Američki naučnici eksperimentišu sa jačanjem ili slabljenjem sećanja
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente sa idejom da ojačaju ili oslabe pamćenje.
Foto: Pixabay
Sećanja se stvaraju kada osoba ima iskustvo koje aktivira neurone mozga i što je neko više izložen iskustvu, veze između neurona postaju jače, ali one takođe mogu oslabiti tokom vremena, što dovodi do zaboravljanja, prenosi "Science news".
Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu i njegov tim kolega su otkrili da bi primena električnog udara na mozak mogla pomoći ljudima da formiraju jača sećanja.
"Sviđa mi se ideja da mogu da izvučem sećanje, uskladištim ga, pogledam ga, ispitam", kaže Hampson.
Tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu - moždanoj strukturi uključenoj u pamćenje - devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implantate. Dok su volonteri radili test memorije zasnovan na slikama, tim je dokumentovao obrasce pokretanja neurona koji su povezani sa viđenjem određenih slika.
Zatim je grupa primenila male električne udare koji su oponašali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test pamćenja.
Sećanja tih učesnika na slike uparene sa malim trzajima poboljšala su se za 35 do 40 odsto.
"U budućnosti, moždani implanti bi mogli da isporuče male udare kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga", kaže Hampson.
Drugi naučnici ispituju da li je moguće pomoći ljudima da zaborave određena sećanja.
Iskustva mogu promeniti način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima.
Mnogi istraživači smatraju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanje na iskustvo.
Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca zvanih morski zečevi: dva senzorna neurona, svaki povezan sa istim motornim neuronom, koji kontroliše kretanje mišića. Svaka veza je moderirana različitim oblikom molekula koji se zove PKM. Stimulisanjem ovih ćelija u laboratorijskim posudama i inhibicijom jedne vrste PKM molekula, tim bi mogao selektivno blokirati vezu bez uticaja na drugu.
Nalazi nagoveštavaju da je moguće izbrisati neka sećanja, a druga ostaviti netaknuta.
Šaher objašnjava da bi jednog dana nove terapije mogle nagovoriti ljudske neurone da ostave neželjena sećanja.
"To bi bilo korisno za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja u kom traumatska sećanja izazivaju um da poveže neutralno iskustvo sa opasnim, ali ne želite da izbrišete neke činjenice povezane sa lošim događajem koje bi mogle biti korisne", rekao je on.
Pročitaj još
Neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku Andre Fenton kaže da je etika manipulisanja sećanjima ljudi "veoma trnovita".
"Naša proživljena iskustva i sećanja na njih čine nas onim što jesmo. Promena sećanja neke osobe može na neki način dovesti do toga da ona bude druga osoba i zato moramo da nastavimo veoma pažljivo", kaže Fenton.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Pedeset godina Ford Fijeste: Automobil koji je jednostavnošću osvojio Evropu
25.05.2026.•
0
Kada je Fordu trebala promenu, Lido Iakoka dobro je razumeo evropsko tržište koje ga je frustriralo činjenicom da Ford tamo nema adekvatnog predstavnika u mini segmentu automobila.
Američko ministarstvo odbrane objavilo nova dokumenta o NLO
24.05.2026.•
0
Američko ministarstvo odbrane objavilo je novu seriju prethodno poverljivih dokumenata o neidentifikovanim letećim objektima (NLO), odnosno neidentifikovanim anomalnim pojavama (UAP).
Ljudi u Andima razvili su neobičnu digestivnu "supermoć"
24.05.2026.•
0
Uprkos svom uspehu kao vrste na vrhu lanca, čovečanstvo verovatno nikada neće prestati da evoluira.
Bebe se rađaju sa 100 kostiju više nego što imaju odrasli: Ovo su razlozi
24.05.2026.•
0
Rođeni ste sa skoro 100 kostiju više nego što ih imate danas. Do odraslog doba, većina njih se spojila - ne slučajno, već zahvaljujući preciznom biološkom planu.
VIDEO: "Vrata pakla" u Turkmenistanu gore već 40 godina - i niko ne zna zašto
24.05.2026.•
1
Zašto "Vrata pakla" u pustinji Karakum u Turkmenistanu i dalje gore?
Naučnici možda konačno znaju zašto je T. reks imao tako male ruke
24.05.2026.•
0
Verovatno mu to ne biste rekli u lice, ali čuveni zastrašujući Tiranosaurus reks dugo je bio predmet šala o sićušnim rukama. Ali novo istraživanje moglo bi da objasni njegove smešne ručice.
Naučnici su ljudima dali krila u virtuelnoj stvarnosti - to je izazvalo promene u mozgu
24.05.2026.•
0
Uranjanje u virtuelnu stvarnost (VR) može izazvati čudne stvari u mozgu, što pokazuje nova studija.
Dva drevna traga možda objašnjavaju zašto je 90 odsto ljudi desnoruko
24.05.2026.•
0
Nije važno odakle ste ili kakvo kulturno poreklo imate - oko 90 odsto ljudi je desnoruko. Da li ste se ikada zapitali zašto?
Biolog objašnjava zašto ljudi plaču - koja je prava svrha suza
24.05.2026.•
1
U delu "The Expression of the Emotions in Man and Animals", objavljenom 1872. Čarls Darvin proglasio je čin emocionalnog plakanja ljudi "besmislenim", opisujući ga kao epifenomen, odnosno biološku fusnotu.
Deo stepeništa Ajfelovog tornja prodat za više od 450 hiljada evra
23.05.2026.•
0
Spiralni segment originalnog stepeništa Ajfelovog tornja prodat je za više od 450 hiljada evra na aukciji u Parizu u četvrtak.
Danas je Međunarodni dan Šerloka Holmsa
22.05.2026.•
1
Od zgrade u Ulici Bejker 221B u centru Londona, do vodopada na litici u Švajcarskim Alpima, generacije "detektiva iz fotelje" danas slave Međunarodni dan Šerloka Holmsa.
Komentari 2
predrag
Kakvo secanje ..
tri
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar