Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Foto: Pixabay
Gojaznost u srednjim godinama predstavlja značajan faktor rizika za razvoj demencije u kasnijem životu.
Međutim, novo istraživanje naučnika iz SAD i Kanade pokazuje da bi višak telesne težine mogao da bude povezan sa dužim životom osoba kojima je demencija već dijagnostikovana, piše ScienceAlert.
Istraživači su analizirali zdravstvene podatke 4.523 Amerikanca starijih od 50 godina koji na početku istraživanja nisu imali demenciju, ali su je kasnije razvili. Učesnici su, prema indeksu telesne mase (BMI), podeljeni u četiri grupe: osobe normalne težine, osobe sa prekomernom težinom i osobe sa gojaznošću prvog, odnosno drugog ili trećeg stepena.
Tokom perioda praćenja, koji je trajao do 20 godina, pokazalo se da su osobe normalne telesne težine imale veći rizik od ranije smrti.
U poređenju sa njima, osobe sa prekomernom težinom imale su 16 odsto manji rizik od smrti, osobe sa gojaznošću prvog stepena 27 odsto manji, a one sa gojaznošću drugog ili trećeg stepena 22 odsto manji rizik.
Rezultati su ostali slični i nakon što su istraživači uzeli u obzir druge faktore koji utiču na smrtnost, uključujući pol, obrazovanje, pušenje i hronične bolesti. Proverili su i mogućnost da su pojedini učesnici prethodno izgubili kilograme zbog lošeg zdravstvenog stanja, ali ni to nije objasnilo utvrđenu povezanost.
"To ne znači da pacijenti sa demencijom treba da pokušavaju da postanu prekomerno teški ili gojazni, jer naša studija nije osmišljena da ispita to pitanje", naglasila je Virdžinija Čang sa Univerziteta u Njujorku.
Prema njenim rečima, telesna težina mogla bi da bude koristan pokazatelj očekivanog preživljavanja nakon dijagnoze, dok rezultati dodatno ukazuju na važnost pravilne ishrane kod osoba sa demencijom.
Pročitaj još
Naučnici još ne znaju zašto postoji ova povezanost, ali pretpostavljaju da bi jedan od razloga mogao da bude gubitak apetita i otežano hranjenje, koji su česti kod osoba sa demencijom.
Zbog promena u mozgu, oboleli mogu da zaboravljaju da jedu, gube apetit, troše više energije ili imaju poteškoća sa samostalnim uzimanjem hrane. U takvim okolnostima, veće rezerve telesne masti i mišićne mase mogle bi da predstavljaju određenu prednost.
Sličan fenomen, poznat kao "paradoks gojaznosti", ranije je primećen i kod bolesti srca i bubrega.
Istraživači ipak naglašavaju da studija pokazuje povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Drugim rečima, nije dokazano da višak kilograma sam po sebi produžava život osobama sa demencijom.
Za bolje razumevanje ovog fenomena biće potrebna dodatna istraživanja koja će tokom vremena pratiti promene telesne težine i navike u ishrani.
Studija je objavljena u časopisu "Journal of Alzheimer's Disease".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
0
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar