Nauka objašnjava zašto se skoro ničega ne sećamo iz perioda kada smo bili bebe
Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala naša nesposobnost da se prisetimo događaja pre navršene druge ili treće godine.
Foto: Pixabay
Život mora da je bio sjajan kada smo bili bebe: hrane nas, oblače, nosaju, svi nam se smeškaju i mašu nam. Imamo pravo da vrisnemo kada nam hrana nije stigla dovoljno brzo, a zatim da je bacimo na zemlju jer nam se ne sviđa. Šteta je samo da se niko od nas ne seća koliko smo tada uživali.
Godine 1905, Sigmund Frojd je skovao termin "infantilna amnezija", koji se odnosi na "neobičnu amneziju koja, u slučaju većine ljudi, iako ne svih, krije najranija sećanja njihovog detinjstva". Više od jednog veka kasnije psiholozi su i dalje zaintrigirani zašto ne možemo da se setimo svojih najranijih iskustava.
"Većina odraslih nema sećanja pre druge do treće godine", kaže profesor Ći Vang sa Univerziteta Kornel. Do otprilike sedme godine sećanja na detinjstvo su obično poput pačvorka, prenosi RTS.
Relativno donedavno naučnici su mislili da mladi mozgovi nisu dovoljno razvijeni da formiraju trajna sećanja. Ali studije iz osamdesetih su pokazale da mališani od dve godine mogu da formiraju sećanja i da se prisećaju događaja od nekoliko meseci ranije vrlo detaljno. Izloženost traumi u ranom detinjstvu je takođe dobro dokumentovana kao povećani rizik od kasnije anksioznosti i depresije. Paradoks infantilne amnezije, kaže Kristina Alberini, profesorka neuroloških nauka na Univerzitetu u Njujorku, jeste "kako to da ta iskustva zauvek utiču na naš život ako su zaboravljena".
Istraživanje prof. Alberini na životinjama otkrilo je da se sećanja nastala tokom perioda "infantilne amnezije" u stvari čuvaju u mozgu do odraslog doba, iako se ne pamte svesno. I kod odraslih životinja i kod ljudi, formiranje i čuvanje dugoročnih uspomena o nečijim životnim iskustvima nije moguće bez regiona mozga poznatog kao hipokampus. Njen rad je pokazao da je isti region takođe važan u ranim sećanjima i ukazuje da se "infantilna amnezija" javlja zbog kritičnog perioda u kome se hipokampus razvija usled novih iskustava.
"To ima mnogo smisla s obzirom na svu litaraturu o traumama. Ako deca zapamte neke teške situacije u ranom detinjstvu, možda se ne sećaju specifičnosti, ali će njihov mozak biti oblikovan u skladu sa tim iskustvom", napominje profesorka.
Zašto se Maori sećaju ranijeg detinjstva?
Različita iskustva mogu takođe da objasne zašto doba u kom se ljudi sećaju svojih prvih uspomena značajno varira. Profesor Vang, stručnjak za to kako kultura utiče na autobiografsko pamćenje, pokazao je da najranija sećanja Amerikanaca datiraju iz perioda od oko tri i po godine, skoro šest meseci ranije nego kod Kineza. Takođe, otkrio je da su sećanja Amerikanaca bila više usmerena na sebe i emocionalno razrađena, dok su sećanja Kineza težila da se usredsrede na kolektivne aktivnosti i opšte rutine.
"U azijskom kontekstu, identitet i osećaj sebe manje su definisani time što su jedinstveni, već više o ulogama i odnosu sa drugima", objašnjava prof. Vang.
U tom cilju, sećanja mogu biti manje važna za definisanje identiteta nego za informisanje o ponašanju i prenošenje lekcija.
"Ako želite da koristite pamćenje da biste izgradili jedinstven osećaj identiteta, verovatno se sećate mnogo idiosinkratičnih detalja."
Čini se da je još jedno objašnjenje za ovo nepodudaranje i to kako roditelji razgovaraju o prošlim iskustvima sa svojom decom. Kod novozelandskih Maora prva sećanja se pojavljuju ranije nego kod pripadnika evropskog porekla, sa oko dve i po godine. Profesorka Elejn Ris sa Univerziteta u Otagu, koja proučava autobiografsko pamćenje kod dece i adolescenata, ukazuje na snažan naglasak na usmenim tradicijama u kulturi Maora, ali i na elaborativne razgovore kada se prisećaju prošlih događaja.
Ris je pratila grupe dece od ranog detinjstva do adolescencije, otkrivajući da pojedinci koji su imali bogatije narativno okruženje u detinjstvu mogu da se prisete ranijih i detaljnijih prvih uspomena kao tinejdžeri. To je bio slučaj sa decom čije su majke postavljale otvorena pitanja i bile su detaljnije kada su govorile o zajedničkim prošlim iskustvima, kao i sa decom koja su odrasla u proširenim porodičnim domaćinstvima.
