Sistemi veštačke inteligencije postaju sve sposobniji – a time je sve zanimljivije i pitanje šta oni zapravo mogu da predvide. Zato je
Dojče vele pitao devet botova za komunikaciju, odnosno čet-botova: ko će 2026. dobiti Nobelove nagrade.
Najviše naučno priznanje, osim slave, donosi i novčanu nagradu od oko milion evra, kao i zlatnu medalju s likom Alfreda Nobela. Nobelove nagrade dodeljuju se u pet kategorija – za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir. U tom se kontekstu često spominje i Nagrada Švedske centralne banke za ekonomske nauke u spomen na Alfreda Nobela – koja nije izvorna Nobelova nagrada.
Dojče vele je pitao devet sistema veštačke inteligencije, većinom iz SAD, ali i po jedan iz Kine, Evrope i Afrike, kome bi ove godine dodelili Nobelove nagrade i zašto. Reč je o čet-botovima Africa GPT, ChatGPT, Claude, Copilot, DeepSeek, Gemini, Grok, Meta AI i Mistral.
Oni su na nekim područjima bili prilično složni.
Recimo kada se radilo o Nobelovoj nagradi za medicinu: tu se veštačke neuronske mreže većinom opredeljuju za otkriće i istraživanja povezana sa GLP-1. Ta skraćenica označava prirodni crevni hormon koji našem telu signalizira da smo siti. Na osnovu tih saznanja razvijeni su lekovi protiv dijabetesa i gojaznosti – recimo semaglutid, poznat po takozvanoj injekciji za mršavljenje Ozempik.
Šest od devet ispitanih sistema veštačke inteligencije jednoglasno navodi tu temu kao vrednu Nobelove nagrade. Pet ih pritom odlučuje da bi nagradu trebalo da dobije troje ljudi za njihova istraživanja povezana sa GLP-1: Denijel Džej Draker sa Univerziteta u Torontu, Jens Jul Holst sa Univerziteta u Kopenhagenu i Svetlana Mojsov sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku.
Jedna veštačka inteligencija piše: "To je najočiglednija nagrada još od vakcine protiv mRNA. Gojaznost i dijabetes tipa 2 usmrtili su više ljudi nego većina ratova." Druga smatra da je troje naučnika "najsigurniji izbor u poslednjih nekoliko godina".
Nobelovu nagradu mogu zajedno da dobiju najviše tri osobe – ali u književnosti se ona tradicionalno dodeljuje pojedincu.
Ovde pet od osam ispitanih sistema veštačke inteligencije vidi kinesku spisateljicu Deng Sjaohua, koja piše pod pseudonimom Can Sjue, kao sledeću dobitnicu Nobelove nagrade za književnost. Ta književnica rođena 1953. godine već se proteklih godina spominjala kao kandidatkinja.
U hemiji se pet sistema veštačke inteligencije odlučuje za naučnika Dejvida R. Lijua sa Univerziteta Harvard. Taj 53-godišnjak sa svojim timom je razvio postupke kojima se pojedinačne baze DNK mogu ciljano menjati.
Takozvanim uređivanjem baza (Base Editing) i uređivanjem metodom Prime Editing potencijalno bi u budućnosti mogao da se menja genetski materijal biljaka, ali i ljudi.
U fizici je izbor manje jednoznačan: sa četiri glasa ipak vodi britanska naučnica Nikola A. Spaldin sa Švajcarskog saveznog instituta za tehnologiju (ETH) u Cirihu. Ona se bavi istraživanjem materijala i radi na osnovama takozvanih multiferoika. Reč je o materijalima koji, recimo, imaju i magnetska i električna svojstva.
Sistemi veštačke inteligencije uopšte nisu bili složni kada je reč o predviđanju dobitnika Nobelove nagrade za mir. Predlozi se kreću od Međunarodne kampanje za zabranu nuklearnog oružja (ICAN), preko ruske organizacije za ljudska prava Memorijal, pa sve do klimatske aktivistkinje Grete Tunberg.
Ali upravo se na tome vidi gde su granice veštačke inteligencije i kako ona dolazi do svojih informacija. Jer, ICAN i Memorijal su već dobili Nobelovu nagradu, a Greta Tunberg je dobila takozvanu Alternativnu Nobelovu nagradu.
Sve to pokazuje kako veštačke inteligencija traži uzorke i informacije, i koliko ponekad može da bude nepouzdana. Naime, prilikom davanja odgovora veštačke inteligencija često se oslanja na javno dostupne pokazatelje – recimo na broj citata, stručne nagrade, napise u medijima ili spiskove prognoza.
Dok za Nobelovu nagradu za mir 2026. postoji malo takvih podataka, prirodne nauke su veoma dobro zastupljene. Važan je izvor, na primer, lista Clarivate, koja svake godine navodi često citirane naučnike kao moguće kandidate za Nobelovu nagradu. Mnogi favoriti veštačke inteligencije nalaze se i na tom spisku.
Čet-botovi različitih sistema veštačke inteligencije delimično su i pogrešili. Tako ChatGPT, na primer, navodi i dobitnika Nobelove nagrade za matematiku – iako Nobelova nagrada za matematiku ne postoji.
Veštačka inteligencija Copilot htela je da nagradu dodeli kandidatu koji je već preminuo. Prema Nobelovim pravilima, to je moguće samo u vanrednim okolnostima – odnosno ako dobitnik ili dobitnica umre nakon objavljivanja odluke, ali pre same dodele nagrade.
S obzirom na takve greške, pokazuje se da je bolje što Nobelove nagrade ipak dodeljuju stvarni ljudi. A ko će na kraju da se pridruži ekskluzivnom krugu poznatih dobitnika i dobitnica poput Marije Kiri, Majke Tereze, Alberta Ajnštajna, Baraka Obame, Roberta Koha ili Maksa Planka, biće objavljeno od 5. oktobra.
A kad je reč o nemačkim dobitnicima, samo francuska veštačka inteligencija Mistral vidi jednu Nemicu među dobitnicima 2026. godine. Prema njenoj prognozi, Andrea Ablaser dobiće Nobelovu nagradu za medicinu. Ta naučnica koja se bavi imunologijom bi sa 43 godine bila veoma mlada dobitnica, jer prosečna starost laureata iznosi 60 godina.
Komentari 1
Pako
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar