnje. To je pratilo porast CO2 u istom vremenskom periodu, napominju istraživači.

U međuvremenu, nivoi kalcijuma i fosfora u posmatranoj grupi pokazali su suprotan trend, pri čemu je kalcijum opao za dva procenta, a fosfor za sedam procenata.

Ovo može biti povezano sa činjenicom da kada se ugljen-dioksid rastvori u krvotoku, on menja kiselinsko-baznu ravnotežu tela. Da bi se pH krvi održao u uskom zdravom rasponu, bubrezi zadržavaju bikarbonat, molekul pufera koji pomaže u neutralisanju viška kiselosti. Kosti takođe mogu da deluju kao pufer za kiselinu razmenjujući minerale poput kalcijuma i fosfora.

U ovom trenutku, ove promene su male i unutar opsega koji telo može da podnese. Međutim, paralelni porast je upečatljiv. Ako su istraživači u pravu, mogli bismo tokom vremena videti fiziološke promene na nivou populacije.

"Zapravo mislim da ono što vidimo jeste da se naša tela ne prilagođavaju. Izgleda da smo prilagođeni rasponu CO2 u vazduhu koji je sada možda prevaziđen. Normalan raspon održava delikatnu ravnotežu između toga koliko CO2 ima u vazduhu, našeg pH krvi, brzine disanja i nivoa bikarbonata u krvi. Pošto je CO2 u vazduhu sada viši nego što su ljudi ikada iskusili, izgleda da se akumulira u našim telima. Možda nikada nećemo moći da se prilagodimo, zbog čega je od vitalne važnosti ograničiti atmosferske nivoe CO2", kaže Bervirt.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Air Quality, Atmosphere & Health".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

zagađen vazduh

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.