"Znamo da su, recimo, bebe od šest meseci sposobne da naprave neku vrstu mentalnih slika nečega što se dogodilo prethodnog dana ili nedelje. Potrebno je uzeti tu mentalnu sliku i opisati je rečima da im pomognemo da zadrže to sećanje tokom celog života", kaže Ris.
Ironično, brojni influenseri na društvenim mrežama insistiraju na prazničnim događajima kao glavnim za stvaranje "bazičnih uspomena" dece, ali rani utisci koje deca zapamte mogu biti iznenađujuće obični - "stvari kojih se većina roditelja nikada ne bi sećala detaljnije", napominje prof. Ris.
"Klasičan primer iz mog sopstvenog istraživanja je dete koje se seća da je jednom videlo crva na ulici."
Postoji takođe debata među stručnjacima koji se bave pamćenjem i o ulozi jezika u "infantilnoj amneziji". Ukazuju da sećanja mogu biti ograničena nemogućnošću jezičkog značenja ranim iskustvima.
"Ali mora postojati nešto fundamentalnije što takođe igra ulogu, jer vidimo isti efekat (infantilne amnezije) kod nejezičkih životinja poput pacova", kaže profesor Rik Ričardson sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.
Mozak skladišti uspomene ne kao uredne datoteke kao na računaru, već kao mreže neurona širom mozga. Podsećanje na neki događaj aktivira te mreže i jača veze između neurona. Ovo ne znači da je pamćenje stabilno.
"Svaki put kada se vratite na neku uspomenu i razmislite o njoj, vi je menjate", ističe prof. Ris.
Ponovljene sugestije mogu navesti ljude da stvaraju slike i formiraju lažna sećanja, navodi i prof. Vang, citirajući čuveni slučaj Žana Pijažea, uticajnog razvojnog psihologa. Pijaže se jasno sećao kako se njegova dadilja borila sa potencijalnim kidnaperom kada je imao dve godine - ali godinama kasnije dadilja mu je priznala da je izmislila tu priču.
U istraživanju iz 2018. godine 39 odsto ispitanika je izjavilo da se sećaju događaja kada su imali dve godine ili manje. Istraživači su smatrali da su ta "neverovatno rana" sećanja, kao što su sećanja na guranje u kolicima ili prvi koraci, verovatno izmišljena i zasnovana na fotografijama ili porodičnim pričama.
Pročitaj još
Ali iako je pamćenje felksibilno i mala deca su podložnija sugestiji, "konfabulacije nisu tako česte", napominje prof. Vang.
"U normalnim uslovima, čak ni deca ne uzimaju zdravo za gotovo sve što im kažete i uključuju u ta sećanja."
Dakle, ako se čini da su iskustva naših ranih životnih prekretnica - prvog rođendana, prvih koraka, prvog odlaska na plažu - spremljena negde u mozgu, zašto ne možemo svesno da im pristupimo? Dok psiholozi kažu da se zaboravljanje može prilagoditi, to ne objašnjava zašto se čini da sećanja nastala pre sedme godine propadaju brže nego kada smo odrasli.
Profesorka Alberini postavlja hipotezu da rana sećanja funkcionišu kao šeme na kojima se grade sećanja u odraslom dobu. Kao temelji kuće, oni ostaju skriveni, ali ključni.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Verenički prsten izgubljen pre 13 godina pronađen oko šargarepe
15.06.2025.•
3
Meri Grams iz Kanade izgubila je svoj verenički prsten još 2007. godine dok je plevila korov u bašti na porodičnoj farmi u Alberti.
Kanađanin četiri puta osvojio dobitak na lutriji: Bogatiji za 1,8 miliona dolara
15.06.2025.•
2
Kanađanin Dejvid Serkin, iz provincije Alberta, osvojio je ukupno oko 2,5 miliona kanadskih dolara (oko 1,8 miliona američkih dolara) na lutriji i to ne jednom, već čak četiri puta.
Ima 92 godine i svaki dan radi 200 sklekova i 100 trbušnjaka
15.06.2025.•
0
Devedesetdvogodišnja Li iz centralne kineske provincije Hunan radi 200 sklekova i 100 trbušnjaka svakog dana kako bi održala svoje zdravlje, piše "South China Morning Post".
VIDEO Egipat otvara najveći arheološki muzej: Koštao više od milijardu dolara
13.06.2025.•
0
Za tri sedmice u Egiptu će biti otvoren najveći arheološki muzej na svetu čija je gradnja trajala dve decenije, i koji će posetiocima ponuditi mnoge do sada neviđene artefakte.
Ostrvo kojim će vladati veštačka inteligencija, a vladu činiti istorijske ličnosti: Ovo je Sensej
12.06.2025.•
7
Ostrvo Sensej je više od projekta, to je društveni eksperiment koji će testirati granice veštačke inteligencije.
VIDEO: Tirkizna figura Labubua prodata za 132.000 dolara
12.06.2025.•
0
Tirkizna figura Labubua, visoka 131 centimetar, prodata je na aukciji u Pekingu za 132.000 evra, saopštila je aukcijska kuća Žongle.
Prodaje se crveni tepih sa Kanskog festivala: Cena - jedan evro za kilogram
09.06.2025.•
0
Crveni tepih sa stepeništa zdanja gde se održava Kanski festival svakodnevno je menjan od 13. do 24. maja koliko je ta manifestacija trajala, a sada je ponuđen na prodaju.
VIDEO: Najlepši jedrenjak na svetu vraća se kući u Đenovu nakon 20 meseci putovanja
06.06.2025.•
3
Proglašen najlepšim jedrenjakom na svetu, italijanski "Amerigo Vespuči" završio je svoju svetsku turneju dugu 20 meseci tokom koje je uplovio u luke 30 zemalja.
FOTO: Muzej u Amsterdamu izložio kondom star 200 godina
04.06.2025.•
2
Rijksmuzej u Amsterdamu izložio je kondom star gotovo dva veka, na kom je prikazana opatica i trojica sveštenika.
Britanac prepešačio 112 kilometara noseći frižider na leđima
03.06.2025.•
4
Britanac Met Džons prepešačio je 112 kilometara na nadmorskoj visini od oko 4.500 metara noseći na leđima frižider sa zamrzivačem težak 37 kilograma preko Langolen raunda u Velikoj Britaniji.
VIDEO: Voditeljki počeo porođaj u programu uživo, nastavila da vodi emisiju
01.06.2025.•
6
Voditeljka vesti na američkoj lokalnoj TV stanici Olivija Jakvit postala je globalno poznata nakon što joj je porođaj počeo u emisiji uživo, a nastavila je da radi još tri sata.
Tajlanđanka Opal Sučata je nova Mis sveta
01.06.2025.•
3
Tajlanđanka Opal Sučata pobedila je na 72. izdanju takmičenja za Mis sveta održanom u Hajderabadu, u Indiji.
Šta poklanjaju kraljevskoj porodici: Rols-Rojs za kralja Čarlsa
31.05.2025.•
1
Bakingemska palata objavila je zvanični spisak poklona koje su članovi britanske kraljevske porodice primili u periodu od 2020. do 2023. godine.
Štrausov valcer danas kreće na putovanje kroz svemir
31.05.2025.•
0
Bečka filharmonija izvešće danas valcer Johana Štrausa "Na lepom plavom Dunavu", čiji će prenos stići i do sonde Vojadžer 1 (Voyager 1) u međuzvezdanom prostoru.
VIDEO: Časna sestra postala hit na mrežama zbog svojih bitboks veština
29.05.2025.•
1
Marizele, časna sestra iz Brazila, dobila je brojne fanove širom sveta nakon što je snimak njenog nastupa na katoličkoj televiziji postao viralan na internetu.
Šerpas oborio rekord: Popeo se na Mont Everest 31 put
27.05.2025.•
1
Nepalski vodič iz naroda Šerpasa, Kami Rita, popeo se na Mont Everest 31 put, oborivši rekord koji je postavio prošle godine.
FOTO: Otkrivene tri nove grobnice u Luksoru
27.05.2025.•
0
Egipat je otkrio tri nove grobnice istaknutih ličnosti u nekropoli Dra Abu el-Naga u Luksoru.
Članovi Jakuza uhapšeni zbog toga što im je kancelarija bila blizu biblioteke
25.05.2025.•
2
Asocijacija na Jakuze, japanske bande, jesu tetovirani muškarci koji se upuštaju u krvave obračune.
Prvi srpski brend u video igrici – Gold gondola Adventure
24.05.2025.•
0
Zlatiborska Gold gondola postala je prva firma u Srbiji koja je plasirala svoju video igru na globalnoj platformi.
Istraživanje pokazalo: Leonardo da Vinči ima najmanje šest živih potomaka
22.05.2025.•
5
Italijanski renesansni umetnik Leonardo da Vinči ima najmanje šest živih potomaka, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u knjizi "Genia Da Vinci".
VIDEO: Pretrčao Australiju za 35 dana i oborio rekord
20.05.2025.•
0
Maratonac iz Velike Britanije Vilijam Gudž oborio je svetski rekord pošto je pretrčao Australiju za 35 dana i tako prešao rutu od 3.800 kilometara.
Komentari 1
Vesna
Događaj sam opisala majki koja mi je rekla da sam imala 9 mjeseci...
Od tada pa do danas sjecam se svih detalja kroz život.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar