Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše
Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.
Foto: Pixabay
Oni se obično povezuju sa "mišićnom memorijom", idejom da vaše telo može da zapamti kako da obavlja složene zadatke i, vremenom, nauči da ih radi automatski.
Ali da li vaši mišići zaista imaju memoriju? I kakvu ulogu ima vaš mozak?
Šta je "mišićna memorija"?
U popularnoj kulturi obično povezujemo "mišićnu memoriju" sa zadacima koje radimo, ili veštinama koje učimo, bez mnogo svesnog razmišljanja. To može uključivati vožnju bicikla, sviranje muzičkog instrumenta ili čak vezivanje pertli.
Međutim, kognitivni naučnici ovu vrstu memorije nazivaju "proceduralna memorija", a ne "mišićna memorija". I iako se tako ne čini, proceduralna memorija uključuje i naš mozak kao i naše mišiće, piše ScienceAlert.
Termin "mišićna memorija" može se koristiti i u doslovnijem smislu da opiše kako mišići deluju jače ili veće ako su prethodno trenirani.
Istraživanja podržavaju ovu ideju, sugerišući da prethodni trening može ubrzati rast mišića. To može da učini menjajući način na koji mišićne ćelije funkcionišu ili su strukturisane.
Međutim, naučnici još ne znaju tačno kako sve to funkcioniše. U svakom slučaju, čini se da ove promene ne omogućavaju mišićima da "čuvaju" uspomene ili informacije na isti način kao mozak.
Kako funkcioniše proceduralna memorija?
Naučnici opisuju proceduralnu memoriju kao vrstu "nedeklarativne memorije", što znači da je to memorija zasnovana na radnjama, a ne na rečima. To znači da može biti teško preneti veštine koje ste naučili kroz proceduralnu memoriju.
Na primer, zamislite da učite dete da vozi bicikl. Ako sami sednete na bicikl, lako je izvesti sve pravilne korake (držanje volana, penjanje na bicikl, okretanje pedala) u pravim trenucima.
Ali mnogo je teže opisati taj proces drugoj osobi, posebno ako koristite samo reči.
Istraživanja sugerišu da je ponavljanje najbolji i najbrži način da poboljšate svoju proceduralnu memoriju. Kada učimo novu veštinu, u početku je potrebno mnogo truda. To je zato što morate aktivno da kontrolišete svaku radnju kako biste bili sigurni da radite stvari na pravi način i u pravom redosledu.
Vremenom, ove veštine mogu postati toliko automatske da jedva razmišljate dok ih radite. Na primer, možete se odvesti kući, a da se ne sećate kojom rutom ste išli. To je zato što izvodite niz radnji koje ste radili stotinama puta ranije.
Održavanje proceduralne memorije zahteva da više delova vašeg mozga radi zajedno. To je zato što koristimo različite neuronske procese dok prelazimo sa aktivnog učenja veštine na automatsko delovanje.
Kada učite nešto novo, uglavnom koristite prefrontalne i fronto-parijetalne delove mozga. Oni su povezani sa pažnjom, memorijom i svesnim, napornim razmišljanjem.
Kada počnete da ponavljate i vežbate veštinu, umesto toga se oslanjate na senzomotorne krugove. Oni obrađuju senzorne informacije koje dobijate iz spoljnog sveta i pomažu vašem mozgu da odredi najbolji fizički odgovor.
Na taj način, ovi krugovi vam omogućavaju da obavljate složene zadatke uz manje svesnog napora.
Kakav je uticaj stanja kao što je demencija?
Ono što je fascinantno kod proceduralne memorije jeste da je ona u velikoj meri neosetljiva na kognitivni pad.
Za ljude sa demencijom ili drugim vrstama kognitivnog oštećenja, najteži zadaci su obično oni koji zahtevaju svesni napor. Međutim, oni često zadržavaju automatske veštine koje su razvili tokom života.
Zato možete upoznati ljude sa demencijom koji i dalje mogu da pletu ili plešu tango, uprkos tome što imaju poteškoća da se sete imena svojih najbližih.
Istraživanja sugerišu da muzika posebno snažno utiče na proceduralnu memoriju.
Jedna kanadska studija pokazala je da ljudi sa Alchajmerovom demencijom, nepovratnim stanjem mozga koje utiče na memoriju, kogniciju i ponašanje, bolje prepoznaju reči kada su otpevane nego kada su izgovorene.
Proceduralna memorija takođe može pomoći ljudima sa kognitivnim stanjima da nauče nove veštine, kao i da zadrže stare.
U jednoj australijskoj studiji, istraživači su želeli da saznaju da li osoba sa teškom Alchajmerovom demencijom može naučiti novu pesmu. Otkrili su da je 91-ogodišnja žena sa teškim Alchajmerom, koja nikada nije bila muzičarka, uspela da nauči potpuno novu pesmu.
Iako nije mogla da se seti reči tokom testa memorije, mogla je ponovo da otpeva pesmu dve nedelje kasnije.
Pročitaj još
Mogu li da poboljšam svoju proceduralnu memoriju?
Nažalost, ne postoji brz i lak način da se ojača proceduralna memorija.
Za početak, morate proći kroz početnu fazu učenja nove veštine, koja često zahteva značajan trud i pažnju. Tu dolazi do izražaja vežbanje.
Vežbanje nove veštine pomoći će vašem mozgu da se manje oslanja na frontalne delove zadužene za pažnju, a više na one odgovorne za motorne funkcije.
Da biste vežbanje učinili što efikasnijim, možda bi bilo korisno da ga rasporedite u više sesija. To vas tera da svesno prizovete sećanje i aktivno ga ponovo izgradite, čak i nakon što ste prestali da razmišljate o njemu.
Kao rezultat toga, postaćete bolji u formiranju i zadržavanju dugoročnih uspomena. Spavanje nakon svake sesije vežbanja takođe može pomoći. Istraživanja sugerišu da je to zato što san pomaže da zapamtite i zadržite nove veštine.
Iako poboljšanje proceduralne memorije zahteva vreme i trud, ono se isplati. Svaka nova veština koju naučite obogatiće vaš život.
I čak i ako vaše kognitivno zdravlje opadne, veštine koje ste vežbali tokom života mogu vas održati povezanim sa ljudima i uspomenama koje cenite.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Komentari 2
Realista
Alchajmerov dalji ro
U međuvremenu sam gitaru ostavio po strani, prošlo je sad mnogo godina, i tekstove sam pozaboravljao, iskrsne tu i tamo poneki stih. Bilo bi zanimljivo da vidim, kad bih uzeo gitaru u ruke (što me intenzivno mrzi), da li bih, i kako bih, obnovio te tekstove. Muzika čuči duboko, to znam, a i tekstovi. Samo bi ih trebalo ponovo povezati i izvući na površinu svesti. Kladim se da sad ne bi bilo tako lako kao u mladosti...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar