Jedan uzorak krvi mogao bi da otkrije biološku starost svakog vašeg organa
Datum rođenja govori koliko godina imate, ali ne može da otkrije da li su vaše srce, mozak ili bubrezi podjednako dobro podneli te godine. Organi u istom telu, naime, mogu da pokazuju različite nivoe biološkog starenja.
Foto: Pixabay
Nova studija objavljena u časopisu "Nature Medicine" ukazuje na to da starenje ostavlja različite tragove u mikroskopskoj strukturi svakog organa. Naučnici su te tragove iskoristili za razvoj metode koja bi na osnovu jednog uzorka krvi mogla da proceni koji organi izgledaju starije ili mlađe nego što bi se očekivalo na osnovu hronološke starosti osobe.
Ovo još nije test koji se može zatražiti u bolnici, niti može direktno da izmeri koliko brzo neki organ stari tokom vremena.
Tim koji je predvodio Andre Rendeiro, sa Ernestom Abilom, Ivom Buljan i Jimin Dženg kao prvim koautorima, analizirao je 25.712 mikroskopskih snimaka tkiva 983 preminula donora. Uzorci su obuhvatili 40 vrsta tkiva iz 29 organa.
Istraživači su obučili model veštačke inteligencije na uzorcima tkiva ljudi različitih godina. Sistem je naučio da prepoznaje suptilne strukturne promene povezane sa starenjem, stvarajući svojevrsni "sat tkiva" za svaki organ, prenosi ScienceAlert.
Ako bi, na primer, plućno tkivo osobe stare 60 godina više ličilo na tkivo starijih ljudi, njena pluća bila bi ocenjena kao biološki starija nego što se očekuje. Procene modela u proseku su odstupale od stvarne starosti donora za oko pet godina.
Tkiva koja su izgledala starije uglavnom su pokazivala i više promena povezanih sa starenjem, uključujući smanjenje tkiva, ukrućivanje nalik ožiljcima, gubitak sitnih krvnih sudova, nakupljanje masti u skeletnim mišićima i istanjivanje nerava.
Istraživanje je pokazalo i da telo ne stari po jednom univerzalnom obrascu. Kod nekih ljudi znaci ubrzanog starenja bili su prisutni u mnogim organima, dok je kod drugih samo jedan organ - poput srca, pluća ili želuca - izgledao znatno starije od ostatka tela.
Pošto direktno određivanje biološke starosti organa obično zahteva invazivno uzimanje tkiva, istraživači su pokušali da pronađu način da iste informacije dobiju iz krvi.
Povezali su procene starosti dobijene analizom tkiva sa obrascima aktivnosti gena u uzorcima krvi istih donora. Zatim su razvili drugi model koji je samo na osnovu krvi procenjivao koliko različiti organi izgledaju staro. Najbolje rezultate davao je za ukupno starenje tela, sistem organa za varenje i slezinu.
"Uzorak krvi ne daje direktnu sliku organa; on procenjuje razliku u starosti organa na osnovu naučene povezanosti", objasnio je Rendeiro za ScienceAlert.
Da bi proverili da li procene imaju veze sa stvarnim bolestima, naučnici su metodu testirali na podacima zdravih ljudi i osoba sa osam različitih zdravstvenih stanja.
Kod ljudi koji su doživeli moždani udar, najveća razlika u biološkoj starosti utvrđena je kod mozga. Kod osoba sa Kronovom bolešću starijim su procenjeni jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, dok je kod obolelih od Alchajmerove bolesti mozak bio jedini organ sa značajno povećanom razlikom u starosti.
Rezultati ukazuju na to da krv može da sadrži tragove onoga što se događa duboko u telu. Ipak, činjenica da neki organ izgleda starije ne znači da je ubrzano starenje izazvalo bolest. Moguće je da je bolest ubrzala starenje organa ili da su se oba procesa odvijala istovremeno.
Pročitaj još
Studija ima i važna ograničenja. Većina tkiva prikupljena je nakon smrti, istraživači nisu pratili iste ljude tokom starenja, a metoda zasnovana na krvi uglavnom je testirana kod ljudi kojima je bolest već bila dijagnostikovana.
Zbog toga još nije poznato da li bi test mogao da otkrije bolest pre pojave simptoma. Pre eventualne kliničke primene biće potrebne dodatne studije, potvrda rezultata kod različitih populacija i regulatorno odobrenje.
Do upotrebe ovakvog testa u medicinskoj praksi proći će "realno nekoliko godina, možda skoro čitava decenija", rekao je Rendeiro.
Za sada, studija pokazuje da svođenje biološke starosti čoveka na jedan broj možda ne daje celu sliku. Srce, mozak i bubrezi nalaze se u istom telu, ali vreme ne mora na njih da utiče na isti način.
Studija je objavljena u časopisu "Nature Medicine".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 2
Gogi
60+
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar