Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše

Kad bejah mladim, aktivno sam svirao gitaru i šansonjerisao po žurkama. Znao sam oko 150-200 pesama, ozbiljnih šansona, ne trivijalnih pesmica. Nikad nisam zastao niti se sapleo na nekom stihu kog bih zaboravio, to je išlo glatko. Što je najglavnije, nijedan od tih tekstova nisam morao da UČIM; dok sredim akorde, poskidam ih sve - čitava pesma je i tekstualno u glavi. Ali kad bih probao da izrecitujem bilo koju od tih pesama - nije išlo. To je stara stvar: za recitovanje mora da se upotrebi sasvim druga tehnika upamćivanja, i reprodukcije naravno.

U međuvremenu sam gitaru ostavio po strani, prošlo je sad mnogo godina, i tekstove sam pozaboravljao, iskrsne tu i tamo poneki stih. Bilo bi zanimljivo da vidim, kad bih uzeo gitaru u ruke (što me intenzivno mrzi), da li bih, i kako bih, obnovio te tekstove. Muzika čuči duboko, to znam, a i tekstovi. Samo bi ih trebalo ponovo povezati i izvući na površinu svesti. Kladim se da sad ne bi bilo tako lako kao u mladosti...