Nauka objašnjava zašto se skoro ničega ne sećamo iz perioda kada smo bili bebe
Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala naša nesposobnost da se prisetimo događaja pre navršene druge ili treće godine.
Foto: Pixabay
Život mora da je bio sjajan kada smo bili bebe: hrane nas, oblače, nosaju, svi nam se smeškaju i mašu nam. Imamo pravo da vrisnemo kada nam hrana nije stigla dovoljno brzo, a zatim da je bacimo na zemlju jer nam se ne sviđa. Šteta je samo da se niko od nas ne seća koliko smo tada uživali.
Godine 1905, Sigmund Frojd je skovao termin "infantilna amnezija", koji se odnosi na "neobičnu amneziju koja, u slučaju većine ljudi, iako ne svih, krije najranija sećanja njihovog detinjstva". Više od jednog veka kasnije psiholozi su i dalje zaintrigirani zašto ne možemo da se setimo svojih najranijih iskustava.
"Većina odraslih nema sećanja pre druge do treće godine", kaže profesor Ći Vang sa Univerziteta Kornel. Do otprilike sedme godine sećanja na detinjstvo su obično poput pačvorka, prenosi RTS.
Relativno donedavno naučnici su mislili da mladi mozgovi nisu dovoljno razvijeni da formiraju trajna sećanja. Ali studije iz osamdesetih su pokazale da mališani od dve godine mogu da formiraju sećanja i da se prisećaju događaja od nekoliko meseci ranije vrlo detaljno. Izloženost traumi u ranom detinjstvu je takođe dobro dokumentovana kao povećani rizik od kasnije anksioznosti i depresije. Paradoks infantilne amnezije, kaže Kristina Alberini, profesorka neuroloških nauka na Univerzitetu u Njujorku, jeste "kako to da ta iskustva zauvek utiču na naš život ako su zaboravljena".
Istraživanje prof. Alberini na životinjama otkrilo je da se sećanja nastala tokom perioda "infantilne amnezije" u stvari čuvaju u mozgu do odraslog doba, iako se ne pamte svesno. I kod odraslih životinja i kod ljudi, formiranje i čuvanje dugoročnih uspomena o nečijim životnim iskustvima nije moguće bez regiona mozga poznatog kao hipokampus. Njen rad je pokazao da je isti region takođe važan u ranim sećanjima i ukazuje da se "infantilna amnezija" javlja zbog kritičnog perioda u kome se hipokampus razvija usled novih iskustava.
"To ima mnogo smisla s obzirom na svu litaraturu o traumama. Ako deca zapamte neke teške situacije u ranom detinjstvu, možda se ne sećaju specifičnosti, ali će njihov mozak biti oblikovan u skladu sa tim iskustvom", napominje profesorka.
Zašto se Maori sećaju ranijeg detinjstva?
Različita iskustva mogu takođe da objasne zašto doba u kom se ljudi sećaju svojih prvih uspomena značajno varira. Profesor Vang, stručnjak za to kako kultura utiče na autobiografsko pamćenje, pokazao je da najranija sećanja Amerikanaca datiraju iz perioda od oko tri i po godine, skoro šest meseci ranije nego kod Kineza. Takođe, otkrio je da su sećanja Amerikanaca bila više usmerena na sebe i emocionalno razrađena, dok su sećanja Kineza težila da se usredsrede na kolektivne aktivnosti i opšte rutine.
"U azijskom kontekstu, identitet i osećaj sebe manje su definisani time što su jedinstveni, već više o ulogama i odnosu sa drugima", objašnjava prof. Vang.
U tom cilju, sećanja mogu biti manje važna za definisanje identiteta nego za informisanje o ponašanju i prenošenje lekcija.
"Ako želite da koristite pamćenje da biste izgradili jedinstven osećaj identiteta, verovatno se sećate mnogo idiosinkratičnih detalja."
Čini se da je još jedno objašnjenje za ovo nepodudaranje i to kako roditelji razgovaraju o prošlim iskustvima sa svojom decom. Kod novozelandskih Maora prva sećanja se pojavljuju ranije nego kod pripadnika evropskog porekla, sa oko dve i po godine. Profesorka Elejn Ris sa Univerziteta u Otagu, koja proučava autobiografsko pamćenje kod dece i adolescenata, ukazuje na snažan naglasak na usmenim tradicijama u kulturi Maora, ali i na elaborativne razgovore kada se prisećaju prošlih događaja.
Ris je pratila grupe dece od ranog detinjstva do adolescencije, otkrivajući da pojedinci koji su imali bogatije narativno okruženje u detinjstvu mogu da se prisete ranijih i detaljnijih prvih uspomena kao tinejdžeri. To je bio slučaj sa decom čije su majke postavljale otvorena pitanja i bile su detaljnije kada su govorile o zajedničkim prošlim iskustvima, kao i sa decom koja su odrasla u proširenim porodičnim domaćinstvima.
