"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Foto: Pixabay
Metaanaliza objavljena u časopisu "The Lancet Public Health" obuhvatila je 74 studije sa više od 4,2 miliona ljudi iz 30 zemalja, starosti od 45 do 93 godine. Učesnici su praćeni u proseku deset godina.
Naučnici sa Univerziteta Južne Kalifornije posmatrali su četiri vrste fizičke aktivnosti: rekreativno vežbanje, poput hodanja, plivanja ili odlaska u teretanu, fizičku aktivnost na poslu, kućne poslove i aktivan odlazak na posao, odnosno hodanje ili vožnju bicikla.
Kada su sve vrste aktivnosti posmatrane zajedno, veći nivo fizičke aktivnosti bio je povezan sa 20 odsto manjim rizikom od demencije, 21 odsto manjim rizikom od Alchajmerove bolesti i 29 odsto manjim rizikom od vaskularne demencije.
Međutim, rezultati su se značajno razlikovali u zavisnosti od vrste aktivnosti. Rekreativna fizička aktivnost bila je povezana sa 24 odsto manjim rizikom od demencije, dok je fizička aktivnost na poslu bila povezana sa 20 odsto većim rizikom.
Kućni poslovi bili su povezani sa 15 odsto manjim rizikom, ali je taj rezultat zasnovan na samo jednoj studiji. Aktivan odlazak na posao bio je povezan sa 10 odsto većim rizikom, na osnovu svega dve studije.
Istraživači ovaj fenomen nazivaju "paradoksom fizičke aktivnosti". Sličan obrazac već je zabeležen u istraživanjima kardiovaskularnog zdravlja, u kojima fizički rad na poslu ne donosi iste koristi kao rekreativno vežbanje, piše EatingWell.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je fizička aktivnost na poslu često ponavljajuća, da ljudi imaju malo kontrole nad njom i nemaju dovoljno vremena za oporavak. Fizički zahtevni poslovi takođe mogu biti povezani sa nižim socioekonomskim statusom, hroničnim stresom, opasnostima na radnom mestu i slabijim pristupom zdravstvenoj zaštiti, što sve može uticati na rizik od demencije.
Autori ipak naglašavaju da su sve analizirane studije bile opservacione, pa rezultati pokazuju povezanost, ali ne dokazuju da fizički rad direktno povećava rizik od demencije. Posebno je teško odvojiti uticaj samog posla od drugih socioekonomskih faktora.
Pročitaj još
Moguća je i obrnuta uzročnost, odnosno da ljudi u ranim, još neprepoznatim fazama demencije počinju manje da se kreću pre nego što im bolest bude dijagnostikovana.
Prema rezultatima, najviše koristi za mozak povezano je sa rekreativnim aktivnostima koje ljudi sami biraju i u kojima uživaju, poput šetnje, plivanja, plesa, odlaska u teretanu ili baštovanstva.
"Kada je reč o zaštiti mozga, kontekst fizičke aktivnosti mogao bi da bude podjednako važan kao i samo kretanje", rekao je glavni autor studije Dejvid Rajhlen.
Aktivnosti koje kombinuju kretanje i druženje, poput grupnog vežbanja, rekreativnih sportova ili planinarenja sa prijateljima, takođe bi mogle da donesu dodatne koristi za zdravlje mozga.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
0
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Komentari 5
Penzionerka
Nadica
;
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar