Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše

Autor: 021.rs

Život

13.04.2026.

13:00 > 08:31

Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Oni se obično povezuju sa "mišićnom memorijom", idejom da vaše telo može da zapamti kako da obavlja složene zadatke i, vremenom, nauči da ih radi automatski.

Ali da li vaši mišići zaista imaju memoriju? I kakvu ulogu ima vaš mozak?

Šta je "mišićna memorija"?

U popularnoj kulturi obično povezujemo "mišićnu memoriju" sa zadacima koje radimo, ili veštinama koje učimo, bez mnogo svesnog razmišljanja. To može uključivati vožnju bicikla, sviranje muzičkog instrumenta ili čak vezivanje pertli.

Međutim, kognitivni naučnici ovu vrstu memorije nazivaju "proceduralna memorija", a ne "mišićna memorija". I iako se tako ne čini, proceduralna memorija uključuje i naš mozak kao i naše mišiće, piše ScienceAlert.

Termin "mišićna memorija" može se koristiti i u doslovnijem smislu da opiše kako mišići deluju jače ili veće ako su prethodno trenirani.

Istraživanja podržavaju ovu ideju, sugerišući da prethodni trening može ubrzati rast mišića. To može da učini menjajući način na koji mišićne ćelije funkcionišu ili su strukturisane.

Međutim, naučnici još ne znaju tačno kako sve to funkcioniše. U svakom slučaju, čini se da ove promene ne omogućavaju mišićima da "čuvaju" uspomene ili informacije na isti način kao mozak.

Kako funkcioniše proceduralna memorija?

Naučnici opisuju proceduralnu memoriju kao vrstu "nedeklarativne memorije", što znači da je to memorija zasnovana na radnjama, a ne na rečima. To znači da može biti teško preneti veštine koje ste naučili kroz proceduralnu memoriju.

Na primer, zamislite da učite dete da vozi bicikl. Ako sami sednete na bicikl, lako je izvesti sve pravilne korake (držanje volana, penjanje na bicikl, okretanje pedala) u pravim trenucima.

Ali mnogo je teže opisati taj proces drugoj osobi, posebno ako koristite samo reči.

Istraživanja sugerišu da je ponavljanje najbolji i najbrži način da poboljšate svoju proceduralnu memoriju. Kada učimo novu veštinu, u početku je potrebno mnogo truda. To je zato što morate aktivno da kontrolišete svaku radnju kako biste bili sigurni da radite stvari na pravi način i u pravom redosledu.

Vremenom, ove veštine mogu postati toliko automatske da jedva razmišljate dok ih radite. Na primer, možete se odvesti kući, a da se ne sećate kojom rutom ste išli. To je zato što izvodite niz radnji koje ste radili stotinama puta ranije.

Održavanje proceduralne memorije zahteva da više delova vašeg mozga radi zajedno. To je zato što koristimo različite neuronske procese dok prelazimo sa aktivnog učenja veštine na automatsko delovanje.

Kada učite nešto novo, uglavnom koristite prefrontalne i fronto-parijetalne delove mozga. Oni su povezani sa pažnjom, memorijom i svesnim, napornim razmišljanjem.

Kada počnete da ponavljate i vežbate veštinu, umesto toga se oslanjate na senzomotorne krugove. Oni obrađuju senzorne informacije koje dobijate iz spoljnog sveta i pomažu vašem mozgu da odredi najbolji fizički odgovor.

Na taj način, ovi krugovi vam omogućavaju da obavljate složene zadatke uz manje svesnog napora.

Kakav je uticaj stanja kao što je demencija?

Ono što je fascinantno kod proceduralne memorije jeste da je ona u velikoj meri neosetljiva na kognitivni pad.

Za ljude sa demencijom ili drugim vrstama kognitivnog oštećenja, najteži zadaci su obično oni koji zahtevaju svesni napor. Međutim, oni često zadržavaju automatske veštine koje su razvili tokom života.

Zato možete upoznati ljude sa demencijom koji i dalje mogu da pletu ili plešu tango, uprkos tome što imaju poteškoća da se sete imena svojih najbližih.

Istraživanja sugerišu da muzika posebno snažno utiče na proceduralnu memoriju.

Jedna kanadska studija pokazala je da ljudi sa Alchajmerovom demencijom, nepovratnim stanjem mozga koje utiče na memoriju, kogniciju i ponašanje, bolje prepoznaju reči kada su otpevane nego kada su izgovorene.

Proceduralna memorija takođe može pomoći ljudima sa kognitivnim stanjima da nauče nove veštine, kao i da zadrže stare.

U jednoj australijskoj studiji, istraživači su želeli da saznaju da li osoba sa teškom Alchajmerovom demencijom može naučiti novu pesmu. Otkrili su da je 91-ogodišnja žena sa teškim Alchajmerom, koja nikada nije bila muzičarka, uspela da nauči potpuno novu pesmu.

Iako nije mogla da se seti reči tokom testa memorije, mogla je ponovo da otpeva pesmu dve nedelje kasnije.

Mogu li da poboljšam svoju proceduralnu memoriju?

Nažalost, ne postoji brz i lak način da se ojača proceduralna memorija.

Za početak, morate proći kroz početnu fazu učenja nove veštine, koja često zahteva značajan trud i pažnju. Tu dolazi do izražaja vežbanje.

Vežbanje nove veštine pomoći će vašem mozgu da se manje oslanja na frontalne delove zadužene za pažnju, a više na one odgovorne za motorne funkcije.

Da biste vežbanje učinili što efikasnijim, možda bi bilo korisno da ga rasporedite u više sesija. To vas tera da svesno prizovete sećanje i aktivno ga ponovo izgradite, čak i nakon što ste prestali da razmišljate o njemu.

Kao rezultat toga, postaćete bolji u formiranju i zadržavanju dugoročnih uspomena. Spavanje nakon svake sesije vežbanja takođe može pomoći. Istraživanja sugerišu da je to zato što san pomaže da zapamtite i zadržite nove veštine.

Iako poboljšanje proceduralne memorije zahteva vreme i trud, ono se isplati. Svaka nova veština koju naučite obogatiće vaš život.

I čak i ako vaše kognitivno zdravlje opadne, veštine koje ste vežbali tokom života mogu vas održati povezanim sa ljudima i uspomenama koje cenite.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

pamćenje mišićna memorija

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Realista

15.04.2026 • 07:34

teško objašnjiv postupak

Postoji grana edukacije koja se zove pedagogija. Moguće je da je nekim osobama teško da objasne proste događaje poput hodanja ili pogleda u stranu ali to nije tipično za sve, pa je tako lako i objasniti princip upravljanjem biciklom. Međutim, postoje osobe koje nisu sposobne nizašta pa ni za bicikl - njih obično daju u političare, da ne bi umrli od gladi.

2 2 0
Alchajmerov dalji ro

13.04.2026 • 13:28

Kad bejah mladim, aktivno sam svirao gitaru i šansonjerisao po žurkama. Znao sam oko 150-200 pesama, ozbiljnih šansona, ne trivijalnih pesmica. Nikad nisam zastao niti se sapleo na nekom stihu kog bih zaboravio, to je išlo glatko. Što je najglavnije, nijedan od tih tekstova nisam morao da UČIM; dok sredim akorde, poskidam ih sve - čitava pesma je i tekstualno u glavi. Ali kad bih probao da izrecitujem bilo koju od tih pesama - nije išlo. To je stara stvar: za recitovanje mora da se upotrebi sasvim druga tehnika upamćivanja, i reprodukcije naravno.

U međuvremenu sam gitaru ostavio po strani, prošlo je sad mnogo godina, i tekstove sam pozaboravljao, iskrsne tu i tamo poneki stih. Bilo bi zanimljivo da vidim, kad bih uzeo gitaru u ruke (što me intenzivno mrzi), da li bih, i kako bih, obnovio te tekstove. Muzika čuči duboko, to znam, a i tekstovi. Samo bi ih trebalo ponovo povezati i izvući na površinu svesti. Kladim se da sad ne bi bilo tako lako kao u mladosti...

17 0 +17

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.