Počasni gost Festivala Limijer u Lionu, slavni reditelj je predstavio svoj novi dugometražni igrani film "Dernier Souffle" koji će u bioskope biti prikazan u januaru 2025. godine.
Po delu pisca i filozofa Režisa Debrea i doktora Kloda Granža, to je film o filozofskoj debati o smrti koju vode praktičar palijativnog zbrinjavanja (Kad Merad) i pisac (Denis Podalydes).
Znajući da mu kraj nije daleko, Gavras je rekao da bi "voleo da kraj bude dobar, bez bola, bez drame, bez trajne agonije" i da žali što u francuskom društvu "ne postoje sva sredstva da ljudi (... ) imaju dobar kraj".
"Smrt nas je plašila od malih nogu i ne želimo da pričamo o tome, ali moramo i da pričamo i da se pripremimo! Zato sam i snimio ovaj film, za sebe", rekao je on pred publikom posle premijere.
"U velikoj sam nevolji što sam pogledao smrti u lice prilično spokojno, sasvim olako", prokomentarisao je Denis Podalydes, upoređujući Gavrasov film s "izuzetno nežnom vožnjom".
Rođen 13. februara 1933. u Lutra-Iraiasu, na Peloponezu, Konstantinos Gavras je napustio Grčku zbog očevog antirojalističkog aktivizma i 1955. stigao u Pariz u dvadesetoj godini.
"Duboko sam ponosan na to kako sam primljen u Francuskoj", rekao je on. "Prvi put su me oslovili sa 'Gospodine' i to traje do danas".
Gavras je u subotu na Festivalu Lumijer specijalnu nagradu primio od američkog reditelja Tima Bartona koji je pohvalio njegov "ljudski, lep i promišljen" film.
Kosta Gavras je svoje ime učvrstio krajem 1960-ih političkim trilerima "Z" (1969), kao reakcija na pukovnički puč u Atini, zatim "L'Aveu" preuzetim iz svedočenja Artura Londona protiv komunističke čistke u Čehoslovačkoj.
Bavio se i temama imigracije u "Raju na zapadu" (2009), kapitalističkimdruštvom ("Kapital") 2012, finansijskom krizom Grčke u "Odrasli u sobi" (2019).
"Uvek je teško snimiti politički film", rekao je on i objasnio da takva tema "odbija producente i finansijere".
Objašnjava da svoju kreativnu slobodu i uspeh svojih prvih filmova duguje supruzi Mišel Rej Gavras "koja je organizovala naš život tako da sam mogao da snimam filmove koje sam želeo".
Gavras je uveren da su "svi filmovi politički, ne samo moji" i da je režiser uvek i aktivista za nešto jer inače ne bi pravio film.
"Za mene su filmovi kao rasprava koju vodimo sa prijateljima za stolom: dobro smo se napili, dobro jeli, i pričamo jedni drugima priče. Svako se trudi da ispriča priču koja ga duboko dirne", rekao je on.
"Tako pokušavam i da snimam filmove. Mislim da nema drugog načina da ih pravim", dodao je on.
Više od tehnike ili estetike, Gavras koji je dugo skoro svakodnevno bio s grupom prijatelja koju su činili i Iv Montan i Simon Sinjore, insistira na važnosti glumaca.
"Uvek morate da uspostavite veoma blizak odnos sa glumcem da bi on postao lik kakav želite da bude. Ja ne režiram rad glumaca, ja sarađujem sa njima", naveo je on.
Na pitanje da li shvata dokle je stigao, rekao je da se ne osvrće, već ima nove ideje, "posebno jer živi u svetu koji se toliko promenio i koji je veoma provokativan u mnogom smislu", ali nije otkrio na čemu sada radi.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar