pamćenje

Velike su šanse da trenutno na telefonu imate hiljade fotografija - selfije, fotografije hrane, kućnih ljubimaca, zalazaka sunca i putovanja - koje verovatno retko ponovo pogledate.

Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.

Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente sa idejom da ojačaju ili oslabe pamćenje.

Iako vam se deca mogu rugati zbog toga, mešanje njihovih imena, čak i muških sa ženskim, izuzetno je uobičajeno.

Prve godine života period su intenzivnog učenja, ali ljudi se toga obično ne sećaju, što je pojava poznata kao infantilna amnezija.

Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala naša nesposobnost da se prisetimo događaja pre navršene druge ili treće godine.

Sve veći broj naučnih istraživanja govori da u je u nekim aspektima život sve bolji što smo stariji.

Ono što je dobro za srce ponekad je dobro i za mozak. Nedavna studija na starijima od 50 pokazala je da vlasnici kućnih ljubimaca imaju bolje rezultate na testovima pamćenja.