"Znamo da su, recimo, bebe od šest meseci sposobne da naprave neku vrstu mentalnih slika nečega što se dogodilo prethodnog dana ili nedelje. Potrebno je uzeti tu mentalnu sliku i opisati je rečima da im pomognemo da zadrže to sećanje tokom celog života", kaže Ris.
Ironično, brojni influenseri na društvenim mrežama insistiraju na prazničnim događajima kao glavnim za stvaranje "bazičnih uspomena" dece, ali rani utisci koje deca zapamte mogu biti iznenađujuće obični - "stvari kojih se većina roditelja nikada ne bi sećala detaljnije", napominje prof. Ris.
"Klasičan primer iz mog sopstvenog istraživanja je dete koje se seća da je jednom videlo crva na ulici."
Postoji takođe debata među stručnjacima koji se bave pamćenjem i o ulozi jezika u "infantilnoj amneziji". Ukazuju da sećanja mogu biti ograničena nemogućnošću jezičkog značenja ranim iskustvima.
"Ali mora postojati nešto fundamentalnije što takođe igra ulogu, jer vidimo isti efekat (infantilne amnezije) kod nejezičkih životinja poput pacova", kaže profesor Rik Ričardson sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.
Mozak skladišti uspomene ne kao uredne datoteke kao na računaru, već kao mreže neurona širom mozga. Podsećanje na neki događaj aktivira te mreže i jača veze između neurona. Ovo ne znači da je pamćenje stabilno.
"Svaki put kada se vratite na neku uspomenu i razmislite o njoj, vi je menjate", ističe prof. Ris.
Ponovljene sugestije mogu navesti ljude da stvaraju slike i formiraju lažna sećanja, navodi i prof. Vang, citirajući čuveni slučaj Žana Pijažea, uticajnog razvojnog psihologa. Pijaže se jasno sećao kako se njegova dadilja borila sa potencijalnim kidnaperom kada je imao dve godine - ali godinama kasnije dadilja mu je priznala da je izmislila tu priču.
U istraživanju iz 2018. godine 39 odsto ispitanika je izjavilo da se sećaju događaja kada su imali dve godine ili manje. Istraživači su smatrali da su ta "neverovatno rana" sećanja, kao što su sećanja na guranje u kolicima ili prvi koraci, verovatno izmišljena i zasnovana na fotografijama ili porodičnim pričama.
Pročitaj još
Ali iako je pamćenje felksibilno i mala deca su podložnija sugestiji, "konfabulacije nisu tako česte", napominje prof. Vang.
"U normalnim uslovima, čak ni deca ne uzimaju zdravo za gotovo sve što im kažete i uključuju u ta sećanja."
Dakle, ako se čini da su iskustva naših ranih životnih prekretnica - prvog rođendana, prvih koraka, prvog odlaska na plažu - spremljena negde u mozgu, zašto ne možemo svesno da im pristupimo? Dok psiholozi kažu da se zaboravljanje može prilagoditi, to ne objašnjava zašto se čini da sećanja nastala pre sedme godine propadaju brže nego kada smo odrasli.
Profesorka Alberini postavlja hipotezu da rana sećanja funkcionišu kao šeme na kojima se grade sećanja u odraslom dobu. Kao temelji kuće, oni ostaju skriveni, ali ključni.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Japanac prevaren u Rimu: Za četiri "roleksa" dobio lažnih 247.000 evra
31.01.2026.•
2
Japanski prodavac od 35 godina stigao je u Rim kako bi zaključio posao vredan skoro četvrt miliona evra.
VIDEO: Crveni plišani tužni konjić nastao greškom - sada je hit u Kini
28.01.2026.•
1
Crveni plišani konj sa spuštenim ustima, zlatnim zvoncem oko vrata i očima koje kao da skrivaju pogled od posmatrača, igračka je koja je postala hit u Kini.
Jedna čudna pečurka izaziva istu halucinaciju kod svih - sićušne ljude
27.01.2026.•
8
Magične pečurke, grupa gljiva koje sadrže prirodno prisutnu psihoaktivnu supstancu psilocibin, poznate su po izazivanju snažnih halucinacija.
U pećini kod Sokobanje otkrivena nova gljiva, nazvana je po Betmenu
27.01.2026.•
0
U Sesalačkoj pećini, u blizini Sokobanje, otkrivena je vrsta mikrogljive do sada nepoznata nauci, objavilo je Sokobanjsko ekološko društvo.
VIDEO: Napravljen najduži čokoladni voz na svetu - i nije za jelo
27.01.2026.•
2
Malteški poslastičar, koji već stoji iza dva prethodna Ginisova svetska rekorda, ponovo je oborio jedan - ovog puta sa čokoladnim vozom dugim 52 metra, predstavljenim u Milanu.
VIDEO: U SAD toliko hladno da su se špagete zaledile i drže viljušku u vazduhu
26.01.2026.•
2
Meteorološkinja iz Mineapolisa Dženifer Mekdermed postala je viralna nakon što je objavila video i fotografiju potpuno smrznutog tanjira špageta, s viljuškom koja stoji u vazduhu.
Ovako je izgledao jedan dnevni meni Josipa Broza Tita
25.01.2026.•
3
Iako se Josip Broz Tito smatrao velikim gurmanom koji je uživao u dobroj hrani, ponekad je umeo da pretera, zbog čega je za njega bio osmišljen poseban nutricionistički program.
VIDEO: Popeo se na neboder na Tajvanu bez ikakve zaštitne opreme
25.01.2026.•
2
Američki planinar Aleks Honold popeo se na neboder 101 u Tajpeju, glavnom gradu Tajvana, bez kanapa ili bilo kakve zaštitne opreme.
FOTO: Bela kuća objavila AI sliku Trampa i pingvina na Grenlandu, gde pingvina nema
24.01.2026.•
7
Bela kuća je uz potpis "Prihvatite pingvina" objavila fotografiju predsednika Donalda Trampa, napravljenu uz pomoć veštačke inteligencije.
Ćerka Denisa Rodmana postala najplaćenija fudbalerka sveta
24.01.2026.•
1
Amerikanka Triniti Rodman postala je najplaćenija fudbalerka sveta, pošto je potpisala novi trogodišnji ugovor sa ekipom Vašington spirit, rekao je njen agent Majk Senkovski.
VIDEO Kako izgleda najduži most na svetu: Prelazak traje i do 30 minuta
24.01.2026.•
1
Naizgled obična saobraćajnica iznad vode, za mnoge se pretvara u ozbiljan test živaca, a razlozi za to postaju jasni tek kada se krene preko nje.
VIDEO: Kolinda Grabar Kitarović skočila u ledeni okean
22.01.2026.•
5
Bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović privukla je pažnju javnosti nakon što je objavila snimak na kom se vidi kako skače u ledeni Južni okean na Antarktiku.
Sarkastičnu peticiju kojom se Danska poziva da "kupi" Kaliforniju potpisalo više od 280.000 ljudi
20.01.2026.•
5
Satirična peticija kojom se Danska poziva da "kupi" Kaliforniju prikupila je više od 280.000 potpisa kao odgovor na ponovljene izjave američkog predsednika Donalda Trampa o nameri da SAD preuzmu Grenland, piše Njuzvik.
VIDEO: Ovo drvo ispaljuje semenke brzinom od 240 kilometara na sat
18.01.2026.•
0
U prašumama Srednje i Južne Amerike stoji drvo čiji plodovi, bez upozorenja, eksplodiraju uz oštar zvuk pucanja.
VIDEO: Stigli su nokti koji sami menjaju boju
18.01.2026.•
4
Na Sajmu potrošačke elektronike (CES) 2026. u Las Vegasu predstavljeni su digitalni nokti koji mogu promeniti boju u svega nekoliko sekundi.
Najveći zvezdasti safir na svetu vredan više od 300 miliona dolara izložen na Šri Lanki
18.01.2026.•
0
Vlasnici ljubičastog zvezdastog safira od 3.563 karata, najvećeg te vrste na svetu, pokazali su taj dragi kamen u glavnom gradu Šri Lanke.
Otkrivena olupina velikog srednjovekovnog trgovačkog broda u Danskoj
17.01.2026.•
1
Arheolozi su u blizini Kopenhagena, u moreuzu Eresund koji povezuje Baltičko more i Kategat, otkrili ogromnu olupinu srednjovekovnog trgovačkog broda, najveću do sada pronađenu iz tog perioda.
Mumificirani gepardi pronađeni u saudijskim pećinama
17.01.2026.•
0
Naučnici su otkrili mumificirane ostatke geparda u pećinama na severu Saudijske Arabije.
Startap prima rezervacije za hotel na Mesecu
17.01.2026.•
0
Startap za korišćenje galaktičkih resursa GRU otvorio je internet stranicu za onlajn rezervacije za smeštaj u hotelu na Mesecu počev od 2030. godine, prenosi portal za vesti iz oblasti tehnologije i nauke Ars tehnika.
Bulevar na Floridi nazvan po Donaldu Trampu
17.01.2026.•
1
Deo Južnog bulevara kod privatnog kluba Mar-a-Lago u Palm Biču zvanično je preimenovan u čast predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.
Misteriozni dobitnik lutrije iz Londona još nije preuzeo 10,6 miliona funti
17.01.2026.•
1
Misteriozni dobitnik lutrije još nije preuzeo nagradu od 10.633.323 funti (približno 12,2 miliona evra), a pobedu je ostvario tiket kupljen u Beksliju, predgrađu Londona.
Komentari 1
Vesna
Događaj sam opisala majki koja mi je rekla da sam imala 9 mjeseci...
Od tada pa do danas sjecam se svih detalja kroz život.